Balkan umoran od evrointegracije

Prošle nedelje je u Evropskom parlamentu rečeno da je Evropska unija zabrinuta zbog porasta „ruskog uticaja“ u Srbiji, a visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini prilično je hladno dočekana na Balkanu kada je sredinom marta posetila ovaj region. O zainteresovanosti balkanskih zemalja za alternativu evrointegracijama i o napetoj situaciji u regionu govori u intervjuu za portal „Evraziя. Эkspert“ Georgij Engeljgart, naučni saradnik Odeljenja za savremenu istoriju Centralne i Jugoistočne Evrope Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka. „Ruska reč“ prenosi glavne teze tog intervjua.

Komentarišući izjavu šefa Odbora za spoljnopolitičke poslove u Evropskom parlamentu Dejvida Makalistera o porastu ruskog uticaja u Srbiji, Engeljgart je istakao da se rusko prisustvo na Balkanu tretira kao opasnost od novembra 2014. godine, tj. od početka ukrajinske krize. Ruski ekspert smatra da se Makalister jednostavno pridržava linije konfrontacije u odnosima između Rusije i Zapada.

„I Angela Merkel je u više navrata nastupala u duhu te konfrontacije. Mnogi zapadni političari svako rusko prisustvo u svetu tretiraju kao opasno i neprijateljsko, a zapravo je Evropska unija ta koja u proteklih 15 godina sprovodi na Balkanu neodgovornu politiku“, izjavio je Engeljgart.

„Najpre je balkanskim zemljama kao mamac pokazana ’sočna šargarepa’ u vidu evrointegracije, a zatim im je redom postavljana gomila uslova, i to ne za evrointegraciju nego samo za međufaze na putu ka njoj. Nikakve stvarne koristi te zemlje nisu imale“, rekao je Engeljgart u intervjuu i istakao da su ljudi umorni od takve „evrointegracije“ i nezadovoljni Evropskom unijom u svim zemljama regiona koje još nisu postale članice EU. Čak i gradonačelnik Prištine, kaže ekspert, upućuje Evropskoj uniji iste prekore kao i Beograd, prigovarajući da EU ne ispunjava obećanja koja stalno daje.

„Sa druge strane, još uvek nije ugašeno nijedno žarište ili konflikt gde je Evropska unija preuzela na sebe rešavanje problema. Svi ti problemi su silom i pritiscima gurnuti pod tepih, ali samim tim nisu nestali“, dodaje Engeljgart. Naprotiv, situacija postaje napetija u 2017. godini: vidimo konfrontaciju u Makedoniji, zaoštravanje oko Kosova, problem u srbsko-crnogorskim odnosima, sistemske probleme u Bosni, porast tenzije između Srbije i Hrvatske i zaoštravanje bugarsko-turskih odnosa.

O nezadovoljstvu Evropskom unijom, po mišljenju ruskog eksperta, svedoči i reakcija na balkansku turneju Federike Mogerini. Nju je opozicija u nekoliko glavnih gradova ovog regiona dočekala neprijateljski. „A u Skoplju, gde je otišla da ’izdiktira’ uslove za izlazak zemlje iz krize, predsednik je javno odbio da prihvati njen ’diktat’“, rekao je Engeljegart.

On je takođe istakao da i u samoj Evropskoj uniji „postoji veliki zamor od daljeg širenja“. Niko u EU ne navodi konkretne rokove za prijem zemalja balkanskog regiona, tako da je njihova perspektiva u tom smislu sada prilično maglovita.

„To iritira ljude koje je propaganda ubedila da će se oni u dogledno vreme naći unutar tog ’kluba izabranih i bogatih’“, rekao je ekspert.

Engeljgart smatra da je sada situacija na Balkanu veoma napeta i opasna: „To je cisterna sa benzinom koja može da bukne od najmanje iskre“. A takvih „iskri“ ima mnogo. To su i problemi u odnosima Albanaca sa svim njihovim susedima, i problematičan status pojedinih teritorija i granica, i krajnje siromaštvo većeg dela stanovništva, i neizvesnost.

Preduzimaju se pokušaji da se ta situacija nekako izmeni. Početkom marta je Aleksandar Vučić pozvao EU, SAD i Rusiju da pomognu da se spreči formiranje regularne armije na Kosovu. Georgij Engeljgart je u intervjuu ovako prokomentarisao reakciju Beograda: „Zasada mi vidimo da Beograd reaguje samo retorički, tj. verbalnim osudama i protestima. Međutim, stvar je u tome što proces formiranja kosovske armije nije juče počeo. <…> Sada se radi na tome da se ’Kosovski zaštitni korpus’ transformiše u pravu armijsku strukturu koja će, kako ja mislim, dobiti teško naoružanje iz arsenala armija SAD i Turske“.

Po mišljenju ruskog eksperta, ideja o regularnoj kosovskoj armiji je u skladu sa tezama Donalda Trampa da američki saveznici treba sami da se pobrinu za svoju bezbednost. Kosovski Albanci su spremni, kaže Engeljgart, da oslobode NATO od obaveze vezane za čuvanje njihove pokrajine.

„Veliko je pitanje u kojoj meri će Srbija protestima uspeti da zaustavi taj proces, i koliko će Rusija moći da podrži odlučniji stav. Jasno je da to treba činiti, ali je teško reći u kolikoj meri će to biti efikasno“, rekao je Georgij Engeljgart i dodao da situacija u regionu degradira i ima tendenciju dalje destabilizacije.

Rina Bikova,
Ruska reč