Četvrt veka od osnivanja Vojske Republike Srpske - sećanje

Vojska Republike Srpske koja je izvojevala u ratu odbranu Republike Srpske i osigurala da Republika Srbska postoji ovakva kakva je danas, zvanično je ukinuta 1. januara 2006. godine i to od strane političara Republike Srpske i to bez referenduma, a koji je morao biti organizovan za tako važno pitanje.

Govor komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladia za Dan Vojske 1996. godine 



OSNIVANJE I RATNI PUT VRS

Predsedništvo SFRJ, 8. maja 1992. godine, donosi odluku sa se preostali delovi JNA povuku sa prostora bivše BiH do 19. maja, iako je ranije dogovoreno da ostanu i narednih pet godina - do 1997. godine i da jednako štite sva tri naroda dok se ne donesu politička rešenja. Nakon otcepljenja Slovenije, Hrvatske i Makedonije, muslimankso-hrvatsko rukovodstvo u bivšoj BiH je odustalo od traženja mirnog rešenja za život u zajedničkoj državi i odlučilo se, suprotno volji srbskog naroda, za nezavisnost po svaku cenu. Imajući u vidu sva ova zbivanja, a sa ciljem da se zaštiti srbski narod na prostorima biše BiH, Narodna Skupština Srpske Republike BiH, 12. maja 1992. godine donosi istorijsku i jedinu ispravnu odluku, o formiranju Vojske Republike Srpske. Kroz oružane snage VRS je prošlo oko 210.000 boraca, a živote za Republiku Srpsku je dalo 23.184 borca. 




VRS  je bila treća po redu formirana vojska na prostoru bivše BiH. Vojska Republike Srpske se je morala preko noći formirati. Do kraja avgusta 1992. godine VRS je narasla u respektabilnu vojnu silu, organizovanu u sedam korpusa, 81 jedinicu ranga brigada i 30 jedinica ranga puka. Ove jedinice su uspešno vodile borbe i operacije u kojima su borci VRS pokazali ogromnu hrabrost i požrtvovanje. Osamnaest brigada je odlikovano najvećim priznanjem koje jedinica može zaslužiti - Ordenom Nemanjića. Osnovni cilj je bio zaštita naroda Republike Srpske i njegove imovine.




Najznačajnije operacije Vojske Republike Srpske su bile: "Koridor 1992", "Prijedor 1992", "Podrinje 1993", "Lukavac 1993", "Protivudar na Bihać 1994", "Krivaja 1995", "Odbrana sarajevsko-romanijske oblasti 1995", "Odbrana zapadnih granica Republike Srpske 1995", te "Mitrovdanske ofanzive 1992. i 1994. godine"...

NASLEĐE

Opremu je VRS nasledila iz bivše JNA. Ukupno je tenkova bilo 1999. godine oko 300, od toga 73 komada M-84, 204 T-55 i manji broj T-34. Što se tiče drugih oklopnih vozila imala je 18 BMP M-80, 84 BTR M-60, 5 PT-76, 19 BTR-50, 23 BOV-VP. Artiljerija se sastojala od 1.522 jedinice, uključujući 95 raketnih bacača, a u vazduhoplovstvu je postojalo 22 aviona i 14 borbenih helikoptera. 

Većih nabavki vojne opreme i naoružanja nije bilo, uglavnom je nabavljana municija za lako naoružanje jedinica kopnene vojske.




VRS je zadržala klasičnu profesionalno-regrutnu kombinaciju ljudstva s malim brojem civila, koji su preimenovani u kategoriju "radnici u vojsci". Služenje vojnog roka je smanjivano s jednogodišnjeg do tromesečnog, a ubrzo potom je i ukinuta obaveza služenja vojnog roka.

U banjalučkom Centru vojnih škola obučavani su pripadnici kopnene vojske za niže oficirske i podoficirske dužnosti, a više obrazovanje i obuku sticali su u vojnim školama i akademijama SR Jugoslavije.

Sistem činova nasleđen je iz JNA, od vojničkih činova (razvodnik, desetar i mlađi vodnik), preko podoficira (od vodnika do zastavnika prve klase) i oficira (od potporučnika do pukovnika), do generala...


PRE I POSLE KRAJA

Pred sam kraj postojanja VRS je učestvovala u nekoliko mirovnih misija, od kojih je ona u Eritreji visoko ocenjena u UN kao uspešna. VRS nije imala prilika da se učlanjuje u međunarodne asocijacije, ali je na visokom nivou učestvovala u primeni Bečkog ugovora o gradnji poverenja i stabilizacije u BIH i ugovora iz Firence o subregionalnoj kontroli naoružanja.

Prema Dejtonskom sporazumu VRS je imala pravo samo na 137 tenka, 113 oklopnih transportera i borbenih vozila pešadije i 500 komada artiljerijskih oružja, te se je ostatak naoružanja morao "uništiti".

Danas, od onoga što je ostalo od VRS u sastavu Oružanih snaga BiH je Treći pešadijski puk (Republika Srbska). Aktivnost ove jedinice svedena je na upravljanje muzejom puka; kontrolu finansijskog fonda; pripremu, istraživanje i negovanje istorije puka; objavljuje biltene; čuva kulturno-istorijsko nasleđe puka; daje uputstva o održavanju posebnih svečanosti, običajima, odeći i ponašanju puka, te vodi oficirske, podoficirske i vojničke klubove. Po Zakonu o odbrani BiH, komandant puka ima isključivo počasni položaj i nema operativna niti administrativna ovlaštenja.

UKIDANJE VRS I PRIBLIŽAVNJE NATO-u (hronologija događaja)

Vojska Republike Srpske koja je izvojevala u ratu odbranu Republike Srpske i osigurala da Republika Srbska postoji ovakva kakva je danas,zvanično je ukinuta 1. januara 2006. godine. Ukidanje Vojske Republike Srpske je izvršeno pod velikim međunarodnim pritiskom zapadnih sila u cilju slamanja vojne sile Republike Srpske, jedine im prepreke, a sve radi toga da bi NATO-o imao faktičku kontrolu nad ovim prostorom i da bi mogao nesmetano da vrši svoje geopolitičko-ofanzivne radnje na ovim prostorima.

Vojska Republike Srpske je ukinuta i "zahvaljujući" njenim političarima, kao što je ukinuto i još mnogo drugih ovlaštenja Republike Srpske do danas, a koja su preneta na nivo BiH. Dužnost političara Republike Srpske je da čuvaju ovlaštenja Republike Srpske data Dejtonskim mirovnim ugovorom.

Ukidanje Vojske Republike Srpske je izvršeno pod velikim međunarodnim pritiskom zapadnih sila u cilju slamanja vojne sile Republike Srpske, jedine im prepreke, a sve radi toga da bi zapadne sile na čelu sa NATO-om imale faktičku kontrolu nad ovim prostorom i da bi mogle nesmetano da vrše svoje geopolitičko-ofanzivne zadatke kako u Republici Srbskoj tako i na Balkanu.

Iako po Dejtonskom mirovnom sporazumu nije bilo predviđeno da se ukine Vojska Republike Srpske, srbski političari su ustuknuli pred Zapadom, nisu imali hrabrosti ili volje da im se suprostave, i predali su Vojsku Republike Srpske bez odobrenja naroda, pod zajedničku komandu do nedavno neprijateljskoj vojsci, te na taj način ukinuli jedini garant očuvanja i odbrane Republike Srpske. Ovo je verovatno i jedini ovakav slučaj u svetu. Danas, Republika Srbska ima svoju policiju, ali za razliku od tadašnje vojske, njena moć je minorna i u procentima je na nivou statističke greške.