Domeni i hosting
Početna stranica > Novosti

Maršal Žukov o neuspešnom pohodu Aleksandra Makedonskog na Indiju

Maršal Žukov o neuspešnom pohodu Aleksandra Makedonskog na Indiju
03.10.2020. god.
Ulazak trupa Aleksandra Makedonskog u Indiju ocenjuje se kao velika pobeda Zapada u borbi protiv dezorganizovanog Istoka. Međutim, po rečima maršala Georgija Žukova, Aleksandrova armija je tamo više stradala nego Napoleonova u Rusiji.


Moćna evropska armija je 326. godine p.n.e. ušla u Indiju na čelu sa Aleksandrom Makedonskim. Sastojala se od grčkih ratnika prekaljenih u borbama i konjanika, balkanskih boraca i persijskih saveznika. Brojala je ukupno preko 41.000 ljudi, piše 
Russia beyond. 

 

Najveći okršaj je bila bitka kod Hidaspa (danas Dželum) protiv armije Pora, vladara Paurave, kraljevine zapadnog Pendžaba. Preko 25 vekova se smatralo da su snage Aleksandra Velikog pobedile Hinduse. Grčki i rimski rukopisi kažu da su Hindusi bili hrabriji i stasitiji od Makedonaca.

Sada su se nakon dva milenijuma britanski istoričari „latili“ legende o Aleksandru i okarakterisali ovu vojnu kampanju kao trijumf organizovanog Zapada protiv haotičnog Istoka. Aleksandar je osvojio samo nekoliko manjih carstava na severozapadu Indije, ali po mišljenju mnogih oduševljenih kolonijalnih autora, Indija je bila u potpunosti osvojena.

Istina je u tome da Grcima čak nije bila ni poznata većina teritorije Indije. Prema tome, pripisivati pobedu Aleksandru Makedonskom je isto što i tretirati Hitlera kao osvajača Rusije samo zato što su Nemci stigli do Staljingrada.

Žukov o Aleksandru Velikom

Kada je Žukov 1957. godine govorio pred pitomcima Indijske vojne akademije Dehra Dun rekao je da Aleksandrova dejstva posle bitke kod Hidaspa ukazuje na to da je on bio teško poražen. Po Žukovljevom mišljenju, Aleksandar je doživeo veći neuspeh u Indiji nego Napoleon u Rusiji. Napoleon je ušao u Rusiju sa 600.000 vojnika, a od toga je preživelo 30.000 i manje od 1.000 se vratilo na prethodnu dužnost.

Prema tome, ako je Žukov uporedio vojnu kampanju Aleksandra Makedonskog u Indiji sa Napoleonovom katastrofom, onda su se Grci verovatno isto tako povlačili posle teškog poraza. Žukov je znao kako izgledaju trupe koje beže. On ih je video – gonio je nemačku armiju 2.000 km od Staljingrada do Berlina.

Nema lakih pobeda 

Statua Aleksandra Makedonskog u Arheološkom muzeju u Istambulu.

Problemi Aleksandra Velikog su počeli čim je prešao granicu sa Indijom. Prvi put je naišao na otpor u dolinama Kunar, Svat, Buner i Pešavar, gde su njegovo napredovanje zaustavili Aspasijci i Asakeni poznati u hindustičkim tekstovima kao Ašvajana i Ašvakajana. Po indijskim merilima oni su bili malobrojni, ali ipak nisu ustuknuli pred Aleksandrovom ubistvenom mašinerijom.

Asakeni su pružali uporan otpor iz svojih planinskih utvrđenja Masaga, Bazira i Ora. Krvavi okršaj u Masagi je bio uvertira onoga što je Aleksandra čekalo u Indiji. Već prvog dana posle žestokih okršaja Makedonci i Grci su bili prinuđeni da se povuku uz velike gubitke. Sam Aleksandar je bio teško ranjen u gležanj. Četvrtog dana je vladar Masage ubijen, ali je grad odbio da se preda. Komandovanje armijom je predato njegovoj staroj maci koja je pozvala sve žene iz ovog područja.

