booking.com
Početna stranica > Novosti

Dejstva Dunavske flotile SSSR-a u Beogradskoj operaciji

Dejstva Dunavske flotile SSSR-a u Beogradskoj operaciji
19.10.2019. god.


Piše: Boško Antić, kontraadmiral u penziji

U drugoj polovini septembra 1944. godine, u toku borbenih dejstava u Rumuniji i Bugarskoj, komanda Dunavske flotile preduzela je više mera radi neprekidnog sadejstva sa snagama 3. ukrajinskog fronta. Brigada oklopnih čamaca, odred čamaca-minolovaca i Prateći odred podrške nalazili su se u Kalafatu.

Dvadeset osmog septembra postignut je sporazum o zajedničkom učešću Crvene armije i NOVJ u oslobađanju istočnih krajeva Jugoslavije i Beograda. Tom prilikom agencija TAAS je objavila saopštenje, u kome se pored ostalog kaže: "Pre nekoliko dana sovjetska komanda, imajući u vidu interese razvijanja borbenih operacija protiv nemačkih i mađarskih trupa u Mađarskoj, obratila se Nacionalnom komitetu oslobođenja Jugoslavije i Vrhovnom štabu NOV i POJ s molbom da dadu pristanak na privremeni ulazak sovjetskih trupa na jugoslovensku teritoriju koja se graniči sa Mađarskom ... Sovjetska komanda saopštila je tom prilikom da će sovjetske trupe, pošto izvrše svoje operativne zadatke, biti povučene iz Jugoslavije".

Rečni oklopni čamci Dunavske flotile SSSR-a

Koncentracija jedinica 3. ukrajinskog fronta na istočnoj obali reke Timok završena je 28. septembra 1944. godine, a na levoj obali Nemci su organizovali snažne otporne tačke Radujevac, Prahovo, Negotin, Rgotina i Štubik, a to područje zatvaralo je Dunav i put ka Beogradu. Da bi se omogućio dalji prodor, Dunavska flotila je dobila zadatak da izvrši desant na Radujevac i Prahovo, zauzme ta pristaništa i prekine neprijatelju povlačenje priobalnim putevima.

Za iskrcavanje u Radujevcu određen je desantni odred od tri oklopna čamca i odred brodova za artiljerijsku podršku od tri oklopna čamca. Oba odreda trebalo je da se istovremeno probiju u Radujevac i iskrcaju ojačanu četu u pristanište. Dvadeset devetog septembra u 2.40 isplovio je iz rejona Varfu odred čamaca za artiljerijsku podršku i u 3.00 časa zauzeo vatrene položaje uz levu obalu Dunava na km 845. U to vreme krenuo je desantni odred, a kada se desant približio liniji fronta odred za podršku je otvorio vatru prema odseku za iskrcavanje. Kada se odred za iskrcavanje probio pored ušća Timoka vatra brodova za podršku je prenešena na pristanište Radujevac, a zatim su brodovi iskrcali desant. Neprijatelj nije pružio nikakav otpor, pa je vrlo brzo desant ovladao odsekom za iskrcavanje i do 6.30 časova Radujevac je potpuno oslobođen.

Krajem 29. septembra jedinice 68. streljačkog korpusa su stigle na prilaze Negotinu i Prahovu, pa je trebalo da se likvidira utvrđena tačka nemačke odbrane u Prahovu, koje je imalo jaku protivdesantnu odbranu, a ovom pristaništu je bilo teško prići i zbog nepovoljnih uslova za plovidbu, jer je tu još 6. septembra potopljeno na desetine transportnih brodova pri povlačenju Nemaca uz Dunav. Odlučeno je da se desant iskrca po danu 30. septembra.

Noću 29/30. septembra izviđački odred flotile izvršio je motornim i običnim čamcima izviđanje plovnog puta između potopljenih objekata i otkrio mesto gde je najpogodnije iskrcavanje desanta.

