Domeni i hosting
Početna stranica > Novosti

RT: Rusija je prešla dug put od 1993. godine: Putinove ustavne promene odražavaju potrebe revitalizovane države

RT: Rusija je prešla dug put od 1993. godine: Putinove ustavne promene odražavaju potrebe revitalizovane države
01.07.2020. god.


Ruski "superpredsednički" Ustav iz 1993. godine falsifikovan je u krvi nakon nasilnih previranja, u vreme kada je zemlja bila na kolenima. Logično je da bi to bilo revidirano kada bi savremena Rusija konačno stala na noge.

Šta je toliko problematično sa važećim Ustavom iz 1993. godine i koji su razlozi zbog kojih su predloženi amandmani? Odgovori se mogu naći u okolnostima pod kojima je dokument predsednika Borisa Jeljcina stupio na snagu i u velikoj transformaciji koju je od tada pretrpela Rusija.


Pre svega, potrebno je naglasiti da su Rusija iz 1993. godine i današnja Rusija u suštini dve različite zemlje. Te 1993. godine bila je mračna senka Sovjetskog Saveza, sa tmurnom sadašnjošću i neizvesnom budućnošću. Jeljcin je zajedno s ministrom spoljnih poslova Andrejem Kozirjevim i ostalim članovima njegovog tima liberalno nastrojenih gurnuo svoju zemlju u američku sferu uticaja.


Stoga ne čudi što je Jeljcinov ustav usvojen samo dva meseca nakon nedemokratske uzurpacije vlasti njegovog tima (granatiranjem i upadom u parlament tokom oktobarskog puča), i 
nije bio u skladu sa njegovom svrhom kao glavnim zakonom velike sile. Umesto toga, služio je zapadnim elitama, a posebno Vašingtonu.

Široko poznate posledice takve politike bile su tragične za Rusiju, jer je ušla u deceniju bezakonja, siromaštva i rata.

U 2020. godini situacija je potpuno drugačija. Politika predsednika Vladimira Putina uglavnom je „Prvo Rusija“, u poređenju sa politikom Jeljcina, te uživa široku podršku vladajućih elita kao i populacije uopšte.

Nova realnost

Štaviše, današnja Rusija je snažna regionalna sila i glavni igrač u globalnoj politici koju nijedna zemlja sveta, uključujući SAD, ne može da ignoriše. Takođe je relativno stabilna i nezavisnija, te je stoga predloženi „novi“ Ustav, za razliku od onog iz 1993. godine, domaći napor, a ne spoljno „inspirisan“.

Stoga ne čudi što su određeni zapadni mediji i neki prozapadni mediji u Rusiji pokrenuli tako žestoku kampanju čiji je cilj diskreditacija glasanja i predloženih amandmana.

Referendum nudi ruskim građanima priliku da iskoriste svoje demokratsko pravo da izraze odobrenje ili odbijanje predloženog paketa koji uključuje širok spektar tema, poput jačanja suvereniteta i nezavisnosti, socijalnih garancija, civilizacijske vizije, modela upravljanja, novih prioriteta, uloge države u životu njenih građana i mesto Rusije u multipolarnom svetu u nastajanju.

Tako izmena člana 79 glasi:

 
"Ruska Federacija preduzima mere kako bi podržala i ojačala međunarodni mir i bezbednost, kako bi obezbedila mirni suživot naroda i država, sprečila mešanje u unutrašnje stvari države."

Jedan od amandmana potvrđuje da je Rusija danas naslednica Sovjetskog Saveza, posebno u vezi sa „imovinom SSSR-a izvan teritorije Ruske Federacije“. Ova promena, koju autori Jeljcinovog ustava iz očiglednih razloga nisu mogli da uvrste, ukazuje na nameru da se povrati određena sovjetska imovina koju trenutno drže pojedini državnici na post-sovjetskom prostoru, s obzirom na činjenicu da je Rusija isplatila dug svih sovjetskih republika, uključujući Ukrajinu.

Postoji i klauzula koja ističe superiornost Ustava Ruske Federacije u slučaju da je suprotan određenim "odlukama međudržavnih agencija donesenim na osnovu njihove interpretacije odredbi međunarodnih ugovora Ruske Federacije".
 
Takve pretpostavke bile su praktično nemoguće 1993. godine. Međutim, one odgovaraju savremenoj Rusiji, koja možda 2020. godine predstavlja jedno od središta uticaja, zajedno sa državama poput SAD-a, koje su odavno stavile svoj nacionalni interes iznad bilo kojih međunarodnih ugovora.

Pored toga, druge promene zabranjuju onima koji imaju strano državljanstvo i dozvolu boravka u inostranstvu da obavaljaju javne funkcije, sprečavajući tako pojavu „političkih legionara“, koji nisu retki u nekim susednim državama sa niskim nivoom suvereniteta. Ova predložena izmjena odnosi se na sve najviše zvaničnike konstitutivnih tela Ruske Federacije, šefova saveznih državnih organa, senatora, zamenike predsednika Državne dume, poverenika za ljudska prava, sudija, tužioca i drugih.

