Kako je sovjetski tajni agent postao ambasador Kostarike u Italiji, Vatikanu i Jugoslaviji

Josip Broz Tito sa Josifom Romualdovičem Grigulevičem, (poznatim pod imenom Teodoro B. Kastro), ambasadorom Kostarike u Italiji i Jugoslaviji. Vikipedija

Lov na Trockog, borba protiv nacista

Kako je u jednom intervjuu potvrdila Grigulevičeva ćerka Nadežda, njen otac je posle Španije otišao u Meksiko gde je planirao ubistvo Lava Trockog, Staljinovog najljućeg neprijatelja. Po planu su na tome radile dve samostalne grupe agenata, a Grigulevič je bio u manje uspešnoj grupi.

Pokušaj ubistva preduzet u maju 1940. godine bio je neuspešan. Agenti su izrešetali sobu Trockog, ali se 60-godišnji političar sakrio ispod kreveta i ostao nepovređen (nakon dva meseca Ramon Merkader je uspeo da ubije Trockog). Kada je počeo Drugi svetski rat, Grigulevič se posvetio borbi protiv Hitlerovih pristalica u Latniskoj Americi, uglavnom u Argentini.

Argentina zvanično nije bila saveznica Nemačke, ali ju je snabdevala, a Grigulevič se svim silama trudio da spreči transport robe. Okupio je veliku grupu (oko 200 ljudi) i organizovao sabotaže brodova. Ova grupa je opljačkala oko 150 brodova upućenih u Nemačku. Posle serije eksplozija povezanih sa krađama argentinska vlada je obustavila trgovinu sa Rajhom.

Poliglota

Po mišljenju istoričara Vladimira Čikova, „Grigulevič je bez problema govorio i razmišljao na 10 jezika“, počev od litvanskog i poljskog, pa sve do francuskog, španskog i portugalskog. Posebno je dobro glumio Latinoamerikance, i zaista je izgledao kao jedan od njih. Uvek je bio druželjubiv i ulivao je ljudima poverenje.

Možda je to i bilo presudno u njegovoj neverovatnoj diplomatskoj karijeri u Kostariki. Sprijateljio se sa bivšim predsednikom Hoseom Figeresom Fererom (koji je, naravno, smatrao da je ovaj njegov sunarodnik). Kada je pomogao Kostarikancima u poslovanju sa Italijom, Grigulevič (ili Teodoro B. Kastro) imenovan je 1952. godine za ambasadora u ovoj zemlji, a takođe u Vatikanu i u Jugoslaviji.

Teško da se od jednog tajnog agenta može očekivati da postigne nešto više. Koristeći puno poverenje kapitalista u celom svetu (čak je i sovjetski ambasador u Italiji rekao da je Kastro „neprijatelj SSSR-a“ i „reakcionar“), ovaj agent je slao u Moskvu podatke od neprocenjive vrednosti. Pored toga, vrbovao je oko 200 stranih državljana.

Prekid karijere obaveštajca

Na veliku žalost sovjetske obaveštajne službe Kastro nije dugo ostao u Italiji. Vraćen je u Moskvu 1956. godine, i to po hitnom postupku.