booking.com
Početna stranica > Novosti

Stepić: Vreme radi za Srbiju, ne žuriti sa rešenjem za KiM

Stepić: Vreme radi za Srbiju, ne žuriti sa rešenjem za KiM
22.09.2018. god.
SAD i sistem dominacije Zapada koji je decenijama uspostavljan nije tako lako demontirati. Trenutno smo u jednom prelaznom periodu

Geopolitičar dr Milomir Stepić dao je intervjuu banjalučkom dnevnom listu „Glas Srpske“.

Fakti taj intervju donose u integralnoj verziji.

Da li će posljednja dešavanja na Kosovu i Metohiji usporiti pregovore Beograda i Prištine, odnosno da li je u ovakvoj situaciji zategnutih odnosa moguće postići neki dogovor koji bi raspetljao kosovsko-metohijski čvor?
— Dosadašnje iskustvo svedoči da se razgovori naizmenično prividno zaustavljaju, pa onda obnavljaju sa novom energijom i novim „paketom“ srbskih ustupaka. Razgovore bi trebalo svesti samo na tehnički nivo koji bi trebalo da omogući svakodnevno funkcionisanje ugroženog srbskog stanovništva u kosovsko-metohijskom delu Srbije. A „raspetljavanje čvora“ nije moguće nikakvim dogovorom jer kada se razmaknu sva politička zamagljivanja i medijski spinovi ostaje ključno pitanje – pod čijim je suverenitetom ta teritorija i sve što se na njoj nalazi (prebogati prirodni resursi, privatno i državno zemljište, energetsko-industrijski kapaciteti, infrastruktura, reperi srbskog identiteta, kulture i državotvornosti).

Da li su Kosovo i Metohija izgubljeni?
— Ne može i ne sme biti izgubljena teritorija koja ne samo što predstavlja 12,3 odsto teritorije Srbije, već se na njoj nalazi 1.500 srbskih pravoslavnih manastira, crkava, zadužbina i spomenika srpske kulture (po jedan na svakih 7 kvadratnih kilometara!). Zašto je uopšte u opticaj ušla teza o gubitku? Uporedimo to sa stavom Hrvatske prema Republici Srbskoj Krajini. Ona je činila 30 odsto teritorije avnojevske Hrvatske i gotovo je presecala u zoni Karlovca i Biograda, ali niko među Hrvatima nikada nije relativizovao celovitost Hrvatske niti pomenuo priznavanje RSK, pristanak na njeno članstvo u UN, podelu, razgraničenje ili korekciju granica kao što rade srpske političke vođe, mnogi intelektualci, predsednik SANU… Naprotiv! Tehnički su pregovarali, spremali se i u pogodnim međunarodnim prilikama je napali i na žalost zauzeli.

Da li vrijeme radi za Srbiju?
— To je očigledno, ali ne tako brzo kao što bismo mi želeli i kao što se često prikazuje. SAD i sistem dominacije Zapada koji je decenijama uspostavljan nije tako lako demontirati. Trenutno smo u jednom prelaznom periodu između relativnog unipolarizma i novog bipolarizma.  Dve sile koje dosledno zastupaju srpske interese i članice su Saveta bezbednosti UN – Kina i Rusija – u velikom su usponu, a njima gravitira sve više država sveta. O tome svedoči zaustavljanje i povlačenje priznavanje tzv. kosovske nezavisnosti. Pred propagandnim pritiskom malo se zna da tzv. kosovsku nezavisnost priznaju zemlje koje ukupno čine samo 29,4 odsto stanovništva sveta i 35,7 odsto teritorije sveta. Dakle, 2/3 sveta se protivi tzv. kosovskoj nezavisnosti!

Da li se nešto promjenilo u odnosu međunarodne zajednice prema Kosovu i Metohiji?
— Kada kažemo „međunarodna zajednica“ podrazumeva se da je to samo onaj njen deo koji obuhvata Zapadnu civilizaciju. U njenom stavu prema kosovsko-metohijskom delu Srbije postoji inercija, mada je primetno da se ta monolitnost relativizuje. Svaka država sve više „gleda svoja posla“. Stoga pet država EU ne priznaje tzv. kosovsku nezavisnost, a posle „slučaja Katalonija“ o tome nema ni govora. Kipar, zbog svog okupiranog severnog dela, oštro je poručio da „neće priznati Kosovo čak i ako to Srbija učini“. Rusija i Kina su više puta nedvosmisleno poručile da će „poštovati međunarodno pravo i Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN“. Zar je potrebno nešto više i jasnije?

Kao rješenje „kosovskog čvora“ sve češće se čuju ideje o teritorijalnoj podjeli, kako gledate na njih?
— Podela implicira priznavanje nezavisnosti (većem) delu KiM koji ne bi više bio u sastavu Srbije, te njegovo članstvo u UN. Inače, čemu podela, zar ne? Zagovornici podele ne bi smeli da se zadrže na načelnom stavu, već odmah moraju da kažu kako bi to učinili i kuda bi išla granična linija. Ako se podrazumeva „razgraničenje Srba i Albanaca“, to je teško realizovati jer su Srbi disperzno raspoređeni, a ne samo na severu. Kako Srbiji priključiti šarplaninske župe Sirinić (Štrpce) i Goru? Šta sa Gračanicom, Kosovskim Pomoravljem i centralnim Kosovom? A Velika Hoča, Goraždevac…?

