booking.com
Početna stranica > Novosti

Dunavska lepotica

Dunavska lepotica
02.02.2019. god.
Osamdeset godina komandnog broda rečne flotile


Priredio Boško Antić, kontraadmiral

U našoj Rečnoj flotili, čije tradicije dosežu duboko u srednji vek, postoji brod za koji kažu da je kao vino – što stariji to bolji i lepši. Ove godine taj brod, koji ulazi u istoriju plovidbe na Dunavu i njegovim pritokama, puni 80 godina i već 57 godine plovi Dunavom, Savom, Dravom, Tisom i kanalima Hidrosistema «Dunav -Tisa- Dunav». To je komandni brod Rečne flotile «Kozara».


Desetog septembra 1962. godine, ispod padina legendarne planine Kozare, umatičen je komandni brod Rečne ratne flotile. Dobio je ime ove legandarne planine i od tada ponosno plovi na čelu brodova ove naše jedinice Ratne mornarice izazivajući divljenje na svim mestima duž obala razgranate mreže unutrašnnjih plovnih puteva nekadašnje države – Jugoslavije, a danas Srbije.

Brod višestruke namene

Već više od pet decenija, «dunavska lepotica», kako je mnogi nazivaju, odoleva svim nedaćama i predstavlja ponos Rečne ratne flotile, ali i simbol grada Novog Sada na čijem keju je često puta privezana privlačeći pažnju svih posetilaca ovog lepog grada koji odavno živi na obalama Dunava. Bez nje se ne može zamisliti ni jedna vežba, ali ni susreti sportskog i kulturnog karaktera u ovom gradu, ali i gradovima duž naših reka i kanala. Na palubama ovog broda sreću se ljudi koji život provode na reci, poslovni ljudi, političari, kulturni radnici... Na njoj se odvijaju mnoge kulturne manifestacije, od kojih je najpoznatija «Zmajeve dečje igre». Na njoj je boravilo hiljade dečaka i devojčica, ali i veterani iz naših oslobodilačkih ratova, predstavnici država, članovi diplomatskog kora i, naravno, pripadnici svih rodova i vidova Jugoslovenske narodne armije, Vojske Jugoslavije, Vojske državne zajednice Srbija i Crna Gora i, danas, Vojske Srbije. Ime države se menjalo. menjala se i njena vojska, ali «Kozara» je ostajala ista – ponosno je simbolizovala našu Ratnu mornaricu i njenu Rečnu ratnu flotilu, kao i viševekovne tradicije naših ratnih brodova na rekama - od slavnih šajkaša, preko oklopljenog čamca «Jadar», okosnice prve srpske rečne flotile, čiji dan porinuća današnja Rečna flotila slavi kao svoj dan,  hrabre posade monitora «Drava» i njenog komandanta poručnika bojnog broda Aleksandra Berića, čije ime nosi kasarna u kojoj je baza Rečne flotile, partizanskih rečnih jedinica iz narodnooslobodilačkog rata, kao i brodova koji su u potpunosti izvršili sve svoje zadatke u ratu 1991. godine, kao i u odbrani od agresije NATO-a 1999. godine.

Dragi gost svih naših luka

Ploveći samostalno ili na čelu dugačke vijugave kolone ratnih brodova ovaj prelepi brod je uplovljavao u luke Dunava, od ušća Timoka do Bezdana, Save od Beograda do Siska, Drave, od Aljmaša do Osijeka, Tisom, od Slankamena do Kanjiže. Plovio je ovaj brod 1968. godine i do Izmaila, nedavno do Budimpešte. a 1974. godine i Begejom do Zrenjanina izazvavši nevericu i dobrih poznavalaca uslova plovidbe ovom kanalisanom rekom, njegovih krivina i dimenzija zbog kojih se ni manji brodovi ne usuđuju da zaplove ovom rekom. Nikada ni jedan drugi brod ovih dimenzija nije plovio mnogobrojnim dunavskim rukavcima, pristajao na neuređenim obalama reka i njihovih ada i ostrva.

