Lažna smrt ruskog cara: Da li je Aleksandar I živeo pod drugim imenom?

„Nikad neodgonetnuta Sfinga” – tako je ruski pesnik 19. veka Petar Vjazemski opisao >cara Aleksandra I, i bio je u pravu. Imperator koji je preuzeo presto od svoga oca Pavla I, ubijenog u zaveri, skrivao je puno tajni. Za njega su bile karakteristične nagle promene u životu.

Aleksandar je u početku bio naklonjen liberalnim idejama. Nameravao je da sprovede reforme, da formira parlament i donese ustav, pa čak i da ukine kmetstvo, ali je na kraju odustao od toga kako bi sačuvao sistem aristokratije. Tako su njegove reforme propale ili ostale nedovršene.

To nipošto ne znači da vladavina cara Aleksandra I nije bila sjajna. Naprotiv, pod njegovim vođstvom Rusija je pobedila Napoleona, srušila Francusko carstvo i zauzela Pariz. Ali pred kraj života imperator je postao prilično ravnodušan prema svemu ovozemaljskom. Dane je provodio u molitvi, a vlast je prepustio ministrima. Možda se upravo zbog toga sumnjalo u njegovu smrt.

Smrt pod tajanstvenim okolnostima

Prema zvaničnoj verziji, Aleksandar je umro od tifusa u novembru 1825. godine u Taganrogu (965 km južno od Moskve). Istoričar Ruske akademije nauka Andrej Saharov rekao je u jednom intervjuu da je imperator u trenutku smrti imao samo 47 godina i da je bio u dobroj fizičkoj kondiciji. Ali to nije jedina neobična stvar vezana za njegovu smrt.

Carevo telo se nalazilo u zatvorenom kovčegu i skoro ga niko nije video. Oni koji su ga videli rekli su da ne liči na imperatora. To se, doduše, lako može objasniti. Trebala su nepuna dva meseca da se telo preveze iz Taganroga u Sankt Peterburg, pa odsustvo sličnosti sa imperatorom lako može biti posledica raspadanja.

Ali zašto je svemoćni imperator napustio presto? Saharov smatra da ga je mučila savest, jer postoje čvrsti dokazi da je učestvovao u zaveri protiv oca koji mu je ostavio vlast. Zbog tog zločina Aleksandar verovatno nije mogao da se skrasi na prestolu, posebno kada se oko svoje 40. godine više posvetio veri u Boga.

Starac koji se pojavio niotkuda

Desetak godina nakon careve smrti (1836. godine) u okolini Perma (1.126 km istočno od Moskve) pojavio se neki neobičan čovek od oko 60 godina. Bio je visok i bradat, a na leđima je imao tragove od bičevanja. Nije mogao da objasni policiji ko je i odakle dolazi, pa su ga uhapsili i poslali u Sibir, što mu je očigledno odgovaralo. Starac se nastanio u blizini Tomska (2.816 km istočno od Moskve). Jedino što je rekao policiji bilo je njegovo ime – Fjodor Kuzmič.

Kuzmič je živeo dugo i umro je u januaru 1864. godine. Susedi su ga brzo zavoleli jer je bio mudar, prijatan i kao pravi hrišćanin uvek spreman da pomogne. Poštovali su ga kao svetog starca i duhovnog oca.

Teško je reći šta je istina a šta legenda kada se proučava materijal o Fjodoru Kuzmiču. On nikad nije pričao o svojoj prošlosti. Smatra se da je tečno govorio francuski, što je pokazao u razgovoru sa oficirima iz mesnog garnizona. Prepričavao je događaje iz života u Sankt Peterburgu i iz Otadžbinskog rata 1812. godine, a o ruskim vojskovođama je pričao kao da ih je lično poznavao. Vojnici koji su nekada služili u prestonici zapisali su da Fjodor Kuzmič izgleda potpuno isto kao pokojni imperator.

Istina još nije otkrivena

Od smrti Fjodora Kuzmiča prošlo je preko 150 godina, a niko nije ni potvrdio ni osporio njegovu povezanost sa Aleksandrom I. Istoričar Aleksis Trubeckoj u knjizi „Legenda carske porodice: Tajanstveni nestanak cara Aleksandra Prvog” pominje kako su sredinom 20. veka ruski plemići iz Pariza smatrali da Aleksandar I nije umro 1825. godine, nego da je ostatak života proveo u Sibiru, krijući se pod imenom Fjodor Kuzmič.

Postoji dosta svedoka koji tvrde da su car i pustinjak bili jedna ista osoba. Međutim, postoje i ozbiljni suprotni argumenti. Na primer, poznato je da je Fjodor Kuzmič koristio neke reči iz ukrajinskog jezika i južnih ruskih dijalekata, koje nikako nije mogao znati Aleksandar, budući da je rođen i odrastao u Sankt Peterburgu.

Do danas nije sprovedena nijedna DNK analiza koja bi mogla rešiti ovo pitanje. Antropolog Mihail Gerasimov kaže da vlast uporno odbija da otvori grobnicu cara Aleksandra, tako da je nemoguće uraditi njegovu DNK analizu i uporediti je sa ostalim članovima porodice Romanov. A sudsko-medicinska analiza rukopisa daje nejasne rezultate oko kojih stručnjaci ne mogu da se slože.

Sve u svemu, istina o smrti cara Aleksandra i o mogućnosti njegovog bekstva u sibirsku divljinu još uvek nije otkrivena.

Ovaj tekst je deo serije tekstova pod nazivom „Russia X-Files” koju „Ruska reč” posvećuje zagonetkama, tajnama i anomalijama vezanim za Rusiju.

Oleg Jegorov,
Ruska reč