Tražih celo veče brata i ne nađoh ga

Učitelj Radomir (Koste) Cvijović iz Dučalovića na Ovčaru bio je učesnik oslobodilačkih ratova 1912–1918. i od 24. avgusta 1915. do 25. januara 1916. vodio dnevnik beležeći događaje do dolaska na Krf u prvom bloku, dok u drugom opisuje odlazak na Solunski front i događaje tamošnje.

Ti zapisi svedoče iz prve ruke o nesreći i patnji jednog naroda napuštenog u pravednoj borbi, rešenog da se do kraja žrtvuje za očuvanje slobode. Ovaj deo beleški majora Cvijovića, koji sledi, počinje 22. oktobra 1915. u južnoj Srbiji…

„Celu noć smo išli, užasno blato. Prešli smo reku i prošli kroz Vlasotince, 23. okt. prešli Moravu i zanoćili više Leskovca. Iste noći smo pošli nazad i 24. okt. zaustavili se kod sela Slavujaca i tu bili ceo dan. Uveče smo krenuli putem za Lebane. Užasna kiša, opšte zlo. Otišli smo u zoru 25. vratili se na isti položaj pa nas oko 9 sati pre podne smeni 17. puk, i pođosmo ponovo u sastav puka. Zanoćili smo na reci Jablanici… Borba se samo vodi na Kočaniku. Učestvuje više trupa i 4. bataljon. U dolini se čuje grmljavina topova.

Uz put sam čuo da su Nemci uzeli Užice, Požegu, Čačak, Kraljevo, Kruševac, Bugari istočnu Srbiju i Niš. Naša ostala Južna Srbija u kojoj su uzeli Bugari Skoplje i Veles. Borbe na Kočaniku. Stanje kritično, ali nije bezizlazno…

Čudo mi je da su vojnici veseli. Duh je dobar. 27. okt. borba na Crnoj Čuki i Veljoj Glavi. Pobeda naša. Noćili smo na Veljoj Glavi. 28. okt. izjutra napadoše Bugari 4. četu koja je bila u rezervi na Veljoj Glavi. Moja četa odreče poslušnost i ode oko 150 vojnika sa Velje Glave da se predaju Nemcima. Usled toga mi se povlačimo sa Velje Glave. 4. četa koja se borila kao što treba, Bugari ih opkole i uhvate novih 80 vojnika i Acu Jakovljevića poručnika i Drag. Ignjatovića pot. poručnika i kapetana prve klase Al. Miloradovića. Sve vojnike pokolju noževima, a oficire streljaju.

Ovo su potvrdili 10 ljudi koji su pobegli posle 2 dana. Jedva izašao kap. Milovan. 29. okt. bili smo na graničnom frontu i zanoćili kod karaule Kobile. Preko noći mnogo vojnika ode na nemački front i preda se.

Ta noć je propast našeg puka. 30. okt. vraćali smo se u Ravnu Banju. Ja sam odatle uveče išao za Kuršumliju službenim poslom. Vratio se 5. novembra uveče. Tog dana (5 nov.) puk je vodio borbu na Novom Brdu. 6. nov. smo noćili levo od Novog Brda. 7. nov 3. puk iz 1. borb. reda popusti. Mi uđosmo u borbu. Poginuo Radoje Nedić. Uveče smo se povukli na položaj od 5. ov. m. a sutradan 8. nov. na Novo Brdo. 9 nov. sa Novog Brda na položaj Kozeru…

10. nov. išli smo celu noć, oko 6 sati jutro prošli smo pored Gračanice. Svratio sam i pomolio se Gospodu Bogu. 11. prešli smo Kosovo Polje i zanoćili kod Mogure. Bili smo na istom mestu do večeri. Uveče smo zauzeli drugi položaj i tu noćili. 12. nov. ostali na istom mestu. Odatle smo krenuli u veče i sišli pa prešli Drenicu i zanoćili iznad sela Sedlara. Tu smo se zadržali tu noć (12 sati).