Kao i svaki brod, i «Kozara» obeležava rođendane, ima ime,  rodni list, državljanstvo, dokumenta identiteta - osnovnu brodsku knjigu u koju je zapisana njena istorija, pripadnosti – upisana je u Flotnu listu, matičnu knjigu svih naših ratnih brodova. Međutim, njena istorija je mnogo detaljnije zabeležena u sećanjima onih koji su svoj mornarski vek proveli na ovom brodu, a danas sa setom gledaju svoju lepoticu kako služi novim generacijama isto onako kako je služila njima.  Bila je ploveća škola svih kadrova, nekada Rečne ratne flotile, a  danas Rečne flotile. Brodovi u koloni iza nje su se menjali, ulazili i izlazili iz sastava panonske mornarice. «Kozara» je ostala nezamenjiva i danas kada puni sedami podecenija plovi i predvodi današnje.

Kratak životopis

Brod je izgrađen 1939. godine u brodogradilištu u Regenzburgu i dobio je ime legendarne nibelunške princeze «Krimhilde». Njena sestra bliznakinja dobila je ime «Brunhilda». Brodovi su izgrađeni za potrebe nemačke Dunavske flotile. «Brunhilda» je posle rata bila komandni brod francuske Rajnske flotile, a «Krimhilda», od maja 1945. do jula 1946. godine, dobija ime «Oregon» i služi za oporavak američkih vojnika u Regenzburgu.

Posle toga brod je kupljen od «Bavarskog Lojda» i sve do 1953. godine služio je kao restoran i hotel na vodi.

Godine 1960. «Bavarski Lojd» je, uz zamenu za teretni brod, ustupio ovaj brod «Dunavskom Lojdu» iz Siska, a potom je u zamenu za drugi brod ustupljen Jugoslovenskoj ratnoj mornarici. Bilo je to 1961. godine. Posle rekonstrukcije njegovo umatičenje obavljeno je 10. septembra 1962. godine u Bosanskoj Gradiški, kada je i dobio ime «Kozara». Od tada je to pomoćni brod baza i komandni brod Rečne ratne flotile.

Do sada je nekoliko puta vršen remont broda i izvesne rekonstrukcije unutrašnjih prostorija, ali spoljni izgled nije nikada značajnije menjan.

Poslednji remont, posle tri godine radova u brodogradilištu u Bezdanu, završen je u septembru 2013. godine. Ni na jednom brodu Rečne flotile koji je do sada remontovan nisu izvedeni komleksniji i tehnički zahtevniji radovi. Pored ostalog, dosadašnji pogon broda s dva dizel-motora snage 2h294 kilovata DEUZ,  koji su ugrađeni još 1939. godine, zamenjeni su novim, najmodernijom dizel-elektreičnom propulzijom, odnosno dizel-generatorima CATERPILLAR S18 i elektromotorima RADE KONČAR snage 2h250 kilovata. Na brod je ugrađen i savremeni Navigaciono-informacioni sistem. Ovim su stvoreni uslovi za produženje veka broda za narednih 30 godina, obezbeđeni su povoljniji uslovi za život i rad posade i ukrcanog ljudstva, ispunjavanje svih međunarodnih standarda zaštite životne sredine na plovnim objektima. «Kozara» je osposobljena za plovidbu u međunarodnim vodama.

Na brod je ugrađen poprečni potisnik – propeler u tunelu, što je uanpredilo manevrsk mogućnosti.

Ugrađen je i prenosni pult daljinskog upravljanja, koji se može izneti s komandnog mosta džojstikom upravljati brodom, tako je omogućeno da se sa boka broda osmotri prostor uz bok na koji brod rpistaje uz obalu ili dok.

Osposobljenost za sve zadatke

Brod je izgrađen od čelika.Ima puni deplasman 650 tona.Dužina mu je 67 metara,širina 9,5 metara, visina trupa iznad površine vode mu je 2,7 metara i gaz 1,3 metra. Ukupan broj članova posade je 40 ljudi.

Brod ima tri palube - glavnu, donju i gornju.
Na gornjoj palubi nalazi se kormilarnica u kojoj se nalazi kormilarski točak, dubinomer, mašinski telegraf...