Ako je podela duž Ibra tako da severni deo KiM pripadne Srbiji, onda bi veći deo Srba bio prepušten Velikoj Albaniji. Njihova tragična sudbina je jasna, kao i manastira koji bi, takođe, tamo ostali (Pećka Patrijaršija, Dečani, Bogorodica Ljeviška, Sv. Arhanđeli, Gračanica, Devič, Zočište…). Dakle, podela nije rešenje, već „smokvin list“ političarima. Uostalom, ako „raspakujemo paket“ razgraničenja sa albanskom nacionalnom manjinom, s punim pravom bi to sutra tražile mađarska, bugarska, hrvatska i naročito bošnjačka/muslimanska nacionalna manjina u novopazarskom, tutinskom i sjeničkom delu Raške oblasti? A tamo se nalaze Petrova crkva, Studenica, Sopoćani, Đurđevi Stupovi, Stari Ras…

Da li teritorijalna podjela Kosova i Metohije može biti u saglasnosti sa srbskim geopolitičkim interesima?
— Potencijalna podela bila bi u suprotnosti ne samo sa interesima Srbije, već i svih srbskih zemalja. Ona bi neznatno smanjenom tzv. nezavisnom Kosovu otvorila put za uključivanje u NATO, a pritisak na Srbiju da i ona postane član bio bi nepodnošljiv. Isto važi i za Republiku Srpsku da se ne protivi članstvu BiH. Na paradoksalan način, trenutno stanje nas brani od članstva u EU, koja je na silaznoj putanji, koja nas ucenjuje i kojoj civilizacijski ne pripadamo. Uostalom, o tome je svoju reč rekla i Srbska pravoslavna crkva svojom Porukom sa majskog Svetog Arhijerejskog Sabora. Ona se izričito protivi bilo kakvoj podeli, razmeni i otuđenju kosovsko-metohijskog dela Srbije. Štaviše, ona poziva na poštovanje Ustava Srbije i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, a trenutno stanje naziva „okupacijom Pokrajine“.

Ovome se nema šta dodati niti oduzeti. Samo poštovati.

Kao jedno od rješenja spominje se i „Kosovo za nešto“…
— Šta je to tako vredno za šta bi mogli da menjamo kosovsko-metohijski deo Srbije? Za članstvo u problematičnoj EU? Za lažni balkanski „mir i stabilnost“? Za parolu o „budućnosti naše dece“? Za (pseudo)svetinjom proglašene „strane investicije“? Ništa od toga!

Velika zamka je da bi Srbiji, predajom Kosova i Metohije, mogla da bude priključena Republika Srbska. Zašto se to nije dogodilo 2008. kada je u Prištini proglašena nezavisnost? Da je tada Skupština RS bila u stalnom zasedanju i zapretila da će u slučaju proglašenja kosovske nezavisnosti ona učiniti isto, šta bi se dogodilo? A šta ako dobijemo „nepristojnu ponudu“ da se Srbiji priključi istočni deo RS, a onaj zapadno od Brčkog kao kanton ostane u unitarizovanoj BiH i vremenom demografski i politički „iscuri“?

Ako Kosovo i Srbija otpočnu ozbiljne pregovore o ponovnom iscrtavanju granica, da li bi se ovo moglo odraziti i na druge balkanske zemlje, a pogotovo BiH?
— Novo iscrtavanje granica moglo bi da dođe u obzir tek prilikom novog „loma“ svetskog poretka i balkanskog subporetka, što je izvesno u bližoj ili daljoj budućnosti. U suprotnom, ono će biti samo na srpsku štetu, što se kontinuirano događa od 1990-ih i razbi-raspada SFRJ.

U to vreme Zapad je nametnuo podelu prema titoističkim, komunističkim, unutrašnjim granicama, a neprestano nas je učio demokratiji. Istovremeno, nije dozvolio demokratsko izjašnjavanje po naseljima koji konstitutivni narod u kojoj državi želi da živi.

U nekom novom razgraničenju na postatlantističkom Balkanu, etnički princip razgraničenja, koji bi se odnosio na prostor bivše Jugoslavije, morao bi da bude glavni (uz više korektivnih principa). On bi važio samo za konstitutivne narode, ali ne i za nacionalne manjine. I uz snažno diplomatsko učešće novih velikih sila, mogao bi da se sprovede mirnim putem.

Tako bi nastala logična, prirodna političko-teritorijalna struktura Balkana i njegova istinska stabilnost.



  • Izvor
  • standard.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE


Protojerej Andrej Tkačov u svojoj tradicionalnoj autorskoj emisiji „Sveta istina“ opet govori o aktuelnoj krizi u vezi sa ukrajinskim crkvenim raskolom i najavom carigradskog patrijarha Vartolomeja da će dati...

U Domu Vojske Srbije organizovan je okrugli sto „Problemi u suprotstavljanju novim izazovima i pretnjama“, kome su prisustvovali državni sekretar u Ministarstvu odbrane Aleksandar Živković, rektor Univerziteta odbrane general-m...


Rusija je Sirijskoj Arapskoj Republici isporučila tri diviziona raketnih sistema velikog dometa S-300 PM-2 koji se od klasične verzije razlikuju po daleko savršenijem višenamenskom radarskom sistemu, mobilnom komandnom punktu,...

Ministarstvo odbrane Velike Britanije očekuje širenje uticaja Rusije na međunarodnoj sceni u toku naredne decenije, piše u saopštenju tog ministarstva. Nova, šesta po redu verzija dokumenta „Global stratedžik trends&ld


Izlaganje Vladimira Kršljanina na tribini Srpske desnice, održanoj 10.10.2018. u sali SO Novi Beograd Pre nekoliko dana, tačnij


Ostale novosti iz rubrike »