Kako je jedna Ruskinja provela dan u srbskoj vojsci

Ruski i srbski vojnici su se mnogo puta u istoriji borili rame uz rame. Uskoro će Dan oslobođenja Beograda, praznik koji je zajednički za Rusiju i Srbiju. Dopisnica Russia Beyond je odlučila da provede jedan dan sa srbskim vojnicima i sazna iz prve ruke kako izgleda njihov život. Prvi put za 25 godina jednom stranom novinaru je dozvoljen ulazak na srbski vojni poligon. Pročitajte ekskluzivnu reportažu Katarine Lane.

Noću je padala kiša. Kapi su bubnjale po šatoru i u tom sam polumraku imala utisak da napolju maršira husarski puk. Nisam mogla da zaspim. U peći su pucketala drva. Toplo vuneno vojničko ćebe je mirisalo na polje i gar. „Kako li ću ja trčati po blatu?! A možda me nateraju da kopam rov? Ili operem tenk...“ Napokon je svanulo i prestala sam da postavljam sebi pitanja.

 

Dmitrij Lane

U šest ujutro u vojnom kampu Drugog centra za obuku g. Valjevo se čula komanda „ustaj“. 137 dvadesetogodišnjih vojnika koji ovde prolaze obuku pod budnim okom iskusnih instruktora istrčalo je iz širokih šatora na placdarm na jutarnju gimnastiku. Treba reći da dvadesetak sklekova odlično pročiste mozak. Odmah poželiš da ideš dalje, u menzu na doručak. A zatim... neka bude šta bude!

 

Dmitrij Lane

Menza je takođe šator sa stolicama. Vojnici su brzo uzimali svoje porcije. Danas su to bila kuvana jaja, viršle, jogurt ili čaj. Čaj od trava koje jačaju imunitet. Ako nemaš visoku temperaturu, izvoli na placdarm sa svima.

 

Dmitrij Lane

Kao i svakog od pet dana koliko vojnici ovde provode, na redu je individualni trening. On je deo osnovne obuke koja traje mesec i po dana u kasarnama u gradu i ovde, u vojnom kampu, gde uče da ratuju.

 

Dmitrij Lane

Kamion nas odvozi u polje, trese nas nad rupčagama. Na poligonu je strogi major Savić, komandant bataljona. Izdaje kratke komande, deli vojnike na dve grupe.

Major Savić

Dmitrij Lane

Major Savić: „Ovo je pojedinačna obuka vojnika u sklopu osnovne obuke, koja se odnosi na radne postupke vojnika u borbi. Konkretno danas radi se o napadu.“

 

Dmitrij Lane

Deo našeg odeljenja će u školskoj borbi biti protivnik. „Protivnici“ su se tako dobro maskirali granama i senom, da sam umalo ugazila jednog. „Pazi“, šapuće mi on. Kad bolje pogledam, ovo žbunje su sve sami skriveni „neprijatelji“.

 

Dmitrij Lane

„Evo je: žena vojnik“, major Savić mi pokazuje na gomilu sena. Seno se mrda i osmehuje mi se idealno belim zubima.

 

Dmitrij Lane

„Vojnika mora da načuli uši“ – tu sam prvu lekciju uspešno usvojila. Za svaki slučaj brišem stakla mojih naočara i gledam pod noge, prestajem da brojim oblake.

 

Dmitrij Lane

Savladala sam i drugu lekciju: žene su glavne ne samo u životu već i u armiji! Trećina vojnika u kampu su žene. Neke od njih su pravi strogi komandiri. Zvezde Holivuda im nisu ravne! Možda u Americi živi „Dži Aj Džejn“, ali Srbija ima poručnika Andreu Vojnić Hajduk, 157 sm visine, jakog glasa, i trči brže od svih.

Andrea Vojnić Hajduk sa kolegama

Dmitrij Lane

Andrea Vojnić Hajduk: „Iskreno kažem, nemam s kim da konkurišem. Dobila sam medalju za polumaraton u Subotici, a sada se spremam za polumaraton u Čačku. Nažalost, povredila sam koleno i trenutno ne smem da trčim. A toliko energije imam! I tvrdoglava sam. Jedva čekam da se vratim vežbama. Nisam slučajan čovek u vojsci. Moje je prezime moja sudbina!“

 

Dmitrij Lane

Žena sa takvim prezimenom nije samo ukras srpske armije, već i njena snaga. Kolega „hajduka“, takođe žena oficir, mrko gleda ispod zaštitnog šlema na svoje vojnike. Povela je drugi deo odeljenja na poziciju: to će biti „naši“, koji moraju da napadnu „protivnika“, pucajući iz automata i bacajući na njih bombe. Zagnjurili smo u travu. Nadleću nas mušice, bodlje nam se upijaju u telo. Vojnici su stiskali svoje puške i napeto očekivali komandu.

