Zaboravljeni tenkovski bataljon Ruske pravoslavne crkve

Nakon svih priča o boljševičkom progonu pravoslavne vere, moglo bi da iznenadi da je baš u Staljinovo vreme Ruska pravoslavna crkva imala, ni manje ni više nego svoj tenkovski bataljon. Radi se o slavnom, ali popularnoj istoriografiji slabo poznatom tenkovskom bataljonu „Dmitrij Donski“.

Do kraja 1943. su Crvena armija i ruski narod velikim žrtvama i epskom hrabrošću uspeli da potuku nacističke zavojevače pred vratima Moskve, u ruševinama Staljingrada, na kršovitom Kavkazu, po stepama oko Kurska i drugde, i tako razbiju iluziju hitlerovaca o uništenju Sovjetskog Saveza. Front je bio stabilizovan, ali je put do oslobođenja okupiranih ruskih i istočnoevropskih zemalja, kao i do konačnog uništenja nacističkog zla bio dug. Upravo u to vreme počinje jedna od interesantnijih priča Velikog otadžbinskog rata – ona o nastanku tenkovskog bataljona „Dmitrij Donski“ i njegovom ratnom putu.

 

M. Kolomiec/«Эksprint», 2003

Pre svega, kada se govori o ovoj jedinstvenoj formaciji Crvene armije, važno je istaći da ona predstavlja prvi primer saradnje između sovjetske države i Ruske pravoslavne crkve. Crkva je od početka nemačke agresije bila uz svoj narod i pomagala je u odbrani ruske zemlje jačanjem borbenog duha kroz liturgijsku i propagandnu delatnost, kao i humanitarnim radom. Međutim, te aktivnosti vršene su na relaciji Crkva – narod, mimo sovjetskog državnog aparata. Tako je Crkva imala i svoj fond za odbranu otadžbine u kome je donacijama vernika do oktobra 1944. sakupljeno 150 miliona rubalja. Sve ukupno, Ruska pravoslavna crkva je do kraja rata, što svojim sredstvima, što donacijama vernika, uložila oko 300 miliona rubalja u pobedu nad nacistima. Ova sredstva pridruživana su donacijama radnika Sovjetskog Saveza za „Generalni odbrambeni fond Crvene armije za snabdevanje tenkovima, avionima i brodovima“.

 

M. Kolomiec/«Эksprint», 2003

Uvidevši patriotsku ulogu ruske crkve i suočeno sa neophodnošću da ujedini čitav narod u borbi protiv zavojevača, sovjetsko državno rukovodstvo je počelo da napušta svoj militantni ateizam, anticrkvenu propagandu i politiku represije prema Crkvi i vernicima. Tako je nacistički „rat istrebljenja“ (Vernichtungskrieg) ostvario gotovo nemoguće – izmirio je boljševičku državu sa ruskom crkvom. Vrhunac tog procesa bio je istorijski susret Josifa Staljina sa mitropolitom Sergijem, 4. septembra 1943. godine na kojem je stari mitropolit izrekao čuvene reči: „Vaše pobede su i naše pobede“.

 

M. Kolomiec/«Эksprint», 2003

Nekoliko dana potom, 8. septembra 1943, Sabor ruskih jerarha izabrao je Sergija za patrijarha Moskovskog i cele Rusije. Jedna od glavnih tema o kojim su (tada još uvek) mitropolit Sergije i Staljin razgovarali tokom susreta bilo je formiranje tenkovskog bataljona donacijama Ruske pravoslavne crkve. To nije bila nova ideja. Sergije je još 30. decembra 1942, u svom obraćanju pastvi, pozvao vernike da daju prilog za formiranje tenkovskog bataljona koji bi nosio ime čuvenog ruskog heroja Dmitrija Donskog: „Neka naš crkveni bataljon nosi sa sobom blagoslov pravoslavne crkve i neprekidne molitve za pobedu ruskog oružja. Svima nama će biti ugodna svest o tome da nismo stajali po strani, nego da je svako u skladu sa svojim mogućnostima i svojom snagom dali doprinos svetom poslu spasenja otadžbine“.

 

M. Kolomiec/«Эksprint», 2003

Novac je do kraja 1943. bio sakupljen, pa je uz Staljinovo odobrenje te zime otpočelo formiranje ove nesvakidašnje jedinice. Sam naziv bataljona imao je veliki simbolički značaj jer je Dmitrij Donski bio prvi ruski velmoža koji je ustao protiv mongolske vlasti i potom potukao Mongole u čuvenoj bici na Kulikovskom polju, 8. septembra 1380. godine.

 

M. Kolomiec/«Эksprint», 2003

Zato je i svečanost formiranja ove jedinice 7. marta 1944. upriličena nadomak Tule, u blizini legendarnog Kulikovskog polja. Tom prilikom je 40 tenkova čuvenog tipa T-34 koje je Ruska pravoslavna crkva kupila predato Prvoj gardijskoj tenkovskoj armiji. Ovom činu prisustvovao je i mitropolit kruticki i kolomenski Nikolaj, što je ujedno bio i prvi javni susret ruskih crkvenih zvaničnika sa oficirima i vojnicima Crvene armije. On se tada obratio tenkistima sledećim rečima: „Terajte omraženog neprijatelja iz naše Velike Rusije! Neka vas slavno ime Dmitrija Donskog vodi u bitku za svetu rusku zemlju! Napred, ka pobedi, braćo vojnici!'' Put ka pobedi, za ovu jedinicu, počeo je već u noći 23. na 24. mart 1944, kada se prvi put sudarila sa neprijateljem kod Umana u Ukrajini i razbila ga.

 

M. Kolomiec/«Эksprint», 2003

Tenkovski bataljon „Dmitrij Donski“ bio je kvalitetno opremljen. To je bila jedna od prvih oklopnih formacija Crvene armije koja je dobila modernizovane tenkove tipa T-34/85 (konkretno posedovala ih je 19) sa topom povećane probojnosti i dometa od 85 mm i snažnijim oklopom. Ipak, njen glavni adut bili su tenkovi OT-34, što je verzija T-34 sa montiranim bacačem plamena (njih je jedinica posedovala 21).

 

M. Kolomiec/«Эksprint», 2003

Bataljon je izrazito uspešno vojevao i pokazao se dostojnim imena junaka koje nosio. Procenjuje se da je jedinica u samo prva dva meseca borbi likvidirala oko 1400 hitlerovaca, uništila i onesposobila 40 topova, stotinak mitraljeskih gnezda, 38 tenkova, 17 oklopnih vozila i oko 100 drugih vozila. Nakon završetka Drugog svetskog rata tenkovi ove jedinice našli su se u muzejima Moskve, Lenjingrada i Tule.

 

M. Kolomiec/«Эksprint», 2003

 

M. Kolomiec/«Эksprint», 2003

 

M. Kolomiec/«Эksprint», 2003

Vojislav Gavrilović, Russia beyond