booking.com
Početna stranica > Novosti

Cerska bitka

Cerska bitka
19.08.2019. god.
Uspeh srpske vojske skrenuo je i pažnju svetske javnosti na Srbiju

  

Austrougarska vrhovna komanda planirala je da za sedam dana pokori Kraljevinu Srbiju. Srbska vojska, iako slabija, izvojevala je veličanstevnu pobedu. Uspeh u Cerskoj bitki došao je u kritičnom trenutku kada su na ostalim frontovima saveznici trpeli ogromne gubitke.

U noći između 15. i 16. avgusta 1914. godine sukobili su se na padinama Cera jedinice srpske Kombinovane divizije I poziva i vojnici austrougarske prehodnice. Borbe koje su usledile prerasle su frontalni sudar dve armije koji je rezultirao prvom pobedom saveznika okupljenih oko Antante u Prvom svetskom ratu.

Uspeh srpske vojske skrenuo je i pažnju svetske javnosti na Srbiju i doneo joj naklonost savezničkih i neutralnih država. 

Ranije, general Oskar Poćorek, glavnokomandujući balkanske austrougarske vojske, hvalio se kako će Srbiju poraziti za samo sedam dana. Govorio je kako će napad na Srbiju biti samo malo duža vojnička šetnja do Niša, gde će se ubrzo, po rečima Poćoreka, austrougarski vojnici pozdraviti sa junačkom i prijateljskom bugarskom armijom. 

 

Slika-4.jpg
Srbski vojnici na rukama iznose artiljerijsku municiju na položaje

Procenjivali su da će srbski vojnici, zbog iscrpljenosti u balkanskim ratovima, pobacati oružje čim vojska velike carevine pređe Drinu. Takve procene zastupao je i načelnik generalštaba Konrad fon Hecendorf, koji je za razliku od Poćoreka procenjivao da će austrougarska šetnja ipak trajati malo duže i da će žuto-crnoj monarhiji biti potrebno dve do tri nedelje da Srbiju baci na noge - kaže za dokumentarni film „Srbija u Velikom ratu" istoričar Milić Milićević.

Austrougarskoj se žurilo sa Srbijom. Otvarao se novi front u Galiciji i bilo je potrebno što pre uništiti malu kraljevinu i koncentrisati trupe na sukob sa Rusijom.

Slika-3.jpg
Noćno logorovanje srbskih artiljeraca kod Osečine
Operacije na prvoj liniji fronta

Rat sa Austrougarskom zatekao je srbski sanitet u veoma teškoj situaciji. Nedostajalo je sanitetskog materijala, lekova ali najveći problem je bio nedovoljan broj lekara. Srbija, koja je tada imala oko pet miliona stanovnika, imala je samo 409 lekara koji su davali sve od sebe kako bi pružili pomoć ranjenim srbskim vojnicima, čak su i hirurške ntervencije izvodili na prvoj liniji fronta. Kako je do najbliže bolnice u Valjevu tada bilo potrebno i dva dana puta, srbski hirurzi su na liniji fronta operisali ono što niko od hirurga ne bi uradio, otvarali su lobanje, uklanjali povrede i u tom svom poslu često i sami ginuli - kaže dr Aleksandar Nedok.

Napad je počeo 12. avgusta 1914. godine na reci Drini. Austrougarska je imala 80.000 vojnika koji su pripadali Petoj armiji generala Liborijusa fon Franka, krenuli su u prelazak reke. Istovremeno Druga armija iz Srema počela je napad na Šabac. I dok je Šabac odmah osvojen, četničke trupe na Drini zadale su probleme generalu Poćoreku.

Austrougarski izveštaji govore da su već tokom prvog i drugog napada njihove trupe trpele strahovite gubitke. Navode se i opisi četničkih napada: gerilci su na pojedinim pravcima propuštali čelo kolone da bi sakriveni iza žbunja i drveća pucali na neprijateljske vojnike i nanosili im značajne gubitke - navodi profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Životić.

Doprinos koji su tih dana dale četničke i jedinice trećeg poziva bio je od izuzetnog značaja. Sporo napredovanje preko Drine dalo je srbskoj vojci tri dana da pregrupiše svoje trupe. U svim planovima odbrane, koje je Vrhovna komanda srpske vojske tih godina pravila, moravski pravac bio je označen kao glavni pravac napada neprijatelja. U operativnom i strategijskom smislu dolina Velike Morave bila je pogodnija za napredovanje. Smatralo se da će glavni udarac uslediti sa severa, preko Save i Dunava. U skaladu sa tim planom, raspoređena je i grupisana srbska vojska.

Cerska bitka - dokumentarni film iz 1964. godine



Austrougari su računali na efekat iznenađenja,  izabrali su prvac preko Drine. Srbska vrhovna komanda bila je u nedoumici - kaže profesor Aleksandar Životić. Vladalo je uverenje da se radi o demonstrativnom napadu na Drini i da će glavni napad uslediti tek naknadno na velikomoravskom pravcu. Bilo je pitanje šta uraditi.

Vrhovna komanda je 15. avgusta donela odluku koja će u velikoj meri obeležiti ratovanje u Srbiji 1914. godine: štabu Druge armije naređeno je da izvrši marš-manevar u pravcu Cera i Mačve i da umesto na sever u jednom brzom maršu ka zapadu susretne snage napadača. U noći između 15. i 16. avgusta došlo je do prvog boja u susretu. Na vrhovima planine Cer susreli su se prvi deo Kombinovane divizije  sa prethodnicom Dvadeset prve landver divizije austrougarske armije.

