booking.com
Početna stranica > Novosti

RT: „Faktički priznato Kosovo“: Zašto predsednik Srbije podržava „razgraničenje“ Kosova sa Albancima

13.08.2018. god.

 


Izvor: Vostok / RT

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da podržava razgraničenje sa Albancima na teritoriji Kosova kako bi se izbegli sukobi u budućnosti. Tokom proteklog meseca ovo nije prva takva izjava srbskog lidera. Prema rečima stručnjaka, retorika zvaničnog Beograda objašnjava se pritiscima od strane EU i NATO-a i protivreči javnom mnjenju, kao i položaju Srpske pravoslavne crkve. O perspektivama razgraničenja buntovnog regiona - u materijalu RT-a.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zvanično je podržao razgraničenje sa Albanacima na Kosovu, preneo je srbski javni  televizijski servis RTS.


"Ja se zalažem i to ne krijem, svakako se zalažem i to je politika koju predstavljam, a da li će ona dobiti podršku naroda ili ne, ali ja se zalažem za razgraničenje sa Albancima", rekao je Vučić. 

Prema rečima srbskog lidera, "teritorija za koju se ne zna ko je kako tretira i šta kome pripada, to je uvek izvor potencijalnih sukoba i problema".

Ovo je prva izjava u kojoj je Vučić saopštio svoj stav po ovom pitanju. Međutim, tokom proteklog meseca srbski predsednik je nekoliko puta upućivao na pitanje razgraničenja sa Albancima.

Tako je krajem jula u intervjuu hrvatskom izdanju "Globus", Vučić rekao da su Srbi "izgubili Kosovo".
 
"Ali učiniću sve što je u mojoj moći da vratim ono što se može vratiti", naglasio je predsednik Srbije.

Malo kasnije, odgovarajući na pitanja novinara, Vučić je rekao da oni koji se protive "etničkim granicama" sa Albancima treba da se pripreme da brane Vranje za četrdeset godina.

Prema rečima stručnjaka, smisao argumentacije Vučića svodi se na to, da sve dok se ne reši problem na prostoru nemirne srpske pokrajine, za Beograd će Albanci na Kosovu formalno ostati građani Srbije. To im omogućava da se kreću na okolna područja na Kosovu, kupuju nekretnine, proširujući zonu na koju Albanci mogu pretendovati u budućnosti.



  • Episkop Raško-Prizrenski Teodosije
  •  
  • © Foto predostavleno Raško-Prizrenskoй eparhieй Serbskoй Pravoslavnoй Cerkvi
 
Zauzvrat, episkop raško-prizrenski Teodosije, istupio je protiv bilo kakve podele Kosova, te je uputio otvoreno pismo predsedniku Vučiću. Prema Teodosiju, to bi dovelo do masovnog egzodusa Srba sa juga pokrajine.

Kao odgovor na to, Vučić je uporedio argument vladike sa položajem nekih "stranih službi", a šef kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić je rekao da su obaveštajne službe u zemlji identifikovale strane agente među političarima i sveštenicima.

Spoljni pritisak

Kako je saopštio u intervjuu za RT, Jevgenij Koloskov, viši predavač na Odsjeku za teoriju i istoriju međunarodnih odnosa Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu, izjave o potrebi razgraničenja od strane Vučića najverovatnije su zbog želje da se postigne uspeh u oblasti evropskih integracija Srbije.

«Obećanje evropskih integracija je jedan od ključnih trenutaka. Po mom mišljenju, takve izjave su testovi koji bi trebali pokazati reakciju javnosti."



Prema Koloskovu, mnogi analitičari veruju da je Beograd, koji je započeo pregovore sa separatistima pod pritiskom EU, "zapravo priznao Kosovo". Ali Vučić to ne može direktno da saopšti, jer rizikuje da izgubi opštu podršku.

Pod pritiskom EU, za koju je priznanje Kosova od strane Srbije glavni uslov za prijem Beograda u EU, od 2011. godine između srbskih vlasti i samoproglašene kosovske administracije vodi se dijalog, a jedan od rezultata trebalo bi da bude stvaranje Zajednice srbskih opština na Kosovu - zapravo, udruženje autonomnih srbskih opština na severu samoproklamovane republike. Prema sporazumu od 2015. godine, trebalo je da se oformi do 4. avgusta 2018. godine, ali su albanske vlasti u Prištini sabotirale taj proces.

Kako je rekao u intervjuu za RT, saradnik na Institutu za evropske studije u Beogradu Stevan Gajić, u Srbiji je bilo glasina da bi na ovaj datum mogao izbiti sukob u regionu, a da Beograd navodno priprema objavu o osnivanju Zajednice srbskih opština na severu Kosova, što bi dovelo do odmazde nad Srbima koji žive na jugu nepriznate republike, kao i njihovo proterivanje na sever. Nakon toga bi usledilo raspoređivanje srbskih trupa na sever Kosova kako bi se zaštitile izbeglice.

U pozadini mogućeg sukoba između Albanaca i srbskih snaga za kontrolu najveće hidroelektrane "Gazivode" kosovski ekstremisti mogli bi da zauzmu Preševo, Bujanovac i Medveđu na jugu Srbije, gde živi veliki procenat Albanaca, te da proteraju Srbe. Prema drugim informacijama, pomoć Albancima trebalo bi da pruže snage NATO-a (KFOR) stacionirane na Kosovu.

Čak i pretpostavke eskalacije napetosti 3. avgusta, nakon što je predsednik Vučić najavio sazivanje Saveta bezbjednosti zbog situacije na Kosovu, mogle su biti "pregovarački meč" između Beograda i Prištine. Kao rezultat toga, granice bi se napravile po etnički homogenim teritorijama, što bi u budućnosti olakšalo priznavanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije.


  • KFOR na Kosovu, foto 
  •  
  • AFP
     
"Tada bi se de-fakto dogodilo etničko razgraničenje", dodaje Gajić.

Međutim, kada su 4. avgusta na severu Kosova počeli maenvri KFOR-a, američki marinci su zauzeli "Gazivode", blokirajući pristupe HE odmah pored administrativne granice Kosova sa centralnom Srbijom. Bilo kakva provokacija bila je nemoguća. Prema Gajiću, delovanje Amerikanaca se može protumačiti kao nespremnost Pentagona da interveniše u drugom sukobu u regionu, protiv čega je ranije istupao američki predsednik Donald Tramp.
 
Međutim, to ne znači da je NATO protiv demarkacije Srba i Albanaca na Kosovu.

"Razlog za uzbunu u vezi sa razgraničenjem između Srba i Albanaca na Kosovu je žurba NATO-a, koji se suočava sa ozbiljnim unutrašnjim poteškoćama zbog stava predsednika Trampa, te stoga Brisel pokušava brzo da dovede balkanske zemlje u savez, dok još ima snage. Na kraju krajeva, to je tačka u zadnjem delu fronta protiv Rusije", naglašava politikolog.

Zapad protiv Istoka

Stevan Gajić povezuje intenziviranje razgovora o razgraničenju između Srba i Albanaca na Kosovu sa posetom bivšeg britanskog premijera Tonija Blera Beogradu. Početkom jula britanski novinar Robert Fisk fotografisao je Blera u glavnom gradu