Domeni i hosting
Početna stranica > Novosti

Tzv. nemački model: Ultimatum Nemačke Srbiji

Tzv. nemački model: Ultimatum Nemačke Srbiji
29.07.2020. god.


Da li je tačno to što pišu Večernje novosti, da će Brisel sutra uručiti Marku Đuriću tekst sveobuhavatnog pravno obavezujućeg sporazma o Kosovu i Metohiji, ili nije, brzo ćemo saznati. Po svemu sudeći „diplomatski izvori“ na koje se Novosti pozivaju su izvori iz državnih struktura Srbije. Videće se takođe, da li se radi o pripremi srpske javnosti, ili o probnom balonu. U svakom slučaju vreme i način saopštavnja, ne pokazuju mnogo poštovanja prema toj istoj javnosti.

Srbski zvaničnici su uvek do sada tvrdili da ne postoji nikakav predlog sporazuma, da o tome nije bilo pregovora i kritikovali su kao nedobronamerne sve komentare i upozorenja da je direktno ili indirektno priznavanje jednostranog odcepljenja štetno i opasno po Srbiju i srbski narod. Danas, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, saopštava da tekst i eventualna namera da se uruči srbskom zvaničniku, nisu bili poznati niti najavljeni. Moglo bi se razumeti da je to pripremano i planirano iza leđa zvanične Srbije.


Ukoliko bi stvarno došlo do uručivanja teksta nekog sporazma, u čijoj primremi Srbija nije učestvovala, nije znala, niti je unapred obaveštena, onda bi se čin uručivanja mogao tretirati, ne samo kao ucena, već i kao ultimatum Srbiji. Pošto se dugo u medijima vrti teza o sporazumu „po nemačkom modelu“, onda je očigledno reč o ultimatumu, a ne o sporazumu, kao izrazu slobodne volje Srbije, jer u tome, zaista, više ima svega drugog nego slobodne volje.


O čijem je ultimatumu reč? Formalno, to je EU, faktički to je ultimatum Nemačke. Doduše, pored Merkelove, opet više formalno nego suštinski, to ima i podršku Makrona. Suštinski, međutim, Makron danas po pitanju Kosova i Metohije, igra sličnu ulogu koju je septembra 1938. godine odigrao francuski premijer Daladje prilikom oduzimanja Sudeta od Čehoslovačke. Francuska je danas povukla podršku suverenitetu i teritrijalnom integritetu Srbije, onako kako je 1938. godine povukla garanicije date Čehoslovačkoj. Gurnula je u stranu svoje stavove izražavane u Kontakt grupi i u SB UN, sve jedno da li zbog „obuzdavanja“ ili slepog praćenja nemačke ekspanzionističke geopolitike.


Ukoliko bi se obistinila najava Novosti, to bi predstvaljalo flagrantno ponižavanje Srbije, koje bi se teško moglo pokriti standardnim „objašnjenjima“ o realizmu, budućnosti i mudrosti srpske politke. I Daladje i Čemberlen su 1938. godine govorili da je predaja Sudeta u interesu spašavanja mira. Predsednik Putin, međutim, u svom nedavnom tekstu objavljenom u američkom časopisu „Nacionalni interesi“ (The National Interest), povodom 75. godišnjice pobede nad fašizomom, taj čin Daladjea i britanskog premijera Čemberlena, okaratkerisao kao izdaju.


Kada se najavljuje uručivanje sporazma o Kosovou i Metohiji „po nemačkom modelu“?


Pre svega, to se dešava neposredno pošto je, posle duže pauze zbog opstrukcije Prištine, obnovljen dijalog o tehničkim, ekonomski i pitanjima sprovođenja ranije potpisanih dogovora, uključujući i tzv. Briselski, nakon što je utvrđen kalendar i dnevni redovi narednih sastanaka. Kako onda objasniti taj zaokret iza leđa Srbije, da se uruči sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum koji se suštinski svodi na priznavanje jednostranog odcepljenja Kosova i Metohije?! Može li se takav odnos Nemačke uz asistenciju Francuske smestiti u okvire uzajamnog poštovanja, partnerstva i „zajedničkih evropskih vrednosti“?


Nadajmo se da će Srbija prepozanti da su njeni ključni zapadni partneri pogazili crvenu liniju tolerisanja nepoštovanja Srbije i srbskog naroda. Ne može Srbija zbog donacija, subvencija i obećanja da se odrekne samopoštovanja, identiteta i istorije. Jeste kriza, biće još veća, ali Srbija ne može i ne želi da izneveri sebe, svoju prošlost, ni svoju budućnost u slobod i inezavisnosti.


Ovo je vreme kada Srbija ima tehničku vladu i kada je preokupirana formiranjem nove vlade, čija će orjentacija i politika zavisiti od volje naroda, nezavisno od pritisaka „kvinte“, zapada ili pojedinaca. Pokušaji prejudiciranja politike nove vlade, tako što će joj se predati u nasleđe jedan ultimatum, u najmanju ruku nisu principijelni, još manje partnerski.


Preokupirani pandemijom i znacima ekonomske krize ni jedan istinski partner ne bi to zloupotrebljavao, onako kako to čine Nemačka uz Saglasnost Francuske i neke druge zemlje.


Najzad ovo je vreme kada su Evropa i svet u epohalnim previranjima, a globalni odnosi se suočavaju sa rastućim tenzijama, nepoverenjem, globalnom svetskom krizom. Ako je opšta karakteristika globalna nestabilnost, podele i kriza, da li je to trenutak kada može doći do održivog rešenja za Kosovo i Metohiju i to pod ultimatumima. Srbija treba čvrsto da ostane na principijelnim pozicijama odbrane svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, mirnog rešavanja pitanja Kosova i Metohije na osnovama univerzalnih principa međunarodnog prava, Povelje UN, Rezolucije SB UN 1244 i Ustava Srbije. Takva pozicija će u budućnosti nailaziti na sve odlučniju i širu međunarodnu podršku, jer jedino takva pozicija odgovrava miru, stabilnosti i napretku.

Živadin Jovanović,

Beogradski forum za svet ravnopravnih

 



  • Izvor
  • Tanjug
  • Živadin Jovanović, foto: Snimak ekrana / Jutjub Profidizajn/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Posle dva meseca kopanja po dokazima da je ruska vlada plaćala talibanskim snagama da ubijaju američke vojnike u Avganistanu, kako je izveštavao Njujork tajms, američka vojska nije pronašla potvrdu....


Zajedničke belorusko-ruske taktičke vežbe „Slovensko bratstvo - 2020“ održaće se na poligonu Brestski u Belorusiji od 14. do 25. septembra, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije. Vežbe se redovno organizuju...

Na današnji dan 1995. okončana je NATO agresija na Republiku Srpsku u kojoj je ubijeno više od stotinu civila. Broj ubijenih civila i vojnika od strane NATO pakta neće...


(Izvod iz intervjua listu „Jedinstvo“, 17. 08. 2020. str. 6)

Postoje brojne indicije da objekat izgrađen u Gruziji, predstavlja regionalni centar američkog Ministarstva odbrane kada je u pitanju eksperimentisanje sa ekstremno patogenim biološkim agensima. Brojni istraživači smatraju da se...


Reakcija Aleksandra Vučića na najavu Donalda Trampa da će Beograd preseliti svoju ambasadu u Jerusalim sledećeg jula naterala je neke da se zapitaju da li je vest iznenadila srbskog...


Ostale novosti iz rubrike »