Domeni i hosting
Početna stranica > Novosti

Zašto Japan nije napao SSSR u Drugom svetskom ratu?

Zašto Japan nije napao SSSR u Drugom svetskom ratu?
11.05.2020. god.


Moskva bi bila u velikom problemu da je Tokio 1941. godine krenuo u ofanzivu i otvorio front na Istoku. Japan je, međutim, posle totalnog poraza 1939. godine radije izbegavao nove neprijatnosti sa Crvenom armijom.

„Svakoga dana je bilo jedno isto: Japanci su napadali u zoru i povlačili se u sumrak“, 
napisao je Ivan Karpenko koji je komandovao vodom mitraljezaca u bici na Halkin Golu između SSSR-a i Japana, prenosi Russia beyond.

„Ne sećam se da smo zarobili makar jednoga od njih. Nismo držali zarobljenike. Ali, svakog dana smo im u toku jednog sata dozvoljavali da pokupe svoje poginule saborce, i oni su to radili“.

Japanski vojnici pucaju iz ležećeg položaja ispred uništenih sovjetskih tenkova.

Borbe na Halkin Golu su bile neobične. Sa jedne strane, pet meseci (od maja do septembra 1939) na Dalekom istoku su vođene žestoke borbe uz učešće tenkova i avijacije, u kojima je izginulo na hiljade ljudi. Sa druge strane, ni jedna ni druga zemlja zvanično nisu objavile rat niti su se borile za svoju teritoriju.

I pored toga, ovaj čudni konflikt je bio sudbonosan i u velikoj meri je predodredio tok Drugog svetskog rata, jer se Japan 1941. godine nije usudio da napadne SSSR sa istoka. Pored toga, upravo na Halkin Golu se Georgij Žukov prvi put istakao kao sjajan vojskovođa koji je zatim doveo Crvenu armiju do pobede nad Nemcima.

Japanska ekspanzija 

Mongolska pešadija u borbi na reci Halkin Gol.

Japanci su do 1939. godine proširili imperiju i sferu uticaja daleko izvan svojih iskonskih ostrva. Okupirali su Koreju i osnovali marionetsku državu Mandžukuo u Severnoj Kini (Mandžurija). To je značilo da Japan mora pažljivo balansirati na ivici direktnog sukoba sa SSSR-om i njegovom saveznicom, komunističkom Mongolijom, utoliko pre što je Japan 1936. stao na stranu nacističke Nemačke potpisavši Antikominternski pakt usmeren protiv Sovjetskog Saveza. Drugim rečima, sovjetsko-japanski odnosi su se pogoršavali.

Dve zemlje su se otvoreno sukobile prvi put 1938. godine kod jezera Hasan na sovjetsko-mandžurskoj granici. Pobedio je SSSR. Godinu dana kasnije Kvantunska armija je učinila još jedan pokušaj, ovoga puta napavši Mongoliju.

Nesporazum ili provokacija? 

Zamenik komandira voda G. Dolja postavlja zastavu na Remizovoj koti tokom bitke na Halkin Golu.

Halkin Gol je reka u Mongoliji koja je po Japancima trebalo da bude granica između Mongolije i Mandžukua, ali je Mongolija (i njen moćni saveznik SSSR) insistirala na tome da je granica nekoliko kilometara istočno od reke.

„Japanci su u ovo sporno područje 1938. poslali oficira koji je saopštio... da je Halkin Gol granica“, 
kaže japanski istoričar Koto Kasahara za portal Lenta.ru, i dodaje da je ceo incident mogao biti jedan veliki nesporazum.

Borci 149. streljačkog puka Crvene armije u napadu tokom okršaja na Halkin Golu.

Sovjetski i ruski istoričari su, međutim, uvereni da konflikt nije imao nikakve veze sa kartografijom i da je „nesporazum“ bio samo povod za dalju japansku ekspanziju.

„Tokio je bio revoltiran time što SSSR pomaže Kini [koja je ratovala sa Japanom]. Zato je odlučio da organizuje provokaciju protiv Sovjetskog Saveza i tako demonstrira japansku moć ne bi li SSSR prestao da pomaže Kini“, piše u „Istoriji međunarodnih odnosa“ (pod redakcijom Anatolija Torkunova, rektora Moskovskog državnog univerziteta međunarodnih odnosa).

Bitka u nedođiji

Japanski vojnici su u maju 1939. zajedno sa mandžurskom armijom prodrli na teritoriju Mongolije gde gotovo da nisu naišli na otpor. Mongolima, i što je još važnije, Sovjetima je bilo potrebno vreme da koncentrišu snage i uzvrate udarac. Mesto sukoba dveju sila bilo je daleko od sovjetskih vojnih baza, tako da je u početku bilo problema sa logistikom i transportom.

Halkin Gol 1939. Japanski piloti.

Sovjetski 57. armijski korpus, koji je bio razmešten u Mongoliji, nije imao većeg uspeha u borbama. Kada je počeo konflikt (maj-jun), lovci Japanskog ratnog vazduhoplovstva dominirali su na nebu, a sovjetske trupe su bile loše organizovane i nisu mogle da odbijaju napade.