Sutra 13. nov. moja četa je na predstraži zanoćila na istom mestu. 14. nov. krenuli smo ka Suvoj Reci i zanoćili u selu Somodreži. 15. nov. pošli smo ka Đakovici, uz put lom mala kola, topovi, municija, bolesno. Masa konja umrlo. Zanoćili smo na prelazu mosta na Drim na snegu. 16. krenulo se dalje i noćili pored Peći. 17. nov. noćili u Peći.

18. krenuli se iz Peći putem za Mitrovicu. Naš artiljer. puk uništio topove i ode sa kolima ka Andrijevici, a mi dalje putem u sastav divizije. Zanoćili smo kod Gudnika u dobrom zabranu, gde smo imali dosta vode. Ovde nađoh Đoka Miljka Jovanovića iz Mojsinja. (gotovo mrtav od gladi) 19. nov. pošli smo sa prenoćišta u selo Istok. Ovo je selo vrlo bogato. Ima mnogo vode i vodenica. Sve može da se navodnjava. Naseljeno buntovnim Arnautima, pobunili se protiv nas 16. ov. m. te im je artiljerija razrušila kuće, a 19. puk popalio i pobio sve. Prošli smo kroz Istok putem i zanoćili u selu Vrelima.

Ovo se selo nije bunilo. 20. 11. predanili u selu Vrelu. Izdali vojnicima hranu za 3 dana. 21. 11. pošli smo putem za Peć. I okrenuli desno i počeli se peti uz samo brdo putem Rožaje – Berane – Andrijevica. Kola se spaljuju, topovi uništavaju. Municija gori. Masa stoke i ljudi samo vri. Užas i propast. Zanoćili smo na koti 1800 (Žljeb planina) u šumi borovoj. Tražih celo veče brata (Svetomira 1876–1954, divizijskog generala) i ne nađoh ga iako je njegov puk noćio na 200 metara od nas.

Krenuli dalje, put zakrčen, od 6 do 11 prešli samo 200 m. Od 22. nov. do 28. putovali smo sa Žljeba preko Rožaja, Berana, Andrijevice do Podgorice. Uz put smo se strahovito pomučili od rđavog puta i od gladi.

Uz put javiše, da je NJKV prest. poslao u Andrijevicu 50 000 kg. hleba. Kad smo tamo došli – nema hleba. Laž. U Podgoricu dođosmo 28. novembra u podne. Varoš lepa. Drva nema. Logor na reci. Kiša užasno pada celu noć i sutradan. Ništa se ne vidi od kiše. Glad sve jača. Od Crnogoraca se ne može ništa da kupi, sve je preskupo. Kilo brašna 4-5 dinara. 30. novembra krenusmo iz Podgorice dobrim putem za Skadar.

Blizu Skadarskog jezera skrenusmo levo i preko užasnih krševa, idemo ceo dan pored jezera. Sva komora propade. Na svakih 10 metara konj pao među kamenje i lipsuje, često se vidi i koji vojnik gde umire u kamenu od gladi i iznemoglosti. Nesreća, užas, glad sve veća. Vojnici idu kao senke, ali se nadaju da će u Skadru biti hleba. Put je trajao od 30. novembra do 4. decembra. 4 decembra u 3 po podne došli smo u Skadar. Bili smo u Skadru do 20. decembra. U pravom smislu umirali smo od gladi….

Moj redov Mihailo Savić, umro je od gladi 13. decembra. Ja sam gladovao. Hleb se mogao dobiti za 5-8 dinara u srebru, a ja nisam imao ni 5 para srebra. Sit sam se najeo kad je Sveta doneo iz min. Vojnog 2 hleba. Glad nas je bila savladala. Vojnici jedva idu. Nemci svaki dan biju Skadar aeroplanom. Crnogorci se arogantno ponašaju. Užasno nas deru sa cenama. Za banke se ništa ne može kupiti.

Video sam da vojnik prodaje banku na pijaci. Drži je visoko podignutu u prstima, daje je za 4 dinara. Vojnici sve što imaju daju za hleb. Ulice skadarske su pune sveta. Svi jure na sve strane i gledaju, samo traže hlebac. Deca, devojke, žene, vojnici, seljaci, Arnauti, Crnogorci sve se izmešalo, samo vri i juri za hlebom. Propast naroda Srbskog. 20. decembra krenuli smo se iz Skadra za Lješ…”

Gvozden Otašević,
Politika