Neustrašiv i brutalan: Baron Fon Ungern, poslednji ruski kan

Roman fon Ungern-Šternberg (1886-1921) je imao nesvakidašnju biografiju. Kao aristokrata nemačkog porekla postao je budista i oslobodio Mongoliju od kineske okupacije, sve vreme pokušavajući da pobedi boljševike i osnuje veliku Evroazijsku imperiju.

„U Evropi je i pre i posle barona Fon Ungerna bilo mnogo ljudi koji su na Istoku tražili duhovnu podršku“, napisao je ruski autor Leonid Juzefovič u romanu „Samodržac pustinje“. „Međutim, samo njemu je pošlo za rukom da duhovnu podršku pretvori u vojno uporište“.

Ungern je bio ruski plemić nemačkog porekla koji je svoje poslednje dane proveo boreći se u Mongoliji i Sibiru, u pokušaju da obnovi Rusku imperiju pomoću svojih azijskih konjanika.

Hrabrost koja se graniči sa bezumljem

Pripadnici plemićke porodice Ungern-Šternberg bili su poreklom Nemci, ali su služili u Rusiji od 1870-ih. Roman Ungern je bio najmlađi potomak svoje porodice i bio je potpuno ubeđen da za Rusiju ne postoji nijedan drugi put osim da njome vlada porodica Romanov.

Roman fon Ungern-Šternberg kao dečak. Izvor: Arhiv

Sa druge strane, kažu da ni sam Ungern nije bio mnogo poslušan. Na primer, kao tinejdžer umalo nije izbačen iz škole zbog tuča i pića. Sa druge strane, svi njegovi ispadi nisu mu smetali da gaji duboka patriotska osećanja.

U Prvom svetskom ratu Ungern se borio zajedno sa Rusima protiv Austrije i Turske. Pet puta je ranjen. Nagrađen je Krstom svetog Georgija – simbolom ratničke hrabrosti. I dalje je, međutim, nastavio sa ispadima. Jednom je pijan napao drugog oficira zbog čega je dva meseca proveo u zatvoru. Posle Februarske revolucije 1917. godine otišao je na Daleki Istok.

Budista sa mačem
Roman fon Ungern za vreme Prvog svetskog rata. Izvor: Arhiv

Odluka da ode na istok nije bila slučajna. Ungern je bio oduševljen azijskom kulturom i pre toga je nekoliko puta posetio ovaj region. Posebno se interesovao za tibetski budizam i život Mongola, Burjata i drugih azijskih naroda koji žive u Rusiji i oko nje. I ti ljudi su poštovali Ungerna, naročito zbog njegove jahačke veštine. To obostrano poštovanje i razumevanje je dobrodošlo Ungernu u njegovim kasnijim ratnim avanturama u Mongoliji.

Baron je primio budizam, ali, naravno, nije primio njegove principe koji odbacuju nasilje. Kada je Vladimir Lenjin sa boljševicima uzurpirao vlast 1917. godine, Ungern je objavio da je lojalan porodici Romanov. U ruskom građanskom ratu borio se u Sibiru zajedno sa ostalim pripadnicima „belog pokreta“ protiv „crvenih“.

Mongolska kampanja

Kada je 1921. godine postalo očigledno da će „beli“ doživeti poraz, jer je Crvena armija brzo napredovala, Ungern je odlučio da napusti Rusiju, ali ne onako kako su to učinili mnogi komandanti „Bele armije“. Umesto da pobegne u Evropu, on je svoju Azijsku konjičku diviziju, sastavljenu uglavnom od meštana dobrovoljaca, pretvorio u gerilsku jedinicu i prešao rusko-mongolsku granicu.

Mongolija, početak 20. veka. Izvr: Arhiv

U to vreme je Mongolija bila pod kineskom okupacijom, a mongolski duhovni vođa Bogd-kan živeo je u kućnom pritvoru u glavnom gradu koji se tada zvao Urga, a danas se zove Ulan Bator. Kineski garnizon u Urgi je imao oko 7.000 vojnika, što znači da je bio pet puta veći od Ungernove divizije (1.400 ljudi), ali je baron uspeo da otera Kineze i zauzme grad. Ubrzo zatim je potpuno oslobodio Mongoliju od kineskih trupa.

Poslednji ruski kan

Mongoli su kovali Ungerna u zvezde. Bogd-kan je ponovo postao vladar i dodelio je Ungernu titulu kana – najviše zvanje mongolskog vojskovođe. Baron je imao veliku vlast u Mongoliji. Mongoli su ga čak nazivali „bog rata“ zbog toga što je porazio okupatora.

Ungern je vršio represije, tj. naredio je da se ubiju hiljade ljudi. Prema ruskom istoričaru Sergeju Kuzminu, po baronovom naređenju je od februara do avgusta 1921. godine pobijeno oko 850 ljudi. Bio je surov i brutalan. Nije prezao ni od ubijanja sopstvenih saradnika i izricanja smrtne kazne čak i za sitne prekršaje.

Bračni par u mongolskoj narodnoj nošnji, Mongolija, 1920. Izvor: Arhiv

Sve mu to ipak nije bilo dovoljno. Planirao je da svoju vlast proširi i izvan Mongolije. Po rečima Stanislava Hatunceva, njegov plan je bio da krene u „krstaški rat protiv Zapada kao izvora revolucija, i da koristeći snagu Azije uspostavi ’azijsku’ kulturu i veru u čitavoj Evroaziji i tako obnovi pale monarhije“.

Fatalan kraj

Taj krstaški pohod ipak nije urodio plodom. Ungern je u maju 1921. ušao u Sovjetsku Rusiju sa 4.000 vojnika, nadajući se da je narod u Sibiru nezadovoljan boljševičkom vlašću i da će ustati i pridružiti se njegovoj borbi. To se nije dogodilo, i baronove trupe su poražene. Na kraju su ga njegovi ljudi sami predali Crvenoj armiji.

Ungern je streljan 1921. godine u Novonikolajevsku (danas Novosibirsk, 2.811 km istočno od Moskve). U zvaničnim izveštajima se navodi da je bio potpuno miran na saslušanju i na streljanju, baš kao pravi (mada ne i tipični) budista.

Oleg Jegorov,
Ruska reč