Prilepin: Samo u Srbiji je prisutan osećaj ljubavi i bratstva

U ekskluzivnom intervjuu za nezavisnu produkciju „Balkan info“, a u svojoj kući u Donbasu, veliki ruski pisac Zahar Prilepin je, između ostalog, govorio i o Emiru Kusturici, Kosovu, Donbasu, istoriji koja se ponavlja…

Možete li nam reći kako vi kao Rus i ruski pisac vidite stradanje Srba na Kosovu i Metohiji?

– Slična situacija. Kosovo. Republika Srbska, Donbas… To je ponavljanje onoga što se dešavalo kod vas i što se dešava sada ovde (u Donbasu). Ako Rusija uspe da reši te probleme ovde, to će biti signal Srbiji da može da reši svoje probleme.

Vi ste dosta govorili o prijateljstvu između srbskog i ruskog naroda. Kako se vi, kao Rus, osećate u Srbiji?

– Srbija je jedina zemlja u svetu u kojoj mogu javno reći da je Rusija jača od svih, da će Rusija pobediti i ljudi će aplaudirati, ustaće i govoriće: „Bravo!“ Mi imamo prijatelje u Francuskoj, Grčkoj, Italiji, čak i u SAD i Velikoj Britaniji, ali taj osećaj ljubavi i bratstva prisutan je samo u Srbiji. U Srbiji sam bio 15, možda i 20 puta. Svaki put sam se osećao kao da sam došao kod rođenih.

Šta vas je nateralo da dođete ovde u Donjeck, pošto vidim da Vi trenutno živite ovde?

– Ovde žive Rusi i uvek su se osećali kao Rusi. To je kao kada Srbi dođu na Kosovo ili u Republiku Srpsku. To su jednostavno glupe granice i to je sve. Ovde svi govore ruski. Imamo istog boga, istu literaturu. Ovde je zajednički rat i ovde nema nikakvih podela. To je prosto greška koja se mora ispraviti.

Koliko je za Ruse važna činjenica da je ovaj narod ovde u Drugom svetskom ratu bio na strani Crvene armije, a ne na strani okupatora kao neki drugi?

– Ja smatram da se istorija ne pomera. Nema nikakvog progresa. To su smislili ljudi koji su hteli da nas prevare. Progres ne postoji. Uvek postoji Bog, Hrist, fašizam, Rusija, Srbija… Sve stoji na svom mestu, 100 ili 500 godina. Sve isto. Ljude u Ukrajini su prosto obmanuli. Oni nisu čitali knjige, oni ne razumeju. To je bitno. Drugi svetski rat je bio najveći rat u istoriji čovečanstva. I Rusi i Srbi su stvarno ratovali za razliku od Francuza, koji su više ratovali za Hitlera nego za sebe. Srbi su izgubili mnogo i u Prvom i u Drugom svetskom ratu. Uvek smo bili zajedno. Nama je to jasna priča. To je nešto vrlo blisko. Oba moja deda su ratovali. Ovo je jednostavno nastavak tog rata. On se nije završio. Fašizam je kao crv, demon koji izlazi na površinu i njega treba ponovo pobediti. Ljudi to shvataju. Za nas je to svetinja. Crvena zastava, crvena zvezda, Žukov. To je naša svetinja. Svi koji su poginuli: Zoja Kosmodemjanska, mornari, maršali, vojnici… To su naši sveci.

Kako su Vaše knjige dočekane na Zapadu?

– Mnogo su me prevodili. Na 23 jezika su mi prevedene knjige. Jako su popularne u Francuskoj. Prevedene su na nemački, engleski i mnogo drugih jezika. Ali u poslednje dve godine nije tako. Samo me prevode Srbi i Francuzi. Ali svejedno mi je. Baš me briga. Da je danas živ Dostojevski, ni njega nigde ne bi prevodili. Jednostavno bi ga svuda zabranili.

Dobar ste prijatelj sa Kusturicom. Da li su postojali neki razgovori o tome da se snimi neki film o Donbasu?

– Pričali smo o tome. Čak postoji i scenario za taj film, ali Kusturica, koji je želeo i razmišljao o tome, rekao je da je snimio već četiri filma o ratu. On voli Rome, muziku, igre, plesove, a kod mene je sve vreme rat. Kod Zahara je uvek rat. I naravno, on nije tako dobro upućen u ovu situaciju, njemu je to komplikovano, ali postoje dobre šanse da će Kusturica snimati film u Rusiji, a možda ćemo čak i raditi zajedno. Neće biti o ratu u Donbasu, ali imamo mnogo toga u planu.

Kusturica i ja se u svemu razumemo. On je ogroman, veoma naočit i izuzetno pametan čovek. Ponosan sam! Danas u Rusiji nemamo takvog režisera. Ima ih raznih, ali takvih kao što je Kusturica, jednostavno nema. On je veličina! Treba da se ponosite i da igrate kolo oko njega.

U celom svetu nema takvog režisera. To je prava ličnost. Sada je vreme unifikacije, imamo Holivud, svi su jednoobrazni kao čaše. A on raste kao drvo, ne liči ni na koga. To je ponos! To je veliki srbski ponos.

Iskra