Planeta Putorana: U vrletima ugašenih vulkana

Plato Putorana je san mnogih ljubitelja putovanja. Tako se zove i rezervat. To je mesto „gde ljudska noga nije kročila“. Ako se posmatra iz helikoptera ili aviona, usred močvarne tundre se vidi planinski masiv površine kao Velika Britanija. Ko prvi put dođe na ovo mesto, najviše se čudi tome što je Plato Putorana neobično ravan. Kako je nastao takav reljef?

Prva epizoda: Lava drevnog vulkana

Ilustracija: Andrej Potkoritov

Plato je nekada bio vulkan. Pre 250 miliona godina na Srednjosibirskoj visoravni su se pojavile pukotine iz kojih su potekle moćne reke usijane lave. One su se valjale jedne preko drugih, hladile se i pretvarale u bazaltno „lisnato testo“. Milionima godina kasnije tu su se formirali duboki kanjoni koji podsećaju na norveške fjordove. Pojavili su se lednici, reke sa mnogo brzaka i jezera sa čistom vodom. Evenke, severni autohtoni narod, nazvale su plato „jezero sa strmim obalama“.

Ilustracija: Andrej Potkoritov

Plato Putorana je na listi svetskog nasleđa Uneska, jer je to „ogroman i raznolik pejzaž izvanredne prirodne lepote“ (citat sa sajta Uneska) gde su se sačuvali netaknuti svi arktički ekosistemi: tajga, gola tundra i tundra sa retkim šumama, pa čak i arktičke pustinje.

Ilustracija: Andrej Potkoritov

Putorana je posle Bajkala najveći slatkovodni rezervoar u Rusiji. Na teritoriji platoa ima preko 25 hiljada jezera i na stotine bučnih vodopada, među kojima je i Taljnikovij, visok 600 metara. To je najviši vodopad u Rusiji (viši je od zgrade Empire State Building, koja je visoka 443 metra).

Druga epizoda: Gospodari strmih litica

Ilustracija: Andrej Potkoritov

„Retko ko uopšte ugleda putoransku snežnu ovcu, a onaj ko uspe da je fotografiše – taj je pravi srećnik. Međutim, nikada se ne dešava da neko provede blizu njih nekoliko sati fotografišući ih“, napisao je u svom blogu fotograf Andrej Potkoritov.

Andrej je sam peške putovao tri nedelje Platoom Putorana. Sa rancem teškim 40 kilograma probijao se kroz šipražje sibirskog patuljastog bora i totalno bespuće, gde se komarci ne plaše ni spreja „za naročito ekstremne uslove“. Cilj mu je bio da fotografiše putoranske snežne ovce i severne pejzaže.

Ilustracija: Andrej Potkoritov

Putoranske snežne ovce (Ovis nivicola borealis) debelih rogova već 10.000 godina žive usamljeno na Platou. Upisane su u „Crvenu knjigu“ ugroženih vrsta Rusije. Njihovo severno stanište je veliko kao Island, ali je samo 28% te „ovčije“ teritorije pod zaštitom rezervata.

Ilustracija: Viktor Matasov

Ovce pasu blizu reka i šume, ali su im preko leta ipak najomiljenije izbočine na strmim liticama, gde se kriju od vukova, žderavaca i lovokradica. Nije čudno što je putoranska snežna ovca slabo izučena, i što je teško ustanoviti tačan broj jedinki ove populacije. Po poslednjim proračunima, ima ih najviše 6.500.

Treća epizoda: Ljudi koji idu na Sever

Ilustracija: Andrej Potkoritov

Stotinama godina je Plato Putorana bio kao neosvojiva severna tvrđava na putu autohtonih naroda i ruskih putnika. Istraživač severnog pola Aleksandar Minendorf je početkom 20. veka sa ekspedicijom Ruske akademije nauka lutao sa Evenkama od jednog privremenog staništa do drugog, ali samo duž obronaka Putorane. Vodio je etnografske i topografske beleške.

Plato se pojavio na kartama tek posle Drugog svetskog rata, kada je blizu Noriljska počela industrijalizacija nalazišta bakra i nikla. Od tada je iteresovanje turista za ovo područje sve veće.

Ilustracija: Shutterstock

„Ribolov, priroda, pešački turizam – ima razloga da se ode na Putoranu“, kaže novinar i putopisac Viktorija Refas, koja je u leto 2016. godine provela na Platou 66 dana u arheološkoj ekspediciji.

„Postoji nekoliko varijanti da se ode na Plato. Prva je da se uplati turistički aranžman i da se nedelju dana provede u podnožju Putorane u odmaralištu ili auto-kampu, u organizaciji turističke agencije.

U gostima kod Evenki

Druga varijanta je pešački pohod ili kombinacija pešačenja i plovidbe, koju takođe organizuju privatne firme. To traje nedelju ili dve. Na primer, ne računajući karte do Noriljska pešački pohod sa prebacivanjem preko vode čamcem košta oko 40.000 rubalja. Može se i samostalno ići u pohod, ali se prethodno mora dobiti dozvola u Putoranskom rezervatu. Važan uslov je da vam odredište bude mesto gde mogu da vas ’pokupe’ radnici rezervata.

Treća varijanta odgovara imućnim turistima. To je ekskurzija helikopterom koja se može naručiti u Noriljsku“. Ta ekskurzija traje 32 sata sa noćenjem u udaljenom šumarskom gazdinstvu, i košta 11.000 rubalja po osobi. Helikopter se posebno plaća, i to direktno avio-kompaniji. Velika grupa plaća oko 150.000 za jedan sat leta na helikopteru Mi-8, a manja grupa od četvoro ljudi plaća 75.000-90.000 rubalja sat leta nekim manjim helikopterom.

Saveti turistima

Ako planirate da posetite Plato Putorana, ne zaboravite da je to surovo područje. Zimska sezona ovde traje od septembra do maja, i zato i leti morate nositi dobre duboke cipele, tople čarape, jaknu, kapu i kišnu kabanicu. Komarci su poseban problem na Severu. Ima ih veoma mnogo. Budite spremni za neku vrstu nelagodnosti: ili da trpite ujede, ili da nosite specijalnu zaštitnu mrežu. Evo šta kaže fotograf Andrej Potkoritov:

Sibirska pustinja: vreo pesak, tajga i komarci

„Prvih dana pohoda sam dugo razmišljao šta da napišem svojima za komarce. Ako napišem ’ovde ima veoma mnogo komaraca’ ili nešto slično, to uopšte nije ni približan opis stvarnog stanja. Nikada u životu nisam jeo komarce, ali u pohodu sam morao da se naviknem na njihov ukus, prilično odvratan zvuk i miris kada ih zgnječim na licu. U pokretu se diše na usta, i vrlo često komarci uleću u usta. Neću valjda da ih ispljunem, kad ih dnevno i inače pojedem po 450 grama? Ako skuvam čaj ili kašu, odmah iz nekog razloga 10, 20 ili 30 komaraca uleće i ostaje tamo. U početku sam pokušavao da ih uklonim, ali sam brzo shvatio da je to uzaludan trud. Priprema šatora za spavanje je posebna priča. Čovek mora dobro da se pomuči pre nego što ih sve uništi“.

Krenite u virtuelno putovanje na jezero Sobačje u rezervatu Plato Putorana da biste videli jeste li spremni za boravak u severnim uslovima radi prirodnih lepota: