Domeni i hosting
Početna stranica > Novosti

SFRJ: Kako socijalizam nije mogao da savlada etničku netrpeljivost

SFRJ: Kako socijalizam nije mogao da savlada etničku netrpeljivost
22.01.2020. god.


Pre trideset godina, 22. januara 1990. godine 
komunisti su izgubili monopol nad vlašću u Jugoslaviji, a na Balkanu su se pojačale etničke i nacionalne suprotnosti. Jedna država, spojena ideologijom, raspala se u šest nezavisnih država koje su se borile jedna protiv druge, iako je uspomena na pokušaj spajanja balkanskih naroda u jedinstvenu zajednicu još uvek živa, pišu RIA Novosti.

Odjeci prošlosti

Komunistička partija Jugoslavije osnovana je četvrt veka pre pojave Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) na svetskoj mapi. Komunisti Balkana, koji su živeli u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, uzeli su rusku boljševičku organizaciju kao model i stvorili Socijalističku radničku partiju, koja je dugo delovala u podzemlju.


Oni su se otvoreno predstavili 1941. godine posle napada Nemačke na Jugoslaviju. Josip Broz Tito, koji je vodio partiju, pokrenuo je masovni otpor okupatorima. Impresivan broj pristalica njegovog pokreta pomogao je da brzo pronađu zajednički jezik sa Sjedinjenim Američkim Državama i Velikom Britanijom i istovremeno dobiju podršku Moskve.


Nakon oslobađanja Jugoslavije od fašista 1945. godine, Tito je postao nesporni nacionalni vođa. Sva moć bila je koncentrisana u rukama Komunističke partije koja je u posleratnim uslovima uspela da ujedini multinacionalnu zemlju. Etničke kontradikcije, koje su u više navrata izazivale sukobe, povukle su se pred idejom univerzalne jednakosti. Činilo se da je to zauvek, a socijalizam je prepoznat kao jedini prihvatljivi oblik društvene strukture.


Vrhovni komandant Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, maršal Josip Broz Tito, sa članovima štaba na ostrvu Visu. Leto 1944. godine, foto: © RIA Novosti / TANЮG

Izgradnjom komunizma, Jugoslavija se prvo ugledala na Sovjetski Savez. Josif Staljin, verujući da će njegov imenjak na Balkanu neupitno slediti volju Moskve, obećao je Jugoslaviji sve vrste pomoći. Tito je to i učinio u početku.

Dolazeći na vlast, vođa jugoslovenskih komunista, po sovjetskom modelu, nacionalizovao je industriju, rudarstvo, transport, trgovinu i banke. Država je postala glavni monopolista u spoljnoj trgovini. Započela je kolektivizacija seljačkih gazdinstava, a privatna svojina je bila zabranjena.


Uprkos prividnoj idili, još su postojale razlike između sovjetskog i jugoslovenskog modela socijalističke izgradnje. Ako je SSSR stvorio sovjetske kvazi države po receptima marksizma-lenjinizma, onda su se u Beogradu zaista rukovodili specifičnostima regiona. Republike koje su bile deo SFRJ bile su ne samo na papiru, već su u stvari imale široka ovlašćenja.
Savezni oblik vladavine omogućio je suzbijanje dugotrajnih etničkih sukoba. Sačuvani su i neki mehanizmi upravljanja tržištem. Pored toga, Beograd je pretendovao da ima nezavisnu spoljnu politiku. Međutim, zbog toga Tito se nije svideo Staljinu.


Fabrika automobila TAM u Mariboru, 
 foto: © RIA Novosti


Veliki Balkan

Strpljenje „oca nacije“ nadvladalo je ideju jugoslovenskog lidera da stvori balkansku federaciju. Tito je htio da ujedini pod okriljem SFRJ sve balkanske zemlje socijalističke orijentacije, uključujući Bugarsku, Albaniju i Grčku. Staljin je ovo smatrao pokušajem jugoslovenskih komunista da se udalje od Moskve i naprave „društveni kamp“ pod njihovom komandom.
1949. sovjetsko rukovodstvo je raskinulo Ugovor o prijateljstvu, uzajamnoj pomoći i posleratnoj saradnji sa Jugoslavijom. Titov režim proglašen je "antikomunističkim i fašističkim", a vođa jugoslovenskih komunista optužen je za trockizam. Zemlja je ostala bez spoljne pomoći, koja je do tada uglavnom dolazila iz Moskve.

