Bivši funkcioner u NATO: Markale inscenirane da bi se opravdala intervencija, u Srbiji smo imali sličnu situaciju

26.03.2019. god.

"Napad zbog takozvanih humanitarnih razloga prvi put je upotrebio vođa Trećeg rajha Adolf Hitler"

Razlog agresije NATO alijanse na SRJ nije bio samo jedan, nego se radilo o čitavom nizu motiva. Svakako, vladavina Slobodana Miloševića nije bila u fokusu odluke da se bombarduje jedna evropska zemlja. Stožer svega bio je u nastojanju da se Severnoatlantskoj alijansi, koja je po okončanju Hladnog rata praktično postala suvišna, pronađe novi manevarski prostor.

Ovo, u razgovoru za "Novosti", ističe Rajner Rup, nekadašnji nemački visoki funkcioner u političkom sedištu NATO u Briselu, svojevremeno agent obaveštajne službe Nemačke Demokratske Republike (NDR). Sagovornik Novosti ističe da je, u pismima Agenciji i moskovskoj centrali, od početka devedesetih, izražavao svoje rastuće strahove zbog alarmantnog razvoja događaja.

* Šta je, zapravo, bila agresija na SRJ?

- Bez NATO alijanse SAD više nisu imale pravo glasa, to jest, nisu bile glavni nalogodavac u Evropi. Samo preko i posredstvom NATO, Vašington je mogao da bude prvi među jednakima i ostvari svoje ambicije da utiče na sveukupni razvoj, a pre svega, rast vojnih snaga u zemljama-članicama.

* I danas je tako?

- Tada je izgledalo da se tim ambicijama bliži neminovni kraj. To bi za SAD bio ogroman problem, jer ne bi izgubile samo uticaj na Zapadnu Evropu, nego i šansu da svoj uticaj prošire na istok Starog kontinenta. Bio sam tada još u sedištu NATO, kad je 1991. ili 1992. godine došla depeša iz Vašingtona sa upozorenjem Zapadnoj Evropi: "Nemojte slučajno da mislite da Istok može da bude vaše unutrašnje dvorište iz koga smo mi, Amerikanci, isključeni."

* Šta su evropljani radili za to vreme?

- Intenzivno su se bavili uplivom u unutrašnja pitanja drugih zemalja. Tako su Nemci, u Sloveniji, radili na "demontaži" SFRJ. Kad je Berlin, posle raspada bivše Jugoslavije, priznao Hrvatsku kao samostalnu državu, ostali to nisu automatski učinili, nego je Nemačka morala popriličan broj argumenata da stavi na sto.

* Da li je agresija na SRJ dala legitimitet budućim agresijama?

- U BiH je to prvi put učinjeno tokom rasparčavanja Jugoslavije: inscenirane su Markale da bi se opravdala intervencija. U poslednjim danima uoči NATO agresije na Srbiju, imali smo sličnu situaciju. Svi mediji bili su prepuni hvale za NATO i žaljenja zbog evropske nedoraslosti situaciji i činjenici da Evropa ne može da obezbedi mir u sopstvenom dvorištu, nego joj je i za to neophodan NATO.

* U BiH je, dakle, debitovao takav scenario?

- Nije to bio prvi put u istoriji da se humanitarna situacija rešava vojnom intervencijom. Napad zbog takozvanih humanitarnih razloga, kao argument pred međunarodnom zajednicom, prvi put je upotrebio vođa Trećeg rajha Adolf Hitler da bi razrešio pritisak koji su Sudetski Nemci, navodno, trpeli u tadašnjoj Čehoslovačkoj. Time je Hitler opravdao marš na tu zemlju, a identičan razlog upotrebljen je posle mnogo puta.

* Kako je moguće da je takav princip opstao?

- U osnivačkim dokumentima UN nasilje se isključuje i dozvoljava samo u situaciji samoodbrane. Ni posle Drugog svetskog rata taj argument nije ugrađen u Povelju UN, ali se u tome uspelo na mala vrata. To su učinile levo orijentisane stranke u tadašnjoj Nemačkoj i partija Zelenih, kao i stranke širom Evrope, koje izbijaju na rukovodeće pozicije. Time takozvani humanitarni rat dobija svoje opravdanje.

* DA li se, u međuvremenu, nešto promenilo nabolje?

- Danas je, na sreću, odnos snaga drugačiji. Osim toga, ruski predsednik Vladimir Putin i njegov kineski kolega Si Đinping imaju čvrstu zajedničku strategiju. Ima tu još detalja zbog kojih Amerikanci, ipak, ne mogu da rade sve što hoće. Za postojanje tog čvora na transatlantskoj ruti zahvaljujem i američkom predsedniku Donaldu Trampu, jer bez njega čvor ne bi bio tako čvrsto uvezan.

Ivana Stanojević, Novosti

Izvor
foto: V. Danilov / Danilov/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Siniša Ljepojević: Srbsko-ruska saradnja nam je danas važnija nego ikad

Siniša Ljepojević, ugledni srbski intelektualac, veteran TANJUG-a, koji je decenijama živeo i radio u Londonu, a sada je i narodni poslanik pokreta „Mi – glas iz naroda“, za Bratstvo...

Rogozin: Srbi su moja braća, ponosim se vama!

Dmitrij Rogozin, poslije višedecenijske uspješne političke karijere u Rusiji, tokom koje obavljao visoke državne funkcije nakon početka SVO otisnuo se na prvu liniju fronta. Tamo je u decembru prošle...

VOSTOK vesti u Vagner Centru

Urednik Vostok vesti nedavno je posetio Vagner Centar u Sankt Peterburgu

Lavrov: Što više oružja dugog dometa bude isporučeno kijevskom režimu, to će dalje trebati da se pomera daleko od naših teritorija

Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov dao intervju za TV kanal Rusija 24 i RIA Novosti. O datumu završetka specijalne operacije

Guskova: Srbofobija, koja je veoma slična sadašnjoj rusofobiji, počela početkom devedesetih

Po mišljenju doktora istorijskih nauka Jelene Guskove, sadašnji položaj Srbije uslovljen je dugogodišnjom politikom jednostranih ustupaka koje je Beograd činio u odnosima sa Prištinom. A danas Srbija nema mnogo...

Gujon: Retko koji narod u Evropi bi izdržao ono što izdržavaju Srbi sa KiM

Tradicionalni božićni konvoj humanitarne organizacije \"Solidarnost za Kosovo” stigao je u srpske enklave. Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i osnivač organizacije “Solidarnost...

Ostale novosti iz rubrike »