Železnnjak: Na Zapadu i u samoj Srbiji postoje snage koje pokušavaju da izazovu antagonizam i konflikte u Srbiji

Sergej Železnjak, poznati ruski političar, zamenik rukovodioca Generalnog saveta stranke „Jedinstvena Rusija“, dao je ekskluzivan intervju za portal „Ruska reč“, u kome je izneo svoju ekspertsku ocenu situacije u Srbiji uoči izbora i objasnio pristup kosovskom problemu koji danas dominira u Rusiji.

Poštovani gospodine Železnjak! Ako analiziramo proteklih nekoliko dana prilično intenzivnog političkog života u Srbiji, koji biste Vi događaj izdvojili kao najvažniji?

S. Ž. Za mnoge u Srbiji i Rusiji najvažniji događaj ove nedelje je vest o formiranju zajedničkog stava predsednika Tomislava Nikolića i premijera Aleksandra Vučića povodom jednodušne kandidature vladajuće koalicije na predstojećim predsedničkim izborima.

Ukoliko realizacija dogovora srbskih lidera bude na odgovarajućem nivou, opasnost od eventualnih intriga i raskola će biti svedena na minimum i izborna kampanja će samim tim biti sadržajnija i korisnija za birače. To je pozitivan signal i srbskim biračima, i mnogobrojnim iskrenim prijateljima Srbije u Rusiji i drugim zemljama. S obzirom na sadašnji politički ugled Srpske napredne stranke i njenih koalicionih partnera, odluka o isticanju jedinstvenog kandidata je važna i umnogome presudna za predstojeću predsedničku kampanju. Mi se, za razliku od zapadnih zemalja, principijelno ne mešamo u unutrašnje stvari drugih država, čak i bratskih zemalja kao što je Srbija. Sa druge strane, naravno, mi očekujemo da će pobednik predsedničkih izbora nastaviti razvoj strateške saradnje naših dveju zemalja koji se sada realizuje.

Smatrate li da je prošla opasnost raskola u vladajućoj koaliciji?

S. Ž. Nažalost, i na Zapadu i u samoj Srbiji zasada postoje snage koje na sve načine pokušavaju da izazovu antagonizam, konflikte i raskol u nacionalno-patriotskim redovima u zemlji. Te snage ili ne žele da Srbija postane jaka, nezavisna i uspešna država, ili ne shvataju da je potrebno prevazići međusobne nesuglasice i stare razdore u cilju uspešnog razvoja zemlje. Zbog toga je sada veoma važno da ti pokušaji i provokacije ne izazovu krizu u zemlji, od koje bi najviše stradao narod. Moram sa zadovoljstvom da istaknem da se sada u Srbiji primećuje formiranje nacionalnog konsenzusa u najmanju ruku na tri različita nivoa. Prvo, to je zajednički stav najviših rukovodilaca Srbije, drugo je proklamovano jedinstvo unutar vladajuće koalicije, i treće je sloga u redovima najuticajnije Srpske napredne stranke, u njenim centralnim i regionalnim odborima. Po mom mišljenju, to su povoljni preduslovi za buduće formiranje opštenarodnog konsenzusa po pitanju ključnih nacionalnih prioriteta.

U kojoj meri će se u takvim okolnostima očuvati povoljni uslovi za dalji razvoj dobrosusedskih odnosa Rusije i Srbije?

S. Ž. Mi smo u ovom trenutku samo delimično realizovali ogromni potencijal saradnje između naših bratskih naroda i država. Zajedničke vrednosti, zajednička istorija i slični izazovi današnjice pružaju nam jedinstvenu mogućnost da zajedno ostvarujemo ozbiljne projekte, da delimo i radost i tugu. Koristim priliku da izrazim zahvalnost predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću, koji je iznenadno preminulog stalnog predstavnika Ruske Federacije u UN Vitalija Čurkina posthumno odlikovao Ordenom srpske zastave prvog stepena za prijateljsku pomoć Srbiji u Ujedinjenim nacijama. Poštovanje zasluga istaknutog ruskog diplomate i uspomene na njega u Srbiji svedoči o iskrenim osećanjima ove nama bratske zemlje, koju je Vitalij Ivanovič nepokolebljivo i čvrsto podržavao u Ujedinjenim nacijama kao najvažnijoj međunarodnoj organizaciji. Mi ćemo nastaviti da podržavamo bratsku Srbiju na nivou UN i na drugim međunarodnim nivoima.

Ove nedelje su iz Prištine ponovo upućeni pozivi Rusiji da prizna Kosovo, pri čemu je posebno istaknuto da Kosovo nije samoproglašeno jednostrano, nego da je sve to učinjeno u procesu koji je koordiniran sa „međunarodnim partnerima“, tj. sa Zapadom. Kako Vi ocenjujete sadašnju situaciju u vezi sa Kosovom?

S. Ž. Naš stav je jasan i dosledan. Problem Kosova treba da se rešava na osnovu istorijske pravde i uz poštovanje volje naroda Srbije. Zapadne zemlje teže da veštački „sklepaju“ novu problematičnu tvorevinu uz primoravanje svih ostalih da tu tvorevinu priznaju. Ta kratkovida i nelegitimna težnja ne rešava postojeći konflikt u regionu, nego ga samo produbljuje. U Evropi već ima previše tragedija koje su posledica bezbednosne krize, i zapadni političari bi trebalo stalno to da imaju u vidu kada dejstvuju na Balkanu. Mi smo u više navrata zvanično izjavili da su zapadne zemlje priznavanjem jednostrano samoproglašenog Kosova samim tim preuzele krivicu za porast napetosti u regionu. Faktički je u centru Evrope, na Balkanu, otvorena Pandorina kutija, i ona stalno generiše opasnost novog konflikta. Ne daj Bože da zbog gluposti, gluvoće ili popustljivosti državnika u Evropi i SAD taj nerazumni pristup rešavanju problema Kosova postane okidač za novu eskalaciju nasilja na Balkanu i u Evropi.

Zbog toga sada napori svih strana treba da budu koncentrisani na smanjenje opasnosti od mogućeg konflikta. Pre svega je neprihvatljivo da se oružane formacije kosovskih Albanaca pojavljuju na severu, u mestima gde živi srbsko stanovništvo. Neophodno je faktički obezbediti Srbima zakonitu slobodu kretanja, stvaranje Asocijacije/Zajednice srbskih opština i ispunjavanje niza drugih uslova Briselskog sporazuma. U celini gledano, sadašnje stanje svedoči o potrebi za daljim pripremanjem i realizovanjem kompleksa mera koje neće rečima, nego delima garantovati bezbednost i poštovanje prava srbskog stanovništva koje živi na teritoriji Kosova i Metohije. To su sasvim konkretni i praktični problemi kojima pre svega treba da se bave institucije Evropske unije, jer je ona preuzela posredničku misiju u rešavanju krizne situacije. Sada se na Kosovu treba baviti rešavanjem postojećeg konflikta, a ne isticanjem izmišljenih i provokativnih tema. Politika treba da bude mudra i da doprinosi rešavanju postojećih problema.

Viktor Saltikov,
Ruska reč