 

Dmitrij Lane

Automatske puške liče na ruske, napravljene su na bazi AK-47, pucaju školskim mecima (ćorcima). Ipak mi od njih zuji u ušima. Ali vremenom se verovatno na to navikneš. „Teško je na vežbama, lako u boju“, setila sam se reči velikog ruskog vojskovođe Suvorova. Oficiri su se uverili da su svi spremni i povikali „u napad“. Sa uzvicima „ura“ vojnici su pojurili na protivnika. Oko nas su detonirale bombe, polje je pokrio dim.

 

Dmitrij Lane

Proveli smo oko tri sata na poligonu i sve to vreme vojnici su uvežbavali primenu oružja i pucanje. „Rat“ makar i samo kao trening oduzima mnogo snage.

 

Dmitrij Lane

Ručak je bio u pola dva. I kakav može biti vojnički ručak bez pasulja? Recept je vojna tajna, ali meni su kao predstavniku bratskog ruskog naroda ispričali kako se priprema tradicionalno vojničko jelo. 

Priprema vojničkog pasulja:

Probrani pasulj potopiti u hladnu vodu, vodeći računa o tome da vode bude u dovoljnoj količini, da se ne bi desilo da pasulj pri bubrenju upije celu količinu vode i da ostane suv. Potopljen pasulj držati na hladnom mestu i ostaviti da se kvasi 1-3 sata. Zatim ocediti vodu, pa pasulj staviti u lonac, naliti hladnom vodom tako da ga voda prekrije i kuvati 10-15 minuta. Nakon toga ocediti vodu pa naliti vrelu vodu, dodati polovinu sitno seckanog crvenog luka i ostaviti da se kuva, uz povremeno dolivanje tople vode. U polovinu vrele masnoće dodati ostatak sitno seckanog crvenog luka i šargarepu izrezanu na sitnije kockice ili rendanu, i sve zajedno pržiti da blago porumeni. Kad je pasulj upola kuvan, dodati ispržen crveni luk i šargarepu, sušenu papriku, prethodno potopljenu dva sata u hladnoj vodi i lovorov list. Preostalu masnoću zagrejati dodati brašno i pržiti da blago porumeni. Kad brašno porumeni, isključiti vatru pa odmah dodati sitno seckan beli luk i alevu papriku u prahu i sve dobro izmešati. Kad pasulj omekša, posoliti i zapržiti pripremljenom zaprškom, uz stalno mešanje da se zaprška ne zgrudva. Vojnički pasulj sa zaprškom kuvati na laganoj vatri još 20-30 minuta. Nakon toga, kad je vatra isključena, dodati mleveni biber, sitno seckani peršunov list.

»

Za vreme ručka oficiri su odlučili da se našale sa drugom. Naime, uručili su mu „pismo nepoznate obožavateljke“. Oficir je pomalo zabrinut uzeo koverat u ruke, ali čim ga je otvorio video je ogromno srce i reči napisane dečijom rukom „Dragi tata“. Vidim njegov osmeh na licu i sigurna sam da će ovi ljudi braniti svoju otadžbinu i porodice do poslednjeg daha.

 

Dmitrij Lane

Uz slične šale vreme ručka brzo prolazi. Vojnici su čistili oružje i pripremali se za drugi deo vežbe, koja se održala uveče na istom poligonu ali u mraku. Postrojili smo se na placdarmu. Skinula sam šlem koji mi je pozajmio jedan vojnik. „Čiji je šlem“, pitam. „Moj“, kaže simpatični momak. „Baljšoe spasibo!“, kažem ja njemu, a on mi takođe na ruskom odgovara: „Nje za što!“

 

Dmitrij Lane

Čuli su se rafali, pokrio nas je žuti dim, počeo je novi napad. Gledam ove lepe dvadesetogodišnje momke i devojke sa oružjem u rukama i mislim se: „Daj Bože da u njihovom životu nikada ne bude pravog rata!“

 

Dmitrij Lane

Russia beyond