Borba za opstanak u surovoj sredini: kako preživeti u ruskoj tajgi

Ruska tajga je surova i opasna sredina. Nepripremljen turista koji se izgubio u dubokim severnim šumama ima relativno male šanse da preživi. Tokom zime situacija je još gora.

„Ruska reč“ je pripremila nekoliko saveta kako da preživite u tajgi ako zalutate u ovim nepreglednim, divljim krajevima.

Pre svega, ne paničite

Strah vam je najveći neprijatelj kada ste sami u zabačenim šumskim oblastima. Najvažnije je da ostanete pribrani, jer panika ometa logičko razmišljanje i brzo donošenje zaključaka što vodi do mentalne konfuzije i pogrešnih odluka.

Šanse za opstanak često više zavise od toga kako se osećate, nego od spoljnih okolnosti. Smirenost i pribranost pomogli su Ađaju Kamalakaranu, gostujućem uredniku za Aziju projekta RBTH, da se spase iz tajge u jesen 2007. godine pošto je jednu noć proveo u oblasti na rusko-kineskoj granici, gde inače živi i amurski tigar.

Tajga ne oprašta greške. Izvor: Sergej Fomin/ Global Look PressNažalost, u zimu 2009. godine dvoje turista nisu bili te sreće u ruskoj Republici Hakasiji. Njihova vozila za kretanje po snegu ostala su bez goriva. Posle nedelju dana lutanja po šumi postali su očajni i uplašeni da će umreti od gladi i obesili su se.

Jedna sedamnaestogodišnja devojka se 2011. godine izgubila u tajgi, ali nije gubila nadu. Pronađena je nakon 30 dana, gladna i iscrpljena.

Ponekad se dešavaju i prava čuda. Četvorogodišnja devojčica pronađena je u tajgi posle dvonedeljne potrage. Preživela je jedući bobice.

Kako naći izlaz iz šume

Dok idete kroz šumu trebalo bi da zapamtite stazu kojom se krećete i lako uočljive odlike terena, poput uvala i jama.

Ponesite kompas, a ako ga nemate naučite da odredite pravac sever-jug pomoću kazaljki na satu. Usmerite malu kazaljku ka suncu. Prava linija koja polazi iz centra sata i na jednake delove deli ugao između male kazaljke i 12 časova poklapa se sa pravcem sever-jug.

Mahovine i lišajevi obično rastu na severnoj strani drveća i drugog rastinja. Da biste što tačnije odredili pravac sever-jug potrebno je da pogledate gde mahovina raste na nekoliko stabala.

Noću se sever može odrediti pomoći zvezde Severnjače. Ona se uvek nalazi na toj strani sveta.

Reke i jezera mogu mnogo da pomognu u orijentaciji. Čak i ako ne znate gde vodi rečni tok, bolje je da se krećete po obali. Prelazak preko nepoznatih reka predstavlja veliki rizik, jer ne znate ništa o strujama ili da li se u blizini nalazi vodopad.

Ukoliko vidite put ili dalekovod, pratite ih, jer će vas odvesti do nekog naselja.

Ponekad je korisno osloniti se na čulo sluha umesto na čulo vida. Posle zalaska sunca, ako nema magle i vazdušni pritisak je viši, možete čuti zvuk voza i na udaljenosti od nekoliko desetina kilometara.

Noć u tajgi

Ukoliko ne uspete da pronađete izlaz tokom prvog dana moraćete da provedete jednu, a možda i više noći u tajgi.

Prva noć u tajgi je najteža. Čak i najmanji zvuk u pomrčini izaziva naglo buđenje i ne dozvoljava čoveku da ponovo zaspi.

Pripreme za noć treba izvršiti pri dnevnom svetlu. Poželjno je da nakupite što više drva za potpalu. Veoma je važno da pre puta u šumu ponesete šibice i upaljač.

Provesti noć u tajgi veoma je stresno iskustvo. Izvor: Getty ImagesMeđutim, ako niste poneli neki izvor vatre moraćete da je upalite pomoću trenja. Ipak, kada je vreme hladno pokušaji da vatru zapalite na ovaj način najverovatnije neće uspeti, a pritom ćete utrošiti mnogo dragocene energije.

Dok ste u šumi vatra će vam pomoći da se zagrejete, osušite odeću, spremite jelo, ali i da uplašite i oterate divlje životinje. Pored toga, vatra čini da budete bodriji što je takođe veoma važno.

