booking.com
Početna stranica > Novosti

Seoba „Seobe Srba”

Seoba „Seobe Srba”
05.02.2018. god.

Mnogi turisti koji dolaze u Patrijaršijski dvor u Sremskim Karlovcima čine to i zbog slike Paje Jovanovića koja se tamo odavno ne nalazi, a čiju je prvu verziju cenzurisao patrijarh Georgije Branković.

U ne­ka­da­šnjoj sve­ča­noj tr­pe­za­ri­ji Pa­tri­jar­šij­skog dvo­ra, a da­nas jed­noj od pro­sto­ri­ja ri­zni­ce Mu­ze­ja SPC u Srem­skim Kar­lov­ci­ma, mo­nu­men­tal­na sli­ka Pa­je Jo­va­no­vi­ća „Se­o­ba Sr­ba” pre­kri­va­la je či­tav ju­žni zid. Mno­gi tu­ri­sti ko­ji do­la­ze u Pa­tri­jar­šij­ski dvor, či­ne to i zbog sli­ke ko­ja se ta­mo odav­no ne na­la­zi! 

Sli­ka je ima­la uz­bu­dlji­vu sud­bi­nu, baš kao i njen na­ru­či­lac, stva­ra­lac i li­ko­vi na njoj. Mo­nu­men­tal­no de­lo „Se­o­ba Sr­ba” do­ži­ve­lo je cen­zu­ru pa­tri­jar­ha Ge­or­gi­ja Bran­ko­vi­ća, a po­tom još ne­ko­li­ko ver­zi­ja i se­o­ba. 


Pre­kret­ni­ca u stva­ra­la­štvu Pa­je Jo­va­no­vi­ća i ula­zak u no­vu, isto­rij­sku i po mno­gi­ma nje­go­vu naj­zna­čaj­ni­ju fa­zu, ozna­či­la je upra­vo 1895. go­di­na, ka­da je do­bio dve zna­čaj­ne po­rudž­bi­ne za Mi­le­ni­jum­sku iz­lo­žbu, ko­ja je tre­ba­lo da se odr­ži u Bu­dim­pe­šti na­red­ne go­di­ne.


Sa­bor­ski od­bor u Srem­skim Kar­lov­ci­ma s pa­tri­jar­hom Ge­or­gi­jem Bran­ko­vi­ćem na če­lu na­ru­čio mu je gran­di­o­znu isto­rij­sku kom­po­zi­ci­ju „Se­o­ba Sr­ba pod pa­tri­jar­hom Ar­se­ni­jem Tre­ćim Čar­no­je­vi­ćem”, dok je od vr­šač­kog Mu­ni­ci­pi­ja pri­mio po­rudž­bi­nu za sli­ku „Vr­šač­ki trip­ti­hon”. 


Sti­ca­jem po­li­tič­kih, a ne umet­nič­kih okol­no­sti, sa­mo se dru­ga sli­ka na­šla na ve­li­koj pe­štan­skoj iz­lo­žbi. Na­i­me, Ge­or­gi­je Bran­ko­vić ni­ka­ko ni­je bio za­do­vo­ljan umet­ni­ko­vim vi­đe­njem Ve­li­ke se­o­be Sr­ba. Pa­tri­jarh je od Jo­va­no­vi­ća za­tra­žio da za po­tre­be pred­sta­vlja­nja Sr­bi­je u Bu­dim­pe­šti na­sli­ka de­lo ko­je će po­ka­za­ti da su Sr­bi do­šli na tlo Austro­u­gar­ske mo­nar­hi­je, ne u zbe­gu, već kao or­ga­ni­zo­va­na voj­na ce­li­na. I to na po­ziv sa­mog ca­ra. 


– S ob­zi­rom na po­li­tič­ku po­ru­ku ko­ju je po­gla­var Kar­lo­vač­ke mi­tro­po­li­je že­leo da upu­ti jav­no­sti Hab­zbur­ške mo­nar­hi­je, Pa­ja Jo­va­no­vić je bio su­o­čen sa iz­u­zet­no te­škim i de­li­kat­nim za­dat­kom. Sli­ka je alu­di­ra­la na dr­žav­no-prav­ni po­lo­žaj Sr­ba u Austro­u­gar­skoj mo­nar­hi­ji i pra­vo na na­ci­o­nal­nu in­di­vi­du­al­nost – ka­že Dar­ko Pa­ri­po­vić, ku­stos ri­zni­ce Mu­ze­ja SPC u Kar­lov­ci­ma. 


Mo­nu­men­tal­na kom­po­zi­ci­ja tre­ba­lo je da pred­sta­vlja vr­hun­sku tač­ku srp­skog isto­rij­skog sli­kar­stva u de­vet­na­e­stom ve­ku. Te­ma je iza­bra­na po uzo­ru na isto­rij­sku kom­po­zi­ci­ju Mi­ha­lja Mun­ka­či­ja „Ar­pad osni­va ma­đar­sku dr­ža­vu”, na­sli­ka­nu za ugar­ski par­la­ment 1893. go­di­ne. 