SAD su pokušale da iskoriste situaciju. U zamenu za odbacivanje socijalizma, Amerikanci su ponudili Jugoslaviji značajnu ekonomsku podršku. Tito je iskoristio američke kredite, ali im nije dao da uđu u ekonomiju. Strahovao je da će Staljin da krene u rat protiv SFRJ, tako da su sve snage i sredstva ulagana u jačanje oružanih snaga. Kao rezultat toga, jugoslovenska vojska postala je druga po veličini u Evropi posle zapadnonjemačkog Bundesvera.
Ali ni prekid odnosa s Moskvom, ni koketiranje sa Vašingtonom, nisu učinili da Tito odustane od ideje o komunizmu u Jugoslaviji. Štaviše, na kraju svakog svog obraćanja govorio je da je obnova odnosa sa Sovjetskim Savezom glavni prioritet zemlje. Da zvuči ubedljivije, lider SFRJ poželeo je Staljinu zdravlje i blagostanje.

Socijalizam bez kolhoza

Igrajući se na sovjetsko-američkim kontradikcijama, Tito je pokrenuo ekonomske reforme u zemlji. One su započeli ukidanjem nepopularne i neefikasne prisilne kolektivizacije. Broj kolektivnih poljoprivrednih gazdinstava naglo je opadao, a pojedinačna seljačka gazdinstva, naprotiv, dobila su punu podršku države.

Regioni su stekli još veću autonomiju i nezavisnost u ekonomskom planiranju. Svaka republika obavezala se da gradi sopstvene, često netržišne projekte. Stvorene su složene farme, a direktori su čak odbijali sirovine iz susednih regiona.
Transformacije su se odvijale pod motom „Vlastita preduzeća na svojoj teritoriji“. Istovremeno, s kursom ka centralizovanom ekonomskom razvoju, sa fokusom na visoke stope industrijalizacije, cene su postavljane „odozgo“ - svi znakovi karakteristični za plansku ekonomiju.

Sredinom šezdesetih godina „samoupravni socijalizam“ dao je pozitivan rezultat. Nivo potrošnje u Jugoslaviji brzo je rastao, industrija se razvijala, direktna državna kontrola je slabila.
Koncentracija ekonomskih resursa u republikama SFRJ dovela je do buđenja političkih i nacionalnih ambicija. Svaka regija zahtevala je još veću autonomiju i prava. Vlasti su se našle u ćorsokaku. Njihova politika decentralizacije više godina koja je sadržavala etničke kontradikcije imala je suprotan efekat. Jugoslavija je brzo krenula ka raspadu. Ukidanje monopola Komunističke partije na vlast ju je još više približilo.


Tito na skupu sovjetsko-jugoslovenskog prijateljstva tokom posete fabrici ležajeva u Moskvi, foto: © RIA Novosti / Aleksandr Makarov

Posle Josipa


Etničke kontradikcije osetile su se gotovo odmah nakon Titove smrti 1980. godine. Usput, generalni sekretar Centralnog komiteta KPSS Leonid Brežnjev i šef sovjetskog ministarstva spoljnih poslova Andrej Gromiko otišli su na njegovu sahranu.
Prema jednoj verziji, Titova smrt je pokrenula proces dezintegracije. Nesuglasice 80-ih dovele su do toga da su devedesetih godina prošlog veka na izborima gotovo svugde pobedili nacionalisti. Sledeće godine Federaciju su napustile četiri republike. U Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni izbili su ratovi.

Rat Slovenije za nezavisnost počeo je u leto 1991. godine, iako su Slovenci dve godine ranije govorili o secesiji Jugoslavije. Tada je republički parlament u Ustav uneo odredbu o pravu ljudi na samoopredelenje.