„Na Halkin Golu su se ispoljile mnoge slabe tačke Crvene armije. Vojnici nisu bili spremni za okršaj – nedostajalo im je iskustvo bliske borbe, tako da je lako bilo rasturiti njihove redove“, 
kaže istoričar Valerij Vartanov. Sovjetima je bilo teško da koordiniraju svoja dejstva jer su odluke donošene u Moskvi, 6.000 kilometara zapadno odatle.

Žukov stupa na scenu 

Komandant druge klase G. M. Štern, maršal Mongolske Narodne Republike H. Čojbalsan i komandant korpusa G. K. Žukov na komandnom položaju Hamar Daban, Halkin Gol 1939.

Da bi promenio stanje Josif Staljin je postavio prave ljude da rukovode operacijom: generala Grigorija Šterna, koji je obezbeđivao svu potrebnu infrastrukturu za dopremanje provijanta i ljudstva na liniju fronta (4.000 vozila je prevaljivalo 800 kilometara do najbližih sovjetskih baza), komandanta Sovjetskog ratnog vazduhoplovstva Jakova Smuškeviča, koji je zajedno sa iskusnim pilotima brzo obučio nove pilote 57. armijskog korpusa kako da se bore protiv Japanaca u vazduhu, i generala Georgija Žukova koji je rukovodio celom operacijom.

Žukov je postao narodni heroj za pobedu nad nacistima u Drugom svetskom ratu, ali se kasnije ipak sećao važnosti Halkin Gola i govorio: „Još uvek volim tu operaciju“.

Njegov pristup je bio rizičan i kontroverzan. Na primer, kada su 2. jula Japanci prešli reku postojala je opasnost da zatvore obruč oko sovjetskih trupa. Žukov je tada naredio da 11. tenkovska brigada krene u napad bez ikakvog pokrivanja. Uništeno je 70% sovjetskih tenkova, ali je zadatak izvršen i neprijatelj je potisnut na drugu stranu reke. U avgustu su Sovjeti prešli u kontraofanzivu.

Komandant korpusa Georgij Žukov tokom vojne akcije na Halkin Golu.

Po rečima vojnog istoričara Aleksandra Šišova u tadašnjim okršajima je učestvalo 57.000 sovjetskih i 75.000 japanskih vojnika. Bitke su bile žestoke i brutalne. Japanci su se hrabro borili i skoro nikada nisu polagali oružje. Umesto da se predaju izvršavali su samoubistvo. Ali Sovjeti su pobedili zahvaljujući Žukovljevoj taktici i nadmoći u tenkovima i avionima. Japanska 6. armija je 4. septembra potpuno razbijena i prinuđena da se vrati na prvobitnu granicu.

Posledice

SSSR i Japan su 15. septembra 1939. godine potpisali sporazum o primirju. Sledeći ratni sukob između ovih dveju zemalja usledio je tek 1945. godine posle sloma Nemačke. Zanimljivo je da Japan nikada nije pokušao da napadne SSSR, čak ni u najtežim trenutcima Drugog svetskog rata.

„Zahvaljujući događajima na Halkin Golu dobro naoštreni samurajski mač, koji je već bio podignut iznad naših glava, nikada se nije obrušio na nas“, kaže Valerij Vartanov. Poraz u Mongoliji otreznio je japansku vlast te je ona odlučila da traži lakši plen u Indokini i na Tihom okeanu. Tamo su se na kraju suočili sa drugom supersilom – sa SAD, i opet su pobeđeni. Ali to je već sasvim druga priča.

Oleg Jegorov,
Russia beyond



  • Izvor
  • Tanjug
  • foto: Homenko Troškin / Sputnik / Russia beyond/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

"Hrabar i ponosan vojnik, prkosio je NATO avijaciji da bi podigao borbeni moral pripadnicima PVO i herojski dao život za otadžinu na prvoj borbenoj liniji"


Da nije bilo grofa Pavla Šuvalova ne bi bilo ni čuvenih Napoleonovih sto dana, niti bi se ikada odigrala Bitka kod Vaterloa. U proleće 1814. godine Francuska imperija je prestala...

Faina Savenkova je najmlađi član Saveza pisaca Luganske Narodne Republike. I šampion u tekvondou. Ima samo 11 godina i završava šesti razred. Mnogo voli Srbiju i Emira Kusturicu. Faina...


„Posle zauzeća Kajmakčalana, Brazdaste i Rovovske kose i usamljenog Ćuvika nađosmo se oči u oči sa Sedmim pukom bugarske vojske. Bijemo se i dan i noć, jedan drugoga nemilosrdno...

Za lozničkog protu Jovana M. Boškovića (1855‒1939) danas verujemo  retko ko zna. Rodio se u naselju Orijoj Luci, u Danilov-gradskoj opštini. Bogoslovsko-učiteljsku školu završio je na Cetinju. Iako je...


Major dr Milan Pecić bio je nadupravnik svih vojnih bolnica u Valjevu, „gradu bolnici” 1915. godine u vreme epidemije pegavog tifusa, piše Politika


Ostale novosti iz rubrike »