Domeni i hosting
Početna stranica > Novosti

RT: Sećate se kako je Francuska odbila da isporuči Rusiji „mistrale“ zbog Krima? Sada Rusija pravi sopstvene na Krimu

RT: Sećate se kako je Francuska odbila da isporuči Rusiji „mistrale“ zbog Krima? Sada Rusija pravi sopstvene na Krimu
13.09.2019. god.


Pariz je odbio da proda nosače helikoptera Rusiji nakon ponovnog ujedinjenja sa Krimom. Sada će Moskva graditi sopstvene brodove ove klase koristeći tehnologiju, obuku i novac iz obustavljenog posla s Francuskom.

Prvi od dva nosača helikoptera ruske proizvodnje biće položen sledećeg maja, a jedan od njih trebalo bi da bude završen do 2027. godine, saopštili su u četvrtak izvori iz brodogradnje. Brodovi će, kako se navodi, nositi do 10 helikoptera svaki, te će imati velike palube za njihovo poletanje i sletanje, kao i smeštanje. Ugovor o brodovima biće potpisan "u narednim mesecima", rekao je izvor.


Popunjavanje praznine

Nova plovila značajno će poboljšati rusku mornaricu, pošto su Moskvi potrebni jurišni brodovi, izjavio je RT stručnjak za odbranu, pukovnik Mihail Hodarenok. Postojeći amfibijski APK su „veoma loši plivači“, koji su u stanju da „kopnene trupe iskrcaju samo u sigurne uvale sa mirnom vodom“.

Štaviše, Hodarenok veruje da bi savremeni ratni izazovi onemogućili primenu tehnike iz sovjetske ere tokom stvarnih borbi. Za popunjavanje ove praznine potrebna je nova vrsta plovila, a na čemu Rusija radi.

Uđite u Mistral

Rusija je u početku želela da reši problem kupovinom nosača helikoptera u inostranstvu. Na međunarodnom tenderu iz 2010. godine pobedila je Francuska, koja je obećala da će izgraditi dva najnovija plovila klase "Mistral", prilagođavajući ih ruskim potrebama u tom procesu.

Moskva je u to vreme imala prilično dobre odnose s Parizom, pa je delovalo kao da je spremno za uspeh. Ugovor je trebao biti najveća prodaja oružja od strane bilo koje NATO države Rusiji ikad. Brodogradilište u Sejnt Nazairu na francuskoj atlantskoj obali radilo je non-stop da bi prvi brod bio isporučen Moskvi u jesen 2014. godine. Drugi je trebalo da bude predat godinu dana kasnije.

Sve je to palo u vodu nakon državnog udara 2014. godine u Ukrajini, nakon što je Krim glasao na referendumu da se pridruži Rusiji, a u Donbasu je izbio građanski rat. EU je odlučila da uvede Moskvi sankcije, kojima se pridružila i Francuska, a tadašnji predsednik Fransoa Oland zaustavio je isporuku "Mistrala" Rusiji.

Moskva se odlučila da ne čeka i tražila je svoj novac nazad. Francuska ne samo da je izgubila unosan ugovor, već je bila prisiljena da nadoknadi Rusiji troškove za adaptiranje paluba za helikoptere Ka-52 i nadogradnju objekata u luci Vladivostok predviđenih za brodove.

Na kraju, Pariz je Moskvi vratio skoro 950 miliona evra (1,05 miliona dolara). Tadašnji potpredsednik vlade Dmitrij Rogozin rekao je da je Rusija više nego zadovoljna ovim ishodom, jer je suma u rubaljama iznosila tri puta više od novca koji je prvobitno uplaćen Francuskoj.

Besplatna tehnologija i obuka

Štaviše, Rusija je stekla dragoceno znanje o tome kako da izgradi i koristi sopstvene nosače helikoptera u budućnosti, pošto je Pariz pristao na transfer tehnologije prilikom potpisivanja ugovora. Oko 400 ruskih mornara poslato je u Sejnt Nazair na obuku. Novac potrošen za njihovo putovanje kasnije su Francuzi platili.
 
Hodarenok je naveo da će Rusija sada „sigurno koristiti iskustvo stečeno tokom gradnje "mistrala", sarađujući tada s Francuzima“.

Najveća ironija

S obzirom da je prisajedinjenje Krima poslužilo kao izgovor da Francuska odustane od prodaje brodova, ne može se, a ne videti ironija da je poluostrvo mesto gde Rusija planira da izgradi sopstvene nosače brodova. Očekuje se da će brodovi biti položeni u brodogradilištu "Zaliv" u gradu Kerču, na istočnoj obali poluostrva. Ipak, umesto da se mestom igradnje prkosi Parizu, brodogradilište je dobar izbor, jer ima dovoljno veliko pristanište za izgradnju takvog tipa broda, kaže Hodarenok.
 
Vitalno za izgradnju nosača helikoptera biće i novi dugački most koji povezuje Krim sa ruskim kopnom, a koji će omogućiti isporuku teških komponenti putem ili železnicom.

"Mislim da polaganje kobilice u maju 2020. nije izabrano nasumično", objašnjava Hodarenok.

"Do tada, železnički saobraćaj Krimskim mostom će početi da funkcioniše u punom kapacitetu."

Izvor: Vostok / RT

Čitajte više na 
Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut

 



  • Izvor
  • foto: © Stephane Mahe / Reuters / RT/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

  Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) izdala je zahtev za informacije o planiranim aktivnostima u istočnoj Evropi u okviru američko-evropskog projekta Energetski most. Kao što sledi iz dokumenta u koji...


Posle dva meseca kopanja po dokazima da je ruska vlada plaćala talibanskim snagama da ubijaju američke vojnike u Avganistanu, kako je izveštavao Njujork tajms, američka vojska nije pronašla potvrdu....

Zajedničke belorusko-ruske taktičke vežbe „Slovensko bratstvo - 2020“ održaće se na poligonu Brestski u Belorusiji od 14. do 25. septembra, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije. Vežbe se redovno organizuju...


Na današnji dan 1995. okončana je NATO agresija na Republiku Srpsku u kojoj je ubijeno više od stotinu civila. Broj ubijenih civila i vojnika od strane NATO pakta neće...

(Izvod iz intervjua listu „Jedinstvo“, 17. 08. 2020. str. 6)


Postoje brojne indicije da objekat izgrađen u Gruziji, predstavlja regionalni centar američkog Ministarstva odbrane kada je u pitanju eksperimentisanje sa ekstremno patogenim biološkim agensima. Brojni istraživači smatraju da se...


Ostale novosti iz rubrike »