Desantna pešadija Dunavske flotile SSSR-a 1944. godine

U 17.15. časova 30. septembra dva oklopna čamca ukrcali su u rejonu Gruje 60 boraca iz čete mornaričke pešadije i pod zaštitom dva oklopna čamca isplovili za Prahovo. Ipred njih je plovio čamac izviđačkog odreda, koji im je pokazao mesto iskrcavanja. Oklopni čamci su uz podršku artiljerije ostalih oklopnih čamaca i Pratećeg obalskog odreda, savlađujući otpor neprijateljske artiljerije sa obale, podišli odseku za iskrcavanje i u vremenu od 17.55 do 18.01 iskrcali desant koji je odmah krenuo u napad na Prahovo. Njegovo dejstvo podržavali su oklopni čamci i artiljerija Pratećeg odreda, a korekturu je vršila osmatračnica koja se nalazila u borbenom poretku desanta. U 19.40 desant se probio u Prahovo, koje je oslobođeno za 50 minuta.

Tridesetog septembra oslobođeni su Negotin, Štubik i Prahovo i snage 68. i 75. streljačkog korpusa su se spojile na obali Dunava.

U vremenu od 1. do 8. oktobra Dunavska flotila je koncentrisala svoje brodove u Turnu Severinu, odakle je trebalo forsirati Železna vrata i probiti se u rejon ušća Morave.  U proboju kroz Đerdap veliku pomoć pružili su jugoslovenski peljari i već 12. oktobra donešena je odluka da Dunavska flotila sadejstvuje snagama koje su prodirale na pravcu ka Smederevu i Beogradu. Zadatak je bio da artiljerijskom vatrom i iskrcavanjem desanta u cilju likvidacije otpornih tačaka onemogući povlačenje neprijateljskih jedinica ka Beogradu putevima duž desne obale Dunava.

Beogradska operacija

U zoru 14. oktobra, na vatrenim položajima iza Smederevske ade, koncentrisana je brigada oklopnih čamaca. Na južnoj obali tog ostrva nalazila se osmatračnica koja je omogućila oklopnim čamcima da tuku Smederevo. U toku 14. i 15. oktobra oklopni čamci su pružali sistematsku podršku jedinicama 75. korpusa i neutralisali vatrene tačke na obali. Istog dana čamci su nekoliko puta prodrli u pristanište radi izviđanja i pri tom su otvarali vatru.

Petnaestog oktobra su jedinice 74. streljačke divizije, uz podršku oklopnih čamaca, izbile na istočnu periferiju Smedereva i tada je naređeno flotili da iskrca desant zapadno od Smedereva i tako preseče priobalnu komunikuciju Smederevo-Beograd. U 21.20 časova čamci desantnog odreda koncentrisali su se 4 kilometra nizvodnije od Smedereva, a čamci odreda za podršku zauzeli su vatrene položaje kod Smederevske ade. U toku dana u Smederevo se probio jedan oklopni čamac i otkrio raspored neprijateljske odbrane, a padom mraka iskrcale su se dve grupe izviđača. Kada se rasplamsala borba na periferiji grada, oklopni čamci, savlađujući vatru artiljerije i minobacača sa obale, probili su se uz Dunav i u pola noći iskrcali desant jedan kilometar uzvodno od Smedereva, a potom su tukli vatrene tačke u pristaništu da bi odvukli pažnju od desanta koji je prodirao cestom Smederevo-Grocka. Svi pokušaji neprijatelja da baci desant u Dunav ostali su bezuspešni, a oklopni čamci artiljerija Pratećeg odreda tukli su sve ciljeve na koje im je ukazao komandant desanta. Smederevo je ubrzo oslobođeno, a Nemci su se povukli i iz Grocke, pa je predstojao proboj ka Beogradu. Proboj je bio veoma težak jer su desnu obalu držali Nemci, a Dunav je bio pun mina. Vremena za pripremu prodora bilo je vrlo malo.

Petnaestog oktobra u 21.10 čas isplovilo je osam oklopnih čamaca iz rukavca iza Smederevske ade i ploveći uz levu obalu stiglo do rukavca Ivanovo bez borbi, gde su se maskirali, a danju 17. oktobra brodovi su zauzeli vatrene položaje pored ostrva Ada Huja. Prvi zadatak je bio da se neprijatelju preseče saobraćaj preko savskog mosta ka Zemunu, uz istovremenu podršku jedinicama koje dejstvuju u istočnom delu grada, a da zatim izvrši iskrcavanje desanta na Veliko ratno ostrvo.

