Predmet generala Mladića: Tribunal odugovlači sa donošenjem hitne odluke

Na razmatranje zahteva o donošenju hitne odluke za pružanje medicinske pomoći predsedniku Slobodanu Miloševiću, do donošenja odluke Pretresno veće MTBJ je izgubilo dva i po meseca. Zahtev je bio podnet 12. decembra 2005. godine[1], a sudije su donele odluku (odbili su pružanje takve pomoći) 23. februara 2006. godine[2].

U ovom trenutku Pretresno veće MTBJ razmatra zahtev o pružanju hitne medicinske pomoći generalu Ratku Mladiću evo već skoro mesec dana. Zahtev je bio predat 20. marta, no od strane suda za sada nema nikakve reakcije.

Naprotiv, veoma aktivno je reagovalo tužilaštvo. Iako ono nema nikakvih punomoćja u odlukama o rešavanju pitanja o zdravlju optuženog, ono je uputilo Pretresnom veću više nego odvratnu notu. U toj noti, operisani od pameti tužioci, izjavljuju da su oni protiv pružanja hitne medicinske pomoći generalu Mladiću.[3] Izgubivši potpuno savest (treba reći da se to nije desilo ovih dana, nego mnogo ranije) tužioci su izjavili da je odbrana smišljeno iskrivljeno prikazala stanje zdravlja Ratka Mladića. Štaviše, oni su izjavili da je stanje zdravlja generala „potpuno normalno za njegov uzrast“, da se njegovo zdravlje čak znatno poboljšalo pod prismotrom izuzetnih zatvorskih lekara i da „nezavisni eksperti“ hvale taj nivo medicinske pomoći koji dobijaju zatvorenici MTBJ. Ta konstrukcija je bila smišljena da bi se „opovrgao“ argument odbrane o tome da general Mladić neće pobeći, jer mu njegovo stanje zdravlja to neće dozvoliti. Ne, izjavili su tužioci – on se već 16 godina nalazio u bekstvu, iako je već tada bio bolestan. A da im niko ne bi protivurečio što se oni pozivaju na događaje najmanje sedmogodišnje starosti, tužioci su izjavili da se u zatvoru stanje generala poboljšalo!

Na osnovu čega su tužioci izjavili da se stanje zdravlja generala poboljšalo? Ti argumenti se svode na: pokazalo se. Zatvorski lekar Faljke im je saopštio da stanje zdravlja generala posmatra nekoliko specijalista, uključujući gerentologa i radiologa (interesantna primedba!). I to je sve??? Posmatra? Zar tužioci zaista smatraju da, ako ti lekari i posmatraju optuženog, to predstavlja i adekvatno lečenje? Teško da smatraju. Iako su hulje, oni nisu idioti. U predmetu Slobodana Miloševića tužilaštvo je čak pokušalo da predstavi sebe kao „budalaste“, tvrdeći da su predsednika Jugoslavije lečili „najbolji lekari“ Holandije. No, činjenice govore suprotno. Ti „najbolji“ ne samo da nisu mogli da otkriju dijagnozu, nego su i davali apsolutno nekorisne savete. Tako su mu, na primer, na žalbu S. Miloševića o tome da jaka glavobolja dovodi do šumova i gubitka sluha, „najbolji“ haški lekari savetovali da uopšte ništa ne radi („to je od starosti“), ili da „bolje namesti jačinu zvuka u slušnom aparatu“! Ti medicinski nalazi su bili tajni i objavljeni su tek posle smrti S. Miloševića. U noti tužilaštva u odnosu na generala Mladića, ponovo nailazimo na nalaze „nezavisnih“ stručnjaka, a pri tom su njihova imena premazana bojom i ne navodi se tekst njihovog nalaza. Jasno zbog čega! Tužioci kritikuju advokate  R. Mladića zbog toga što oni, navodno, nisu dokazali neophodnost lečenja generala i čak ni posebnu opasnost njegovog stanja. No, oni sami potvrđuju svoju tezu samo pozivanjem na tvrdnje zatvorskog lekara Faljkea – čoveka koji nosi direktnu odgovornost za smrt mnogih zatvorenika u zatvorima MTBJ.

Tužioci su odlučili da  svoju notu utemelje na podrugljivoj intonaciji, kada su citirali reči samog generala R. Mladića, koji je, zahvaljujući lekarima koji ga leče, i glavnog lekara Faljkea nazvao „prijateljem i članom porodice“. I te reči su tužioci pokušali da suprotstave argumentima zahteva advokata! A u tim argumentima advokata bilo je utvrđeno da je čitav niz lekara nedvosmisleno zaključio da lečenje koje je pruženo generalu, ne odgovara savremenim standardima i da je neadekvatno. General Mladić, nesumnjivo, ne zna i nije mogao znati da su ga njegovi „dobri lekari“ udostojili zastarelim i neadekvatnim metodama lečenja. To je očigledna činjenica. Međutim, tužioci o tome jednostavno ćute. Kao što takođe prećutkuju, kada govore o mogućnosti bežanja, da je garancije dala Rusija. Glupa su – i to demonstrativno glupa – rasuđivanja tužilaca o mogućnosti bekstva generala Mladića u slučaju njegovog privremenog oslobađanja, jer se prosto ignoriše sama činjenica da je Rusija pružila odgovarajuće garancije tribunalu. Mi već znamo takvu taktiku – ne primetiti samo postojanje garancija Rusije kao što je to uradilo Pretresno veće u predmetu S. Miloševića. Sudije jednostavno nisu primetile postojanje takvih garancija, još jednom pokazavši da MTBJ nije istinski sud, nego politička ustanova koja sebe naziva „sudom“.

U pokušaju da po svaku cenu ne dozvoli spašavanje života generala Mladića, tužioci su pošli na podmetanja i umišljeno su iskrivili suštinu medicinskih nalaza na osnovu kojih je urađen zahtev advokata za privremeno oslobađanje. Tako je tužilaštvo utvrdilo da su nalazi o kritičnom stanju zdravlja generala Mladića urađeni samo od strane onih lekara koji su, navodno, izučavali samo medicinske analize, no ne pregledajući pacijenta lično. To je direktna laž, jer ovaj nalaz je uradio tim ruskih lekara, Doktor Kovačević i čak D. Kras koga je odredio sekretarijat MTBJ, koji su lično pregledali generala.

Advokati generala Mladića, Branko Lukić i Dragan Ivetić, 7. aprila su uputili zahtev Pretresnom veću, podsetivši sudije da se radi o životu optuženog i da odluka mora biti doneta što je moguće pre.

Aleksandar Mezjajev,
FSK