Iza kormilarnice, prema krmi, je operativni salon sa prostorijama za rad Štaba Komande Rečne flotile sa potrebnom opremom i dokumentacijom. Iza kormilarnice je brodski jarbol na kome se u plovidbi viju pomorska zastava, komandne, rangovne i signalne zastave, te sredstva za obeležavanje broda pri dnevnoj i noćnoj plovidbi.
Na prednjem delu gornje palube smešten je jedan, a na krmenom dva, protivavionska topa. Na tom delu je i prostor za postrojavanje posade, smeštaj gostiju, razne manifestacije i druženje.

Na pramčanom delu glavne palube nalazi se sidreno vitlo sa opremom za obaranje i uvlačenje sidra, kao i oprema za vez broda – bitve, zevalice, neophodni konopi... U kabinskom prostoru na pramcu su prostorije za smeštaj komandanta i starešina broda Tu je i  ulaz u pramčane kabine donje palube i pramčani salon za održavanje službenih sastanaka posade i Komande Rečne flotile, svečanosti za manji broj gostiju u slučaju nepovoljne vremenske situacije.
U produžetku glavne palube, prema krmi, nalazi se kuhinja, ulaz u motorni prostor, salon za ručavanje sa čajnom kuhinjom i trpezarijom za posadu. Potom sledi ulaz u tzv «sedam kabina» koje se nalaze ispod glavne palube, za smeštaj članova Komande Rečne flotile. 
Na krmenom delu je salon sa kabinom za odmor i spavanje komandanta Rečne flotile, te četiri kabine za članove Komande Rečne flotile. I na kraju, kao i na pramčanom delu, na krmi se nalazi ulaz za kabine mornara koje se nalaze ispod glavne palube, kao i rezervoari pitke vode, skladišta hrane, te na krmenom delu sredstva za krmeni vez broda.
Po potrebu, u raspoložive kabine smeštaju se gosti koji borave na brodu.
Na donjoj palubi su već navedeni pramčani salon, prostorije za mornare i starešine, skladišta municije. U srednjem delu nalazi se motorni prostor, kotlarnica, radionica i tankovi za gorivo. Svi ulazi u ove prostorije su sa glavne palube.

Siguran pogon
 
Sada se pogon sastoji od dizel-električne propulzije – dva dizel-motora CATERPILLAR S18 koji snabdevaju strujom sve brodske sisteme, uključujući i elektromotore KONČAR koji pokreću dva pogonska propelera. 
 
Originalni motori skinuti su  sa «Kozare» prilikom modernizacije broda. Oni su tehnički raritet – to su jedina dva motora RV6-M-345 fabrike Klokner Humbolt-Deuz iz Kelna koji su sačuvani. Funkcionalno su ispravni i danas, što govori o kvaletetu izrade i pažljivom održavanju generacija motorista koje su na ovom brodu služile.
Zbog toga ovaj pogon zaslužuje detaljniji opis.
 
Pogon se sastoji od dva dizel-motora tipa «Dajc» snage po 294 kilovata, kojim se ostvaruje uzvodna brzina od 17 i nizvodna od 21 kilometra na čas. Daljina plovidbe, sa ukrcanim gorivom od 45 tona, je 8000 kilometara. Autonomija mu je 45 dana.

Dizel-motori su šestocilindrični sa 400 okretaja u minuti. Upućivanje je inicijalno, pomoću komprimiranog vazduha u spremnicima pritiska od 30 bara. Prvo se izvrši ručno predpodmazivanje cilindara, potom se naglo pušta komprimirani vazduh u prvi cilindar da bi se pokrenula radilica. Oslobođeni ventil napajanja goriva propušta odgovarajuću količinu goriva i motor počne da radi.  Zagrevanje motora vrši se pri 100 okretaja motora u minuti, a zatim se povećava svaki put po 50 okretaja. Snaga se direktno prenosi preko kopče na osovinu propelera. Svako prebacivanje pogona  iz kretanja «napred» u kretanje  «krmom» i obratno zahteva gašenje motora, prebacivanje kopče u smer «nalred» ili «krmom», pa ponovno upućivanje motora. Ovaj manevar traje 18 sekundi i komandant mora voditi račina o tome prilikom manevrisanja, posebno prilikom isplovljavanja ili uplovljavanja u vez na obali ili na sidro. 
 
Upravljanje pogonom obavlja se, posredno, preko telegrafa u kormilarnici i na obe strane gornje palube ispred kormilarnice, te dva u motornom prostoru.  Tu je i doglasna cev, koja služi kao sredstvo koje ne može otkazati. 

