Sovjetske žene snajperisti: Ledi Smrt i Nevidljivi užas

U vreme Velikog otadžbinskog rata stotine hiljada sovjetskih žena je otišlo na front da rame uz rame sa muškarcima ratuje protiv nacističke Nemačke. Neke od njih su postale snajperisti i postigle neviđene rezultate koji su doprineli da se situacija na frontovima preokrene u korist Rusije. „Ruska reč“ izdvaja tri napoznatije sovjetske žene snajperiste Drugog svetskog rata.

1. Ljudmila Pavličenko, Ledi Smrt

Smatra se da je Ljudmila Pavličenko bila najopasnija žena snajperista u Velikom otadžbinskom ratu. Likvidirala je 309 neprijateljskih vojnika i oficira. Strani novinari su je u ratnim godinama zvali Ledy Death. O njoj su pisane pesme i snimani filmovi. U Sovjetskom Savezu je njen lik dva puta prikazan na poštanskim markama.

Pavličenkova je imala 25 godina kada je otišla na front kao dobrovoljac. Pre stupanja u regularne jedinice prošla je samo kratak snajperski kurs.

Učestvovala je u borbama u Ukrajini za Odesu i Sevastopolj. U tim okršajima je srela snajperistu za koga je odlučila da se uda. Međutim, ubrzo posle dobijanja dozvole za brak Ljudmilin nesuđeni muž je teško ranjen. Umro je u bolnici. Taj slučaj je poslužio kao osnova za radnju nedavno snimljenog filma o Pavličenkovoj pod nazivom „Bitke za Sevastopolj“.

Ljudmila je učestvovala u borbama za Sevastopolj do samog kraja. Grad se u vrlo teškim uslovima branio dugih osam meseci. U junu 1942. je Pavličenkova ranjena i evakuisana iz grada.

Za manje od godinu dana ona je likvidirala tri stotine neprijateljskih vojnika i oficira. Smatra se da su Nemci protiv nje slali svoje najbolje strelce i da je ona likvidirala 36 nemačkih snajperista. Mediji su saopštavali da je među njenim neprijateljima bio i nemački snajperista koji je ubio 400 vojnika.

Kada je ozdravila, Pavličenkova je u okviru sovjetske omladinske delegacije otputovala u SAD i Kanadu. Tamo ju je primio američki predsednik Frenklin Ruzvelt, a njegova supruga Eleonora je organizovala za Ljudmilu putovanje po Sjedinjenim Američkim Državama.

Ilustracija: TASS

U susretima u SAD Pavličenkova je pozivala saveznike da što pre otvore drugi front u Evropi. U Čikagu je izjavila: „Džentlmeni, ja imam 25 godina. Na frontu sam već likvidirala 309 fašističkih zavojevača. Ne čini li se vama, džentlmeni, da se vi suviše dugo krijete iza mojih leđa“. Aamerikanci su joj poklonili pištolj „Kolt“, a Kanađani pušku „Vinčester“. Pevač Vudi Gatri joj je posvetio svoju pesmu „Mis Pavličenko“.

Ljudmila Pavličenko je 1943. godine dobila titulu Heroj Sovjetskog Saveza, ali se više nije vraćala na front nego se bavila obukom snajperista.

2. Alija Moldagulova

Alija Moldagulova je rođena u Kazahstanu, ali je bila u Lenjingradu kada je počeo rat. Sirotište u kome je vaspitavana 16-godišnja devojka evakuisano je iz opkoljenog grada u martu 1942. godine. Već u decembru iste godine Alija je upisala tek formiranu Centralnu školu instruktora za obuku snajperista. Tamo je za odlične rezultate u gađanju dobila pušku sa ugraviranim njenim imenom, a u julu naredne godine je već poslata na front.

Ilustracija: TASS 

„U avgustu 1943. godine došla nam je u brigadu žena snajperista Alija Moldagulova. Ona je bila krhka i veoma simpatična devojka iz Kazahstana. Imala je samo 18 godina, ali već do oktobra je likvidirala 32 fašiste“, seća je jedna Alijina ratna drugarica.

Po njenim rečima, devojka iz Kazahstana je bila veoma hrabra. Pored toga što je bila odličan snajperista, ona je i zarobljavala nemačke vojnike, iznosila sa bojnog polja ranjenike i ukazivala im prvu pomoć.

Alija je poginula u januaru 1944. godine prilikom oslobađanja Pskovske oblasti na sverozapadu Rusije. Očevidci su pričali da je ona nekoliko puta podizala saborce u napad sa rečima: „Braćo, vojnici, za mnom!“. U jednom napadu ju je ranio geler od mine, ali se ona ipak upustila u borbu prsa u prsa. Još jednom ju je ranio nemački oficir, ali je uspela da ubije neprijatelja. Alija je zatim podlegla ranama koje je zadobila u tom boju.

Likvidirala je ukupno 78 neprijateljskih vojnika i oficira. Posthumno je dobila zvanje Heroja Sovjetskog Saveza. Njoj je zatim u Sovjetskom Savezu posvećen balet „Alija“, a 1985. godine o njoj je snimljen igrani film „Snajperisti“.

3. Roza Šanjina, Nevidljivi užas

Roza Šanjina je bila vaspitačica u vrtiću. U rat je otišla sa 19 godina, posle dve godine prepirke u vojnom odseku sa molbama da je pošalju na front. I ona je kao Alija Moldagulova, u junu 1943. godine poslata u Centralnu školu instruktora za obuku snajperista, koju je završila sa odličnim uspehom.

Ilustracija: TASS

Njeni saborci se sećaju kako je u aprilu 1944. godine likvidirala prvog hitlerovca i uzviknula: „Ubila sam čoveka, ubila sam čoveka...“ Međutim, već u narednih nekoliko dana je likvidirala još 9 fašističkih vojnika, a nakon mesec dana je dobila Orden slave trećeg stepena. Za nju su bila karakteristična dva pucnja u jednom dahu.

Uskoro je nagrađena još jednim Ordenom slave, ali drugog stepena. Roza je bila prva devojka koja je dobila te nagrade. Posle toga je postala čuvena u celoj zemlji. O njoj je pisao frontovski list „Uništimo neprijatelja“, a moskovski list „Ogonёk“ je na naslovnu stranu stavio njenu fotografiju. Strani novinari su je nazvali „Nevidljivim užasom Istočne Prusije“, jer je ona upravo tamo ratovala od jeseni 1944. godine.

Arhivska fotografija / Klimbim

U ratnom dnevniku je Roza pisala da ne zaslužuje svu tu slavu. Ona je smatrala da je u ratu učinila veoma malo.

Ratovala je devet meseci. Poginula je u januaru 1945. godine, tri meseca pre pobede, pokrivajući ranjenog komandira artiljerijskog odeljenja. Smatra se da je likvidirala 59 vojnika i oficira nemačke armije.

Aleksej Timofejčev,
Ruska reč