Karadžić: Još u avionu Vlade Srbije shvatio sam im nisam naročito važan

Prvi predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić rekao je da se povukao iz politike uz sporazum sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom da će biti „ostavljen na miru“, ali su Amerikanci prekršili dogovor, a NATO planirao njegovu likvidaciju.

Karadžić je napomenuo da je dogovor sa Holbrukom, koji je „trebalo da ostane tajna“, podrazumevao da se povuče iz javnog života, a da ga zauzvrat „oni ostave na miru“.

On je za beogradske „Večernje novosti“ naveo da se dugo nakon odlaska sa vlasti slobodno kretao po Palama i Republici Srbskoj u uverenju da će Holbruk održati reč.

„Međutim, stizali su glasovi da on ne može da ispuni svoj deo dogovora i da je NATO pre za likvidaciju nego za hapšenje, jer se nije znalo sa čime još mogu da izađem u javnost“, rekao je Karadžić.

On je naveo da je helikopter UN “znao da lebdi“ iznad njegove porodične kuće i da su glasine o likvidaciji postajale sve uverljivije, a da ih je nešto kasnije potvrdila i nekadašnji glavni tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte, o čemu ima snimak.

Karadžić je ispričao da je i njegovo obezbeđenje na udaljenom brdu sa koga se vidi njegova porodična kuća otkrilo opremu za termoviziju i da je Del Ponteova rekla Biljani Plavšić da mogu da ga posmatraju u kući.

On je naveo da je neposredno posle toga „odlučio da ih `odvede` od kuće“ i da je nakon toga počelo njegovo „diskretno stanovanje“ i ozbiljnije skrivanje.

„Najozbiljnije je bilo što bliže mestima na kojima su stanovali predstavnici UN i Sfora. Tako sam ih posmatrao dok su me oni tražili negde okolo“, rekao je Karadžić.

On je ispričao da se njegovo obezbeđenje trudilo da mu obezbedi smještaj u urbanim sredinama i obavezno blizu banaka i pošta gde ima mnogo kompjutera u prizemlju, da ne bi mogli da elektronski lociraju njegov laptop na kome je radio.

Karadžić je rekao da je prešao u Srbiju, a da se kada je ubijen premijer Srbije Zoran Đinđić i u isto vrijeme usvojen Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom, „zahvalio“ ljudima koji su ga obezbeđivali jer nije htio da ih inkriminiše.

„Od tada sam živio sam, izlazio kasno noću radi nabavki i kraće šetnje. Ali policija je počela da traga za `zemuncima` i njihovim skrovištima, ja sam shvatio da njih zanimaju stanovi u kojima `ne živi niko`, to jest za koje komšije mogu da tvde da je prazan“, rekao je Karadžić.

On kaže da je zato odlučio da izađe u javnost, da ga komšije vide i da svakome mogu da kažu „da tu živi neki čičica“.

Prema njegovim rečima, najvažnije maskiranje je bilo da sa 112 kilograma, koliko je imao tokom rata, „skine“ kilažu na svega 80 i nosi široku odeću tako da pojava nije upućivala na njega, a nije mu bilo teško da govori ekavicom.

„Potom se desilo da sam, tragajući za zdravim načinom ishrane, nabasao na neka predavanja o tome, pa sam se nekako nehotično uključio u sve to. U isto vreme mi je nestalo novca. Tako sam počeo da držim predavanja i konsultacije za neke kompanije i počeo da radim kao konsultant u nekoliko privatnih ordinacija“, rekao je Karadžić.

On je naveo da je pohađao i završio kurs ih parapsihologije, „prvo radi znatiželje, ali bez entuzijazma“.

„Učitelj mi je bio jedan veoma neobičan čovek, koji je bio veoma obdaren, iako o tome nije znao mnogo. On mi je dao ime David“, rekao je Karadžić.

On kaže da se skrivao zato što je znao od samog početka da je Hag „kao razjareni bik“ i da tu nema odbrane.

„To je bio razlog što sam se skrivao, ne toliko što bi taj bik pogodio mene, već što bi bio upotrijebljen da pogodi i sruši Republiku Srpsku, za koju je data i moja, i mnoge druge, skuplje žrtve“, naglašava Karadžić.

On je rekao da je „još u avionu Vlade Srbije shvatio da im nije naročito važan, osim kao srbska paradigma koju će vaspitno i egzemplarno udariti, da se srpstvo ili bar Republika Srbska i njen narod nikad ne oporavi“.

Novosti, Srna, Iskra