Komandant u kormilarnici ili na palubi postavlja telegraf u položaj željenog režima rada. To se preko sistema prenosa prenosi na telegrafe u motornom prostoru, gde zvonjava upozorava motoristu na naređenu promenu režima rada, na što on raeguje i povećava ili smanjuje broj okretaja motora ili obavlja postupak predviđen za promenu pravca kretanja.
 
Novi elektropogonski sistem omogućava povećanje brzine za 30 odsto i bolje manevarske sposobnosti, uz smanjenje potrošnje goriva za 45 odsto.

Naoružanje i oprema u skladu sa namenom

Artiljerijsko naoruženje čine tri trocevna topa 20 milimetara M-55. Ratni borbeni komplet je 10.800 metaka.

Brod može ukrcati i polagati 71 rečnih sidrenih mina tipa R-1 ili 50 na dnu ležećih nekontaktnih mina tipa AIM. Na brod se može ukrcati i prevoziti 250 vojnika sa ličnim naoružanjem i opremom. 

U početku brod nije raspolagao ni jednim tehničkim navigacijskim sredstvom, kasnije je ugrađen radar «Deka 1216», pa dubinomer «Atlas».  Pored karakterističnih sredstava za održavanje veze sa brodovima u plovnom sastavu – signalnih barjačića, signalnih zastava i svetlosnih signalnih sredstava, tu su i sredstva za održavanje veze na većim odsto janjima - VF radio-primopredajnik RTU-100, VVF radio-predaj nik RD-1, VF radio-prijemnik «Markoni», VVF radio-primopredajnik R-609, radio - primopredajnik RUP-2B, radio-telefon. Najnovija tehnička dostignuća omogućili su da «Kozara», ugradnjom satelitskih veza, postane komandni brod uvek spreman da se na njega ukrca Komanda Rečne flotile i uspešno komanduje svojim plovnim sastavima.

Osim što je komandni brod Rečne flotile, «Kozara» će se koristiti kao protokolarni brod za najviše državne i vojne zvaničnike, brdo-baza za priapiek Rečne flotiel.
Na brodu je danas ugrađena pokretna meteorološka stanica.

Već više od 60 godina se vije i još dugo će se vijati naša zastava na ovom lepom brodu - u luci na krmi u vožnji na jarbolu - a vrednost broda će se meriti ljubavlju koju njena posada gaji prema toj zastavi. Još nikada ta zastava nije izneverena i neće biti.
A jednog dana, kada ova dunavska lepotica, ne bude više plovila, kako priželjkuju svi oni koji su plovili sa njom, postaće brod-muzej, a sama će sebi biti najlepši eksponat.
 
Boško Antić, kontraadmiral 
 
 

 



  • Izvor
  • «Kozara» u plovidbi/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Prošlo je 20 godina od junačke odbrane Prištinskog korpusa i Treće armije na Kosovu i Metohiji. Na žalost, među onima koji negiraju herojstvo, pa čak i boravak komandanta Treće...


"Ako ekselencija misli da su građani Srbije u „Besmrtnom puku” odavali počast američkim, britanskim, ili francuskim vojnicima koji su izginuli u Drugom svetskom ratu, moram ga razočarati – greši."...

  Šta je Sibir? Zima koju treba preživeti, ogromna rastojanja između naselja, medvedi na putevima spremni da napadnu psa, a ponekad i čoveka... Ako je tako, zašto onda mnogi Rusi...


Carski ruski oficir, kozak, zbog uniforme prozvan i „crnim baronom”, došao je 1922. u Sremske Karlovce, gde je postao vođa svih „belih emigranata” u izgnanstvu

U 18.55 časova u Operativni centar Prištinskog korpusa stigla je informacija da je kod sela Kačikol, 6. maja, poginuo slavni atletičar Goran Raičević, rođen 26. juna 1963. godine u...


  Niko od stanovnika Bekslihita na jugoistoku Londona nije mogao da poveruje da je njihova ljubazna komšinica, šarmantna stara dama Melita Norvud, u stvari bila jedan od najvažnijih sovjetskih špijuna...


Ostale novosti iz rubrike »