Vlasti SFRJ ignorisale su problem. Ali nakon naredbe slovenačkog rukovodstva da preuzme kontrolu nad vazdušnim prostorom republike, jugoslovenska vojska je upotrebila silu. Sukob je trajao deset dana i kulminirao potpisivanjem Brionskog sporazuma. Formalno je to bilo u korist jugoslovenskih vlasti, ali krajem leta te godine Ljubljana je proglasila nezavisnost.


foto: © RIA Novosti / Sergeй Grыzunov

Nakon Slovenije 1991. godine, Hrvatska je proglasila nezavisnost, ali je srbsko stanovništvo odbilo da se otcepi i pokušalo da stvori svoju državu unutar hrvatskih granica. Zagreb je ovo smatrao pokušajem otimanja teritorije od strane Srbije. Prvo je došlo do oružanih sukoba između vojske Jugoslavije i hrvatske policije, ali postepeno se srbsko i hrvatsko stanovništvo republike uključivalo u neprijateljstva. Sukob je okončan 1995. godine. Hrvatska je dobila nezavisnot i zadržala teritoriju.

1992. godine na teritoriji najmnogonacionalnijeg dela SFRJ - Bosne i Hercegovine, izbio je etnički sukob. Većina stanovništva su bili muslimani, Srbi i Hrvati. Ali na referendumu o nezavisnosti, mišljenje bosanskih Srba nije uzeto u obzir. Kao odgovor, oni su proglasili svoju autonomiju - Republiku Srpsku. Potom je počeo rat.

Pomoć bosanskim Srbima pružio je Slobodan Milošević, a Bosanci i Hrvati su se ujedinili protiv jugoslovenske vojske. Sukob je praćen velikim žrtvama među civilnim stanovništvom.
NATO se je takođe umešao u situaciju, a rat je trajao do kraja 1995. godine. Rat je završen potpisivanjem Dejtonskog sporazuma koji je odredio modernu strukturu Bosne i Hercegovine.

"Mala Jugoslavija"

"Mala Jugoslavija" - Srbija sa Crnom Gorom. Sukob Srba i Albanaca za status Kosova doveo je do toga da je NATO intervenisao 1999. godine. Optužujući srpske vlasti za etničko čišćenje, članice Severnoatlantske alijanse na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama započele su bombardovanje Srbije.

Ova priča se završila činjenicom da su 2008. na hitnom sastanku Saveta bezbednosti UN zapadne zemlje priznale nezavisnost Kosova. Srpske vlasti nazvale su to kršenjem međunarodnog prava. Rusija je podržala Beograd.

Danas se čuju odjeci raspada SFRJ. Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju, koji istražuje zločine počinjene tokom sukoba, još nije zatvoren.

Glavni zaključak, s kojim se mnogi stanovnici bivše Jugoslavije slažu, više ili manje, i istoričari je da se inicijalno ohrabrujući socijalistički projekat pokazao nemoćan protiv etničkih kontradikcija koje su se nakupljale tokom godina.

Jugoslavija nije na političkoj mapi sveta već trideset godina, ali imovina ove nekad moćne države, koja je zauzimala polovinu Balkanskog poluostrva i danas je opipljiva. 

U SFRJ postojalo je društveno vlasništvo. Posle krvavih oružanih sukoba početkom devedesetih, koji su doveli do propasti zemlje, ovaj oblik vlasništva je formalno izbrisan, ali u praksi nisu svi objekti privatizovani.

RIA Novosti


  • Izvor
  • Tanjug
  • Tito 1964. godine, foto: © RIA Novosti/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

S obzirom da veći deo Evrope nameće vanredne mere ograničenja kako bi usporio širenje koronavirusa, Švedska je ostavila svoje građane iznenađujuće slobodnim. Da li se Šveđani kockaju sa svojim...


Bivši vicekancelar i nekadašnji ministar spoljnih poslova Nemačke Zigmar Gabrijel izrazio je bojazan da bi Evropska unija mogla da se raspadne ukoliko ne bude bilo solidarnosti u suočavanju sa...

Pokazalo se da svemoćni Brisel, i druge strukture u kojima participiraju evropske zemlj


Pandemija koronavirusa će podstaći stopu nezaposlenosti u SAD-u još više nego što je bila tokom velike depresije, ako sve sumorne prognoze budu tačne, veruje Rodžer Farmer, ekonomista sa Univerziteta...

Početni odgovor EU na masovno izbijanje koronavirusa u Italiji bio je uglavnom "neadekvatan", dok je nedostatak evropske solidarnosti otvorio vrata Rusiji i Kini, izjavio je bivši italijanski ministar spoljnih...



Ostale novosti iz rubrike »