Slika-1.jpg
Seljanke iz Mačve pomažu srbskim vojnicima da izvuku artiljerijska oruđa na položaje

„Sada je već bilo jasno da je to bivak neprijateljski i da smo ušli u njegov raspored na prenoćištu... Moglo je biti oko tri sata ujutru... Razvi se užasna puščana i mitraljeska vatra. Nije se znala ni neprijatenjska snaga ni raspored. On je bio još u većoj zabuni jer je napadnut sa boka i leđa i još iznenađen na spavanju. Bilo je kao u paklu: vikalo se na sav glas, pucalo se na sve strane, vojnici su padali kao pokošeno snoplje. Neprijatelj nije popuštao, a naši su naletali kao pomamni." (Kapetan Nikolić, komandir mitraljeskog odeljenja Drugog prekobrojnog puka)

 

Pod udarom srpske vojske brojnija austrougarska armija počela je da se povlači. Srbskim junacima bilo je potrebno samo osam dana da neprijatelja isteraju sa svoje teritorije i da kaznenu ekspediciju, kako su austrougarski oficiri nazivali pohod na Srbiju, vrlo brzo pretvore u kažnjenu ekspediciju. 

U jednoj od najzačajnih bitki u srbskoj istoriji svojim herojskim činom su se istakli pripadnici Kombinovane, Moravske, Šumadijske i Konjičke divizije. Srbska vojska je zahvaljujući dobrom komandovanju uspela da se prilagodi situaciji na terenu i da u jednoj iznenadnoj, neočekivanoj bitki izbori pobedu - ocenjuje profesor Vojne akademije Slobodan Đukić. Komandant Druge armije general Stepa Stepanović dobio je čin vojvode za postignute rezultate.

Srbska vojska je u bitki na Ceru pretpela i velike gubitke. Za nekoliko dana u vrlo intenzivnim borbama 16. 000 srbskih vojnika izbačeno je iz stroja. Austrougarski gubici nisu u potpunosti poznati, ali se procenjuje da su bili značajno veći od srbskih, o čemu svedoče brojni leševi austrougarskih vojnika koji su ostali na srbskoj teritoriji, ali i velika količine ratnog materijala koji je zaplenjen tokom bitke na Ceru -  kaže za RTS profesor Aleksandar Životić.

Slika-5.jpg
Posle bitke na Ceru
Prvi vazdušni okršaj

Srbski aeroplani su u prvim danima rata dali veliki doprinos u izviđanju i osmatranju neprijateljske teritorije i pravaca nadiranja. Tih dana došlo je i do prvog vazdušnog dejstava iznad teritorije kraljevine Srbije - navodi Bojan Dimitrijević iz Instituta za savremenu istoriju. Narednik Miodag Tomić na jednom izviđanju sreo je austrougarskog pilota Oskara Feketea. Tada je došlo do prvog borbenog dejstva iz aeroplana jer je pilot Fekete pucao iz pištolja na narednika Tomića.

Cerska bitka je veličanstevna pobeda srpske vojske koja je izazvala veliko iznenađenje i čuđenje širom Evrope. Svi su govorili o maloj Kraljevini koja je pobedila nadmoćnu carevinu. Niko nije mogao da pretpostavi da će Srbija, koja nije brojala ni pet miliona stanovnika, zadati takav poraz 10 puta većoj carevini. Ne treba zaboraviti, podseća akademik Dragoljub Živojinović, da su i ekonomski razvoj ali i snaga vojske između dve zemlje bili u neravnopravnom odnosu. To je ono što i dan-danas izaziva nevericu, što i inostrani istoričari koji pišu o tom razdoblju ne razumeju: taj poriv srbskog vojnika, poriv srbskog seljaka da se tako oštro, energično i žustro brani. Borio se da bi zaštitio kuću, imovinu i svoju porodicu. Tom porivu nije mogla da suprostavi ni velika i moćna Habzburška carevina.

Cerska bitka imala je ogroman psihološki značaj. Ona je došla u trenutku kada su nemačke trupe nezadrživo napredevale ka srcu Francuske i kada je ruska armija trpela poraze na Istočnopm frontu. Mala srbska vojska pobedom na Ceru pokazala je ne samo svoju jačinu, ne samo svoju moralnu čvrstinu i opredeljenje da brani zemlju, već je doprinela ugledu Kraljevine Srbije u svetskoj javnosti i podigla, kolokvijalno rečeno, njenu cenu u odnosima sa saveznicima - ocenjuje Životić.

Stručni konsultant: dr Aleksandar Životić, Filozofski fakultet, Beograd

Intervjui su deo dokumentarno-igranog filma „
Srbija u Velikom ratu" koji je Radio-televizija Srbije realizovala u saradnji sa Ministarstvom odbrane Republike Srbije.

Slađana Zarić,
RTS



  • Izvor
  • / vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Ni to da li ima ili nema realnih uslova za fer izbore nije baš jasno. Spektakularno propao pokušaj dovođenja vlasti i opozicije za isti sto, a od strane NVO...


Piše ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko za "Pečat"

      Čitam pre neki dan istraživanje Eurostata po kome čak četvrtina građana EU ne može da priušti odmor ili letovanje. 28% građana EU ne može da priušti ni pet dana...


U jesen 1939. godine Josif Staljin je potpisao Sporazum o nenapadanju sa Hitlerovom Nemačkom. Taj sporazum je sadržao i tajni protokol koji se ticao podele Poljske i Baltičkih država....

U Srbiji se godišnje izda na recept, tj. na teret sredstava Zdravstvenog osiguranja, više od 5.3 miliona kutija različitih lekova za smirenje.  U praksi to znači da te medikamente...


Sovjetski kriptografi su u Drugom svetskom ratu spadali među najvažnije borbene jedinice na frontu i zato su hitlerovci organizovali pravi lov na njih. „...ko zarobi ruskog kriptografa ili zapleni rusku...


Ostale novosti iz rubrike »