Srećna okolnost je ako niste sami, jer saputnik može da stražari dok spavate i obrnuto. U hladnim noćima lakše ćete se zagrejati kada se pribijete jedno uz drugo.

Pomoću materijala koji nađete u šumi možete napraviti improvizovanu kolibu. Ako su vremenske prilike nepovoljne, morate se potruditi da napravite bolji zaklon.

Zimi sklonište treba napraviti od snega. Čovek može da iskopa rupu u dubokom snegu gde će biti dobro zaštićen od velike hladnoće.

Nalaženje hrane

U tajgi je hranu najlakše pronaći u leto i jesen. U ovim šumama rastu neke vrste divljeg voća, bilja i paprati.

Pošto su bobice niskokalorična hrana, bolje je potražiti gljive – tajga je mesto gde ih ima u izobilju.

U tajgi raste mnogo brusnica. Izvor: Imagebroker/Global Look PressAko ste u tajgi zalutali zimi i pritom ste sami, vrlo su male šanse da preživite. Ukoliko imate sreće pronaći ćete „zimske pečurke“ (Flammulina Velutipe ili Pleurotus), ali je još bolje ako uspete da ulovite neku malu životinju pomoću zamke ili upecate neku ribu.

Najvažnije je da se pridržavate zlatnog pravila da u šumi jedete samo onu hranu za koju ste sigurni da je jestiva.

U tajgi nećete ostati bez vode. Puna je reka, jezera, izvora i potoka. Pratite otiske stopa divljih životinja i tako ćete pronaći vodu.

Divlje životinje

Tajga je dom brojnih vrsta divljih životinja, ali samo četiri su opasne po ljude: tigar, medved, vuk i divlji vepar.

Veoma je važno da izbegnete direktan susret sa opasnim stanovnicima šume. Ukoliko pravite buku dok se krećete postoji verovatnoća da ćete ih uplašiti.

Kada vidite mečiće, odmah se sklonite. Njihova majka će krenuti u napad čim vas ugleda kako bi zaštitila svoje potomstvo.

U načelu, divlje životinje izbegavaju kontakte sa ljudima. Možete proći pored medveda koji se nalazi u šipražju i ostati nepovređeni, jer ova životinja često ostaje mirna.

Prilikom susreta sa vukom najbolje je popeti se na drvo. Izvor: Getty ImagesMeđutim, ako krene ka vama, ne bežite. Od toga nema koristi pošto je veoma brz.

Bolje je da se lagano udaljite. Pritom nikada ne okrećite leđa ovoj životinji. Takođe, nemojte gledati u oči vuka ili medveda.

Ako naiđete na medveda vičite i mašite rukama. Može pomisliti da ste veći od njega i krenuti dalje.

Međutim, ovo ne radite sa vucima. Takvo ponašanje smatraće činom agresije.

Ukoliko vas napadne medved lezite na tlo i pretvarajte se da ste mrtvi. To nije idealno rešenje, ali je mnogo bolje od bekstva. Možda će vas ostaviti na miru ukoliko shvati da ne pokazujete nikakvu agresivnu nameru.

U slučaju napada vuka pružite ka njemu parče tkanine kako biste ga naveli da je zagrize, a onda ga udarite štapom u njušku ili oči, jer su mu to najosetljivija mesta.

Ako na vas krenu vuk ili divlji vepar možete se popeti na drvo. Međutim, to vam neće pomoći kada sretnete medveda.

Najbolje bi bilo da nikako ne naiđete na tigra, ali kada vam se približi pokušajte da ga oterate glasnom vikom. Dok vičete ne sme da oseti strah u vašem glasu, jer će ga to podsetiti na krik umiruće žrtve. Ne bežite, već se udaljavajte polako i ne okrećite mu leđa.

Ako vas tigar ipak napadne, odustaće samo ukoliko pomisli da ste mrtvi. Zato se i ponašajte tako. Svaki pokušaj da se tigru suprotstavite golim rukama potpuno je uzaludan

Dobro zapamtite: prilikom susreta sa divljim životinjama najvažnije je da ne paničite, a to važi i za druge situacije u tajgi. Životinje lako osete strah i tada po pravilu postaju agresivnije.

Boris Jegorov,
Ruska reč