Stazama dragulja: geološki turizam na Uralu

Centralni Ural, planinski venac na granici između Evrope i Azije, ima rezerve najraznovrsnijih podzemnih bogatstava koje spadaju u najveće na svetu. Strani i domaći mineralozi, ljubitelji kamena i obični turisti koje zanima istorija spremni su da krenu novim turističkim stazama u Draguljskom pojasu Urala.

Rusija je u 19. i početkom 20. veka bila vodeća zemlja na svetskom tržištu poludragog i dragog kamenja. Ural se proslavio po draguljima kao što su malahit, rodonit, smaragd, demantoid, aleksandrit, topaz, turmalin, ametist i gorski kristal. I danas je Ural jedan od glavnih izvora sirovina u juvelirskoj industriji Rusije.

Navodimo 5 destinacija geološkog turizma koje su po našem mišljenju najatraktivnije.

Prva zlatna groznica na svetu desila se početkom 19. veka na Uralu, a ne u Klondajku, kako mnogi veruju.

Berjozovski rudnik zlata

U „otadžbini ruskog zlata“, u gradu Berjozovskom, udaljenom 15 km od Jekaterinburga, zlato je pronađeno 150 godina ranije nego što ga je čuveni Džek London pronašao u Klondajku. Prva zlatna groznica na svetu zabeležena je početkom 19. veka upravo na Uralu. Ovde se nalazi najstariji aktivni rudnik zlata na svetu. Državna blagajna se već preko 260 godina puni zlatom iz Berjozovskog rudnika.

Fotografija: Tatjana Andrejeva.

Turisti se pozivaju da tokom leta sami okušaju sreću i istraže tajne ručnog ispiranja zlatonosnog peska u potrazi za „turističkim zlatom“, kako se popularno zove pirit. U Berjozovskom se nalaze dva muzeja zlata. Jedan je privatni, a drugi državni. U ekspoziciji turisti mogu videti opremu koja se pre sto godina koristila za ispiranje zlata, mogu se upoznati sa kartama rudnika zlata izrađenim sredinom 19. veka, kao i sa vrlo bogatom kolekcijom minerala i ruda koje sadrže zlato. Takođe mogu da savladaju tehniku bezbednosti i da se zatim spuste u školsku jamu. Ljubitelji ekstremnog turizma mogu da ugovore spuštanje u pravu jamu koja se zove „Severna“, na dubinu od 512 m.

Marijinska nalazišta smaragda

Jedinstveno nalazište smaragda i berilijuma blizu naselja Mališevo, udaljenog 50-60 km od Jekaterinburga, najveće je u Rusiji i Evropi i jedno je od tri najveća u svetu. Veća su od njega samo kolumbijska i brazilska nalazišta smaragda. Nije isključeno da su i „skitski“ smaragdi vađeni upravo ovde, u Rifijskim planinama Urala.

Fotografija: Tatjana Andrejeva.

U svetu je uobičajeno da se turisti vode uglavnom po potpuno iskorišćenim nalazištima, ali uralsko nalazište je iskorišćeno tek 50-60%, tako da turisti obično posećuju mesto gde je pronađen prvi smaragd i vidikovac sa koga puca pogled na ceo rudnik, a u radionici za brušenje uče kako se obrađuju dragulji. Najatraktivniji deo programa je kada iz jalovine legendarnog Marijinskog nalazišta posetioci budacima vade uzorak za svoju sopstvenu kolekciju. Tu zaista postoji mogućnost da se slučajno naiđe ne samo na beril, nego i na smaragd ili aleksandrit, što je izazvano osobenošću tehnologije odvajanja smaragda od rude u kojoj je pronađen. Verovatno se jalovina zbog toga i zove „polje čudesa“. Doduše, zove se i „polje budala“. Gostima je dozvoljeno da iznesu samo beril, fluorit, kvarc, aktinolit, turmalin, feldspat, biotit i muskovit, s tim što stranci moraju prethodno dobiti dozvolu od „Rosohrankulture“.

Reški prirodni mineraloški zabran

Grad Rež je geografski centar Draguljskog pojasa Urala. Posebno je neobičan prirodni mineraloški zabran u kome se čuva preko 60 starih i savremenih mineraloških nalazišta. Tu se u zemlji kriju sivi kvarc, fuksit, limonit, opal, ahat, beril, kalcedon, ametist, topaz, smaragd, turmalin i drugo poludrago i drago kamenje. Tu se nalaze dva muzeja i živopisno jezero. Blizu grada je izvor „Probojni Ključ“, poznat još od sredine 17. veka. Legenda kaže da se izvor pojavio posle udara groma.

Murzinsko nalazište topaza, berila i turmalina

Fotografija: Tatjana Andrejeva.

Brušenje kamena i kamenorezački zanat u Rusiji potiču iz Murzinke. Murzinski draguljski pojas na severoistoku Centralnog Urala najveći je kompleks nalazišta dragog kamenja sa ukupno 70 rudnika. Ovde se mogu naći beril, topaz, turmalin, ametist, morion, kordijerit, korund, rubin, akvamarin, granat i gorski kristal.

Rudnik azbesta: konopci od kamena

Turisti obično posećuju ovdašnje stare rudnike dragulja, na primer one gde se vadio ametist, a svrate i u Fersmanov mineraloški muzej u kome su sabrane skoro sve vrste uralskih dragulja. Posetiocima se pruža mogućnost da malo ispiraju pesak i da u njemu pronađu dragoceni mineral, ako im se posreći.

Rudnik azbesta je najveći u Evropi. On više liči na ogromni mistični Mesečev krater nego na industrijski objekat. Čak i železničke kompozicije u njemu izgledaju kao igračke. On se pojavio spajanjem dva stara rudnika i sada ima 11 km u prečniku, a dubok je 350 m. Tu se eksploatiše Baženovsko nalazište, inače najveće nalazište hrizotil azbesta na svetu. Uralski azbest je poznat po jedinstvenoj širini vlakana. Uzgred, azbest je jedini kamen od koga se može isplesti konopac. U jalovini se mogu sakupiti uzorci ovog neobičnog kamena.

Darja Kezina,
Ruska reč