Na pro­stra­nom plat­nu pred­sta­vljen je umor­ni rat­nič­ki na­rod ko­ji pod vođ­stvom sta­rog pa­tri­jar­ha, ko­me je Jo­va­no­vić dao lik pa­tri­jar­ha Ge­or­gi­ja Bran­ko­vi­ća, sa su­ro­vog Ori­jen­ta od­la­zi u že­lje­nu, ci­vi­li­zo­va­nu Evro­pu. Ka­ko je Mi­loš Cr­njan­ski za­pi­sao, „u obe­ća­nu ze­mlju me­da i mle­ka”. 


Ni pa­tri­jarh ni slav­ni sli­kar, me­đu­tim, ni­su mo­gli ni da pret­po­sta­ve da će sli­ka do­ži­ve­ti sud­bi­nu ju­na­ka na njoj. 


Pro­sto­ri­ja gde je ne­kad bi­la iz­lože­na sli­ka Pa­je Jo­va­no­vi­ća,
Fo­tografije (An­đel­ko Va­si­lje­vić) / Politika


Pr­vo­bit­na ver­zi­ja sli­ke, do­vr­še­na 1896. go­di­ne, pri­ka­zu­je se­o­bu Sr­ba iz 1690. go­di­ne, kad je na­rod pod pri­ti­skom Tu­ra­ka kre­nuo u zbeg sa Ko­so­va, i to baš ona­ko ka­ko ju je umet­nik vi­deo i naj­pre za­mi­slio. Na jed­noj stra­ni na­sli­ka­nog plat­na su pa­tri­jarh, voj­ni­ci, ko­nja­ni­ci, dok na de­snoj stra­ni kom­po­zi­ci­je ho­da­ju umor­ni na­rod, ov­ce, sto­ka… 


Ta, de­sna stra­na sli­ke, ni­ka­ko se ni­je do­pa­la na­ru­či­o­cu, pa je Jo­va­no­vić na­sli­kao dru­gu ver­zi­ju ve­ćih di­men­zi­ja, ovog pu­ta bez na­ro­da i ova­ca. 


Ta­ko je že­nu s de­te­tom u na­ruč­ju za­me­nio rat­nik na ko­nju. Sta­do ova­ca za­me­nje­no je voj­ni­ci­ma pe­ša­ci­ma, a epi­sko­pu Isa­i­ji Đa­ko­vi­ću, ko­ji sto­ji po­red pa­tri­jar­ha Čar­no­je­vi­ća Tre­ćeg, u ru­ke je sta­vljen svi­tak sa zlat­nim car­skim pe­ča­tom Le­o­pol­da Pr­vog, ko­jim se srp­skom na­ro­du u ca­re­vi­ni ga­ran­tu­ju pri­vi­le­gi­je. 


Pre­pra­vlja­ju­ći svo­je „Se­o­be”, Jo­va­no­vić ne uspe­va da na vre­me za­vr­ši rad za ve­li­ku iz­lo­žbu. Dve ver­zi­je pri­če pra­te da­lje lu­ta­nje plat­na, a ve­zu­ju se za po­če­tak Dru­gog svet­skog ra­ta. Pre­ma jed­noj, usta­še su pre­pra­vlje­nu Pa­ji­nu sli­ku ko­ja se na­la­zi­la u Pa­tri­jar­šij­skom dvo­ru u Srem­skim Kar­lov­ci­ma i pre­kri­va­la ceo ju­žni zid sve­ča­ne tr­pe­za­ri­je na 24 kva­drat­na me­tra, ise­kli iz ra­ma i ba­ci­li je u po­drum. 


Pre­ma dru­goj ver­zi­ji, plat­no od­la­zi u Za­greb, ne­po­zna­to je ka­ko i na ko­li­ko du­go, a po­tom bi­va vra­će­no ku­ći – na zid tr­pe­za­ri­je kar­lo­vač­ke pa­tri­jar­ši­je. 


Ka­ko god bi­lo, ču­ve­no plat­no kra­si sa­lu be­o­grad­ske pa­tri­jar­ši­je, u ko­joj za­se­da Si­nod Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve. 

Aleksandar Apostolovski,
Politika

 

 

 



  • Izvor
  • Mu­zej Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve (Fo­tografije An­đel­ko Va­si­lje­vić) / Politika/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

U petak 7. decembra u Galeriji Narodnog muzeja u Vranju otvorena je izložba slika multimedijalne umetnice iz Vranja Slađane Nedeljković. "Za sve one koji stvaraju u tišini i za sve...


Ruski super hitovi u svetu TV serija – od mafije i ludaka do junaka našeg doba sa ljubavnim problemima. 1. Granica. Romansa u tajgi (2000)

U Arhivu Jugoslavije otvorena je izložba „Srbija – Rusija, Jugoslavija – SSSR“, posvećena 180. godišnjici uspostavljanja diplomatskih odnosa između Rusije i Srbije. Detalje prenosi naša dopisnica Katarina Lane.


Neke sovjetske ekranizacije poznatih evropskih romana bile su tako uspešne da se smatra da su bolje od originala. 1. D'Artanjan i tri musketara (1979)

Zid na NIS-ovoj benzinskoj stanici „Džona Kenedija“ koji gleda prema stambenim zgradama, ovih dana oslikao je jedan od naših poznatih uličnih umetnika Andrej Josifovski PIJANISTA, čime je ovaj prostor...



Ostale novosti iz rubrike »