booking.com
Početna stranica > Novosti

Svetski, a slovenski: 17 vrlo zanimljivih činjenica o ruskom jeziku

Svetski, a slovenski: 17 vrlo zanimljivih činjenica o ruskom jeziku
04.02.2018. god.


Čuveni ruski pisac Ivan Turgenjev rekao je da je ruski jezik „veliki i moćan”. Na ruskom su napisana remek-dela svetske književnosti, on sjedinjuje ljude na raznim krajevima Zemlje, on je i jezik međunarodne komunikacije... Ispredaju se legende o tome kako ga je teško naučiti. Sabrali smo nekoliko zanimljivosti vezanih za jedan od najlepših i najbogatijih jezika na svetu.

1. Ruski je pored engleskog, arapskog, španskog, kineskog i francuskog jedan od šest zvaničnih jezika UN.


2. Ruski jezik je drugi po rasprostranjenosti na internetu (prvi je engleski), što znači da je ispred vodećih zapadnoevropskih jezika, pa i takvih kao što su kineski i španski, koji imaju preko milijardu govornika. U ukupnom broju web-stranica na internetu celih 7% je na ruskom jeziku. Obratite pažnju na ovu zanimljivost: drugi jezik po rasprostranjenosti na internetu u celom svetu koristi samo ćirilicu, i to mu nimalo ne smeta da bude u samom vrhu digitalnog „univerzuma.

3. Ruski je jezik međunarodne komunikacije. To je prvi ili drugi maternji jezik žitelja Rusije i bivših republika SSSR-a, kojih ima oko 250 miliona. Velike dijaspore govornika ruskog jezika žive u Nemačkoj (4 miliona), SAD (preko 3 miliona), Izraelu (preko milion ljudi), Velikoj Britaniji (preko 500.000), Kanadi, Australiji, Argentini, Grčkoj i drugim zemljama.

Podrazumeva se da je ruski jezik krajnje poželjan na tržištu rada u Rusiji i zemljama Evroazijske unije i Zajednice nezavisnih država, ali i u Evropskoj uniji (pre svega u zemljama Baltika, Istočne i Južne Evrope).

4. Ruski jezik je jedan od najbogatijih jezika na svetu, ali je teško reći koliko u njemu ima reči. Prema različitim izvorima, taj broj značajno varira od 200.000 do 700.000 reči. Radi poređenja, u engleskom (koji je već dugo na prvom mestu u svetu) ima od 400.000 do milion reči, s tim što naučnici s pravom naglašavaju da ruski jezik spada u sintetičke, a engleski u analitičke jezike, tako da su načini prezentacije „jezičkog bogatstva” različiti.

5. Svi kosmonauti uče ruski. NASA je 2009. godine ubacila ruski jezik u program obuke svih kosmonauta zbog tesne saradnje sa ruskom kosmičkom agencijom „Roskosmos”.

6. U ruskoj ćirilici postoje slova Ь i Ъ koja nemaju nikakvu glasovnu vrednost, tj. ne označavaju nijedan glas nego služe za obeležavanje mekoće i tvrdoće prethodnog suglasnika. Uzgred, postoji nekoliko reči sa tri slova Ь. To su vosьmьюdesяtью (broj 80 uinstrumentalu), prelьstitelьnostь (primamljivost), umenьšitelьnostь (deminutivnost) i dr. Postoji i reč sa dva Ь i jednim Ъfelьdъegerь (kurir).

7. Slovo Ы u ruskom jeziku može biti na početku reči samo u ličnim imenima azijskog porekla: Ыgыatta (Igiata), Ыllыmah (Ilimah), Ыnahsыt (Inahsit), Ыnыkčanskiй (Inikčanski), Ыtыk-kюёlь (Itik-Kjuelj).

8. Retke su i reči koje počinju slovom Й – ima ih svega 74, mada većina Rusa pamti samo četiri takve reči: йodйogaйogurtйota.

9. U ruskom jeziku postoje reči sa tri uzastopna slova E: zmeeed (orao zmijar), dlinnošeee (dugovrato) i ostala koja se završavaju na „-šeee” (-vrato), na primer: krivošeee (krivovrato) i korotkošeee (kratkovrato).