Kada je shvatio da su planovi juriša na Indiju osujećeni na samom ulazu u ovu zemlju, Aleksandar je pozvao na primirje. Asakeni su se složili jer mu je stara kraljica poverovala. Te noći, kada su Masage otišle na spavanje posle slavlja, Aleksandrove trupe su ušle u grad i pobile sve građane. Slično je zatim bilo i u Oru.

Pa ipak, žestok otpor koji su pružili branioci Indije smanjio je snagu, a možda i borbeni duh Aleksandrove armije.

„Gledanje” na reci

U čitavoj trijumfalnoj karijeri Aleksandra Makedonskog najteža je bila bitka kod Hidaspa, gde se suočio sa kraljem Porom iz Paurave – male ali uspešne indijske kraljevine na reci Dželum. U grčkim rukopisima se Por opisuje kao čovek visok preko dva metra.

U maju 326. godine p. n. e., armije Evrope i Paurave su se suočile na obali reke Dželum. To je bio zaista fascinantan prizor: 34.000 pešadinaca iz Makedonije i 7.000 grčkih konjanika sa pojačanjem indijskog kralja Ambhija, Porovog neprijatelja. Ambhi je bio vladar susedne kraljevine Taksil. Ponudio je Aleksandru pomoć pod uslovom da dobije Porovu kraljevinu.

Aleksandar dočekuje Pora posle bitke. / Šarl Lebren/ Public domain

Sa takvom moćnom silom i genijalnim vojskovođom na njenom čelu bila je suočena armija Paurave koja je brojala 20.000 pešadinaca, 2.000 konjanika i 200 borbenih slonova. Paurava je bila relativno mala kraljevina po indijskim merilima i zato nije mogla izdržavati toliko veliku armiju, tako da su verovatno mnogi njeni branioci bili civili naoružani na brzu ruku. Pored toga, Grci su kao i obično preuveličali snagu protivnika.

Prema grčkim izvorima, dve armije su nekoliko dana gledale jedna drugu preko reke. Grčke snage su posle borbi za planinske gradove Indije izgubile nekoliko hiljada vojnika i sada su zazirale od okršaja sa surovom armijom Paurave. Čuli su priču o haosu koji u neprijateljskim redovima prave indijski borbeni slonovi. Slonovi su bili nešto kao današnji tenkovi – njih su se plašili i grčki konji.

Hindusi su imali još jedno strašno oružje. To je bio luk dugačak 2 metra. Pomoću njega su izbacivane masivne strele koje su mogle probosti više neprijateljskih vojnika.

Indijski okršaj

Okršaj je bio žestok. Kada je poleteo roj teških strela iz dugačkih indijskih lukova i stigao do neprijateljskih formacija, prvi red borbenih slonova se probio kroz grčko krilo. Zatim je druga grupa slonova krenula kroz probijenu liniju gazeći grčke vojnike. To je bio pravi košmar za osvajače. Kada su se uplašeni Grci počeli povlačiti, indijska pešadija je popunila taj prostor.

U prvom napadu Hindusa je Porov brat Amar ubio Aleksandrovog omiljenog konja Bucefala. To je bio veoma važan momenat. U bitkama izvan Indije elitni makedonski telohranitelji nisu nijednom neprijateljskom vojniku dozvolili da zada njihovom caru i najmanji udarac, a u ovoj bici su indijske jedinice uspele da prodru kroz unutrašnji kordon koji je štitio Aleksandra, i da ubiju Nikeju, jednog od njegovih vodećih komandanata.

Po rečima rimskog istoričara Marka Justina, Por je izazvao Aleksandra i u dvoboju koji je zatim usledio Aleksandar je pao sa konja. Por je mogao da ga probode kopljem ali se dvoumio za trenutak, te su se Aleksandrovi telohranitelji bacili da spasavaju svoga vojskovođu.

Grčki istoričar Plutarh kaže da su Hindusi bili dosta borbeni. I pored prvobitnog neuspeha, kada su se njihove čuvene dvokolice zaglibile u blatu, Porova armija je „nastavila da se suprotstavlja Makedoncima sa neprevaziđenom hrabrošću“.