Postoji više ograničenja u pogledu predsedničkih kandidata koji ne mogu da se kandiduju ako su prethodno imali strano državljanstvo i živeli u Rusiji manje od 25 godina (sa izuzetkom stanovnika Krima). Ovi amandmani svakako dodatno jačaju ruski suverenitet i nezavisnost na najvišem zakonodavnom nivou.

Postoji takođe niz prilično zanimljivih izmena, poput one koje predviđaju potencijalno formiranje federalnih teritorija unutar Rusije. Sudeći prema nedavnim komentarima senatora Andreja Klišasa, to bi bile regije sa posebnim statusom, koji bi najverovatnije služile ili vojnoj ili ekološkoj svrsi, a koje bi bile direktno pod kontrolom Moskve, a ne regionalnih vlasti.

Nešto slično već postoji u velikom broju zemalja, uključujući SAD. Mora se napomenuti da je ovo jedan od mnogih predloženih amandmana koji predviđaju dalju centralizaciju vlasti i pooštrenu kontrolu na svim nivoima - od izvršne vlasti Federacije do lokalnih samouprava. Među njima je nekoliko amandmana na četvrto poglavlje Ustava u kojem se daju predsedniku još veća ovlašćenja.

Na primer, ako se amandmani usvoje, predsednik će moći da razreši premijera, imenuje i razreši generalnog tužioca, zaustavi zakonodavni postupak da proveri predložene predloge zakona ppovodom njihove ustavnosti i još mnogo toga.

Međutim, treba istaći i brojna predložena ograničenja, poput amandmana na član 81, kojim se predviđa dvomandatno ograničenje za buduće predsednike Ruske Federacije.

Možda su autori ovih amandmana proučavali kinesko iskustvo iz godina brzog ekonomskog rasta u smislu kombinovanja visoko centralizovanog sistema upravljanja i kontrole sa redovnom rotacijom.

Pravilo zauvek?

Naravno, ne možemo zanemariti promenu koja bi omogućila Putinu da se ponovo kandiduje za predsednika 2024. godine. Međutim, uzimajući u obzir pragmatizam ruskog predsednika, može se pretpostaviti da je ovo verovatno distrakcioni manevar i instrument političkog osiguranja. U međunarodnoj politici postoji koncept poznat kao "hrskava patka", koji se koristi da ukaže na ranjivost odlazećeg političkog lidera. Češće se ne shvata ozbiljno zbog opadajućeg uticaja, kako u zemlji, tako i na globalnoj sceni, što je prilično opasno u današnjem nemirnom svetu.

Putin verovatno ne planira da se kandiduje 2024. godine (osim kao krajnje sredstvo), već će umesto toga nastaviti da koordiniše svoju ulogu u pozadini, što se može zaključiti amandmanima koji odobravaju imunitet odlazećem predsedniku (koji se takođe može opozvati), kao i prilika da postane doživotni član Saveta Federacije (Gornjeg doma ruskog parlamenta).

Mora se dodati da imunitet odlazećeg predsednika teško da je novost u kratkoj istoriji savremene Rusije, s obzirom da ga je pre 20 godina dobio Jelljin (i članovi njegove porodice) Putinovim dekretom.

Takođe moramo napomenuti da osim bivšeg predsednika (i regionalnih predstavnika), Savet Federacije može takođe uključiti do 30 imenovanih senatora, od kojih sedam mogu biti doživotni članovi Saveta. Može se pretpostaviti da su ovi amandmani predloženi u cilju nesmetanog prenosa vlasti i očuvanja ukupne stabilnosti, uzimajući u obzir Ujedinjeno Kraljevstvo (Dom lordova) i Sjedinjene Američke Države (Senat).

Izvor: Vostok / RT



  • Izvor
  • Tanjug
  • Vladimir Putin: © Alexey Babushkin/RIA Novosti/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Vašington mora da promeni svoju politiku prema Rusiji, udalji se sa trajnih sankcija i dozvoli istinske razgovore, jer nepoštovanje toga može skupo koštati SAD, kažu penzionisani visoki američki zvaničnici...


Uništena Republika Srbska Krajina, razorena Republika Srbska, razorena SR Jugoslavija, oteto Kosovo...

Poznati režiser Oliver Stoun izjavio je da ne veruje da se Rusija mešala u američke predsedničke izbore 2016. godine, već smatra da je za curenje informacija kriv američki haker. ...


Vašington je izneo zapanjujuće optužbe da su Rusija i Kina „već pretvorile kosmos u domen borbenih sukoba“, ali ono što se zaista događa je da SAD pokušavaju odvratiti pažnju...

Da li je tačno to što pišu Večernje novosti, da će Brisel sutra uručiti Marku Đuriću tekst sveobuhavatnog pravno obavezujućeg sporazma o Kosovu i Metohiji, ili nije, brzo ćemo...


Zagovornici ponovnog otvaranja škola možda su našli iznenađujućeg saveznika u liderima agencija UN-a - uključujući SZO, koji su izneli novu studiju kako bi pokazali da deca mogu pretrpeti više...


Ostale novosti iz rubrike »