10. Strancima je uglavnom veoma teško da izgovore glas koji se obeležava slovom Щ. Kako li se tek muče sa rečima koje imaju po tri takva glasa, kao što su participi zaщiщaющiй (onaj koji štiti) i oщuщaющiй (onaj koji oseća).

11. U ruskom jeziku postoji reč vыnutь (izvaditi) koje ima „nulti” koren, tj. infinitiv formalno uopšte nema koren, nego samo prefiks, sufiks i nastavke.

12. U izdanju Ginisove knjige rekorda iz 2003. godine kao najduža reč ruskog jezika naveden je pridev sa 35 slova: prevыsokomnogorassmotritelьstvuющiй(kancelarijski termin iz 19. veka sa približnim značenjem „mnogopreuzvišenog” činovnika koji razmatra molbe). Za ruski jezik su i inače karakteristične dugačke reči:

glagoli (po 24 slova): pereosvidetelьstvovatьsя (otići na ponovljeni lekarski pregled), substancionalizirovatьsя (materijalizovati se) i internacionalizirovatьsя (internacionalizovati se)

imenice (po 24 slova): čelovekonenavistničestvo (mizantropija) i vыsokoprevoshoditelьstvo (visočanstvo, ekselencija)

imenice (po 21 slovo): odinnadcatiklassnica (učenica 11. razreda) i deloproizvoditelьnica (kancelarijska službenica, delovođa)

prilog (19 slova): neudovletvoritelьno (nezadovoljavajuće)

13. U ruskom jeziku se pored karakterističnih dugačkih reči i konstrukcija sreću i veoma kratke reči, pa čak i fraze. Evo, na primer, rečenice koja ima samo tri slova: „Э, a я?” (E, a ja?)

14. U ruskom jeziku ima mnogo palindroma, tj. reči koje se isto izgovaraju i kada se čitaju unazad: komok (grumen, klupko), zakaz (narudžbina), šalaš (koliba), šabaš (zbrka, vrzino kolo), potop (potop), kabak (krčma), i dr.

15. Akcenat u ruskom jeziku je slobodan, tj. nije uvek na istom slogu u reči, kao što je slučaj u nekim drugim jezicima. Može da pada na bilo koji slog u reči – čak i na poslednji, i da menja svoje mesto u različitim oblicima.

16. U ruskom postoje reči sa mnogo suglasnika u nizu: očerstvlenie (gubljenje osećajnosti), informagentstvo (informativna agencija), kontrvzglяd(uzvraćeni pogled).

17. Pojedine ruske reči nemaju sve gramatičke oblike. Takva je, na primer, reč pobeditь (pobediti). Ona nema oblik za prvo lice jednine (ono što je u srbskom „pobedim”). Ako Rus pokuša da izgovori tu reč u prvom licu, nameću mu se oblici „pobedю” ili „pobežu”, ali tako niko ne govori i svima je jasno da su oba oblika nepravilna. Umesto toga se govori „oderžu pobedu” (odneću pobedu).

Svetoslava Cvetkova,
Russia beyond



  • Izvor
  • foto: Grigorij Avojan / Russia beyond/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

U petak 7. decembra u Galeriji Narodnog muzeja u Vranju otvorena je izložba slika multimedijalne umetnice iz Vranja Slađane Nedeljković. "Za sve one koji stvaraju u tišini i za sve...


Ruski super hitovi u svetu TV serija – od mafije i ludaka do junaka našeg doba sa ljubavnim problemima. 1. Granica. Romansa u tajgi (2000)

U Arhivu Jugoslavije otvorena je izložba „Srbija – Rusija, Jugoslavija – SSSR“, posvećena 180. godišnjici uspostavljanja diplomatskih odnosa između Rusije i Srbije. Detalje prenosi naša dopisnica Katarina Lane.


Neke sovjetske ekranizacije poznatih evropskih romana bile su tako uspešne da se smatra da su bolje od originala. 1. D'Artanjan i tri musketara (1979)

Zid na NIS-ovoj benzinskoj stanici „Džona Kenedija“ koji gleda prema stambenim zgradama, ovih dana oslikao je jedan od naših poznatih uličnih umetnika Andrej Josifovski PIJANISTA, čime je ovaj prostor...



Ostale novosti iz rubrike »