Uzdrmani osvajači

Grci su proglasili pobedu, ali je fanatičan otpor indijskih vojnika i običnih ljudi duboko potresao Aleksandrove trupe tako da su one odbile da se kreću dalje na istok. Aleksandar nije mogao ništa reći ni učiniti kako bi podstakao svoje ljude na dalje napredovanje prema istoku. Malo je nedostajalo da u armiji izbije bunt.

Plutarh kaže: „Borba sa Porom je Makedoncima oduzela hrabrost i zaustavila njihovo dalje napredovanje u Indiji. Kada je bilo toliko teško pobediti neprijatelja koji je na bojno polje izveo samo 20.000 pešadinaca i 2.000 konjanika, onda je bilo osnova za protivljenje Aleksandrovom planu da se ide na Gang i dalje gde ih je čekalo daleko veće mnoštvo neprijatelja“.

Grčki istoričar kaže da je Aleksandrove vojnike posle bitke sa armijom Paurave obuzela panika kada su dobili informaciju iz Pendžaba o mestima „gde su žitelji vešti u poljoprivredi i gde ima još više slonova, a muškarci su izuzetno snažni i hrabri“.

I zaista, na drugoj strani Ganga je bilo moćno carstvo Magad gde je vladao Nandas, koji je komandovao jednom od najvećih i najmoćnijih stalnih armija na svetu. Prema Plutarhovim rečima, hrabrost osvajača je splasnula kada su saznali da ih Nandas „čeka sa 200.000 pešadinaca, 80.000 konjanika, 8.000 dvokolica i 6.000 slonova“. Nema sumnje da bi to bila prava klanica za armiju Aleksandra Makedonskog.

Stotinama kilometara daleko od srca Indije Aleksandar je naredio vojsci da odstupi, na veliku radost vojnika.

Gerilski napadi

Pa ipak, slavlje je bilo preuranjeno. Na putu ka jugu, prema moru, Aleksandrove trupe su stalno bile izložene napadima indijske gerile.

U pohodu na Sangalu u Pendžabu indijski napad je bio toliko surov da je grčka konjica potpuno uništena, a Aleksandar je morao da napada pomoću pešadije. U sledećoj bici protiv Malava iz Multana Aleksandar je povređen – strela indijskog ratnika probila mu je pancir i rebra.

U jednom vojnoistorijskom časopisu piše: „Bilo je još borbi ali Aleksandrova rana je stavila tačku na njegove lične podvige. Meko tkivo se nikada ne oporavlja u potpunosti. Svaki udah mu je izazivao bol kao da ga probada nož“.

Aleksandar se nije oporavio – umro je u Vavilonu (današnji Irak) u 33. godini.

Rakeš Krišnan Simha, 
Russia beyond



  • Izvor
  • Tanjug
  • „Pripisivati pobedu Aleksandru Makedonskom je isto što i tretirati Hitlera kao osvajača Rusije samo zato što su Nemci stigli do Staljingrada.“ Bertold/


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Gledam po netu kako Amerikanci kukaju, jer, eto, ove godine zbog pandemije neće moći da slave Dan zahvalnosti (Thanksgiving) i da jedu ćurku u krugu porodice. Švajcarci se pa...


"Nikada ovaj aksiom nije bio slikovitije prikazan nego tokom dugotrajnog rata Klintonove administracije protiv Srba tokom 1990-ih. Klintonova administracija, čiji je Blinken bio važan član, omogućila je dolazak međunarodnih...

Zahvaljujući redovnim vojnicima zemlja u slučaju potrebe može mobilisati dva miliona obučenih boraca, ali da li je to jedini razlog? Dva puta godišnje ruska armija organizuje prijem regruta od 18....


Piše: Vladimir Prebiračević Direktor Srbsko-Ruskog centra „Majak&ld

Dok iza filma o „genocidu“ u Srebrenici stoje Bakirova Bosna, NATO i Evropska unija sa ogromnim kapitalom, mi se ovde preganjamo sa pokušajima da se „Bitka za Košare“ onemogući....


U kasnu jesen 1915, dok neprijatelj svom silinom nadire na Srbiju, povlače se žitelji severnijih srbskih varoši ka južnim krajevima. U Kraljevo se tada sliva više desetina hiljada izbeglica....


Ostale novosti iz rubrike »