Car-zvono: Neprevaziđeni domet ruskih majstora

Car-zvono je najveće zvono na svetu. Čuva se u Kremlju, blizu Car-topa. Ovo zvono nikada nije zazvonilo, ali je njegov zvuk nedavno proizveden pomoću kompjuterske modulacije.

Ranije je u Rusiji bila popularna šala o Car-topu iz koga se nikad nije pucalo i Car-zvonu koje nikada nije zvonilo. Iz topa se možda i pucalo, ali se zvono zaista nikada nije oglasilo. I pored toga, njegov istorijat je neponovljiv i vrlo upečatljiv.

Car-zvono je izliveno u 18. veku. Ono je i danas najveće zvono na svetu. Teško je skoro 202 tone, a visoko preko 6 metara. Moglo bi se razbiti na „male“ delove koji bi bili teški po desetak i više tona.

Još nije dovoljno veliko

Imperatorka Ana Ivanovna je 1730. godine naredila da se napravi džinovsko zvono. Tada je već postojala tradicija da se prave ogromna zvona i pokazuju u centru Moskve. Narudžbina Ane Ivanovne bila je već treće zvono takve vrste. Prvo je izliveno početkom 17. veka, ali je oštećeno u požaru. Drugo Car-zvono napravljeno je sredinom istog veka za vreme cara Alekseja I, ali je završilo na isti način – srušilo se i polomilo u požaru 1701. godine. Ostaci tog drugog zvona su iskorišćeni za pravljenje sadašnjeg Car-zvona.

Današnje Car-zvono je daleko veće od prethodnih „verzija”. Prvo je bilo teško između 17 i 35 tona. Da bi se pomerilo klatno bila su potrebna 24 čoveka. Drugo zvono je bilo teško 130 tona. Ani Ivanovnoj se, međutim, učinilo da ni to nije dovoljno te je naredila da sledeće bude još veće, mnogo veće. Ruski monarsi su očigledno voleleli sve što je ogromno i monumentalno.

Carski trg u Kremlju i car-zvono početkom 1900-ih, Global Look Press

100 godina u jami

Za pravljenje ovog zvona je angažovan stručnjak iz inostranstva. Posao je ponuđen čuvenom francuskom majstoru, ali kada je on čuo koliko zvono treba da bude teško i veliko pomislio je da je to šala. Na kraju su stručnjaci pronađeni u Rusiji. To je bio Ivan Motorin i njegov sin Mihail.

Za pravljenje zvona je nedaleko od Kremlja iskopana ogromna jama duboka 10 metara. Posle godinu i po dana pripremnih radova zvono je najzad izliveno 1735. godine. Ivan Motorin je u tom periodu umro, tako da je posao dovršio njegov sin.

Kao i dva prethodna zvona, Car-zvono je oštećeno u požaru. To se dogodilo 1737. godine, pre nego što je zvono završeno i upotrebljeno. U požaru je skliznulo sa oslonca i jedan komad se odlomio.

Car-zvono je teško 200 tona i visoko 8 metara, Global Look Press

Posle toga je zvono ostalo u jami, gde se nalazilo 100 godina jer graditelji nisu mogli da smisle kako da ga izvade. Početkom 19. veka je Aleksandar I naredio da se naprave stepenice koje vode do dna jame kako bi svi zainteresovani mogli dobro da osmotre zvono. Car-zvono je bilo lepo ukrašeno. Na njemu su ugravirane figure carice Ane i cara Alekseja. Tek je 1830-ih poznati francuski arhitekta Ogist Monferan, koji je podigao Hram svetog Isakija u Sankt Peterburgu, osmislio plan vađenja Car-zvona iz jame. Posao je uspešno obavljen, zvono je stavljeno na postolje u Kremlju.

Zvuk Car-zvona

Pretpostavljalo se da odlomljeni deo zvona može biti vraćen na svoje mesto i pričvršćen tako da bi se moglo zvoniti. Ta ideja je međutim odbačena kada je shvaćeno da zvono neće moći da zvoni kako treba zbog oštećenja.

Grupa istraživača iz SAD uspela je 2016. godine da pomoću kompjuterske modulacije dobije zvuk koji bi stvaralo Car-zvono. Taj zvuk je dobijen na osnovu debljine, oblika i kretanja zvona, kao i na osnovu materijala od kojih je napravljeno. Zvuk Car-zvona je reprodukovan u kampu Kalifornijskog univerziteta u Berkliju.

Aleksej Timofejčev,
Russia beyond