Prodor oklopnih čamaca ka Velikom ratnom ostrvu bio je otežan, jer je porušeni deo mosta prema Pančevu zaprečio plovni put. U toku 18. i 19. oktobra oklopni čamci i baterije sistematski su tukli artiljerijskom vatrom ciljeve na koje su im ukazivale jedinice kopnene vojske, držali su pod vatrom put Beograd-Zemun i Veliko ratno ostrvo.

Prvi se ispod železničkog mosta probio odred oklopnih čamaca poručnika fregate Sokolova i zauzeo položaje iza Velikog ratnog ostrva. Zatim se probio i drugi odred. Oba odreda su dejstvovala po jedinicama koje su se povlačile iz Beograda prema Zemunu. Dvadesetog oktobra Beograd je bio slobodan, a sledeća dva dana brigada oklopnih čamaca pružala je podršku jedinicama koje su se borile za Zemun.

Mornari Dunavske flotile na beogradskim ulicama (Beogradska operacija 

– 20. oktobar 1944, Vojnoistorijski institut, str 236)

Po staroj ruskoj tradiciji da se jedinicama koje su se istakle u borbama dodeljuju medalje i počasna imena, zbog izuzetnog angažmana i hrabrosti u borbama za Beograd pojedine jedinice dobile su naziv "Beograd" u svom imenu. Jedna od njih je Prvi beogradski divizion rečnih oklopnih čamaca.

Po završetku borbi za oslobođenje Beograda, Dunavska flotila podeljena je na dva dela. Deo brodova uputio se prema severu i pridružio glavnini ruskih snaga u Mađarskoj, a deo je ostao kao podrška partizanima u nastavku borbi za oslobođenje zemlje. Jedna od posebno teških borbi bio je desant na Vukovar. Baza diviziona bila je do leta 1953. u Beču, a zatim je dislociran u Ukrajinu, u Ismail, a odatle 1995. godine na Krim. Iz Sevastopolja prešli su na Kaspijsko jezero.

Divizion je ušao u sastav brigade za zaštitu vodnog rejona, a u poslednjoj reorganizaciji, počasna titula "Beogradski" preneta je na viši rang - na brigadu. Zato sada ruska ratna mornarica u Kaspijskoj flotili u svom sastavu ima 327. beogradsku brigadu. Dakle, Beogradska brigada danas je deo Kaspijske flotile koja je teroristima u Siriji nanela ogromne gubitke.
 

 



  • Izvor
  • Rečni oklopni čamci Dunavske flotile SSSR-a/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Bio je elitni srbski oficir Kraljeve garde, prošao Albansku golgotu i strašne bojeve Velikog rata. A onda, u miru, poginuo. I to od metka svog vojnika.


Iako su sve  društvene mreže najavile oštru borbu protiv manipulacija i lažnih vesti, u susret (mnogobrojnim) izbornim kampanjama u 2020 godini, situacija nije baš tako jasna.  

Po treći put u dvadesetom veku muslimani su počinili strahovite zločine nad srbskim narodom Podrinja. Činili su to u cilju ostvarenja davnašnje želje da iz ovog područja proteraju srbsko stanovništvo i...


Sedamdeset godina se obično smatra zrelom starošću u kojoj bi ljudi trebali uživati u penziji. NATO savez, koji se u Londonu sastao da proslavi svoju godišnjicu, trebalo je davno...

U Srbiji ime generala Černjajeva zauvek će biti vezano za srbsko-turski rat u kome je pod njegovom komandom učestvovalo preko 5000 ruskih dobrovoljaca. Međutim, Mihail Grigorjevič Černjajev je i...


General Ivan Beljajev (1875-1957) izgubio je tokom boljševičke revolucije sve što je imao u otadžbini i zato se preselio u Latinsku Ameriku gde je ostvario svoje dečačke snove i...


Ostale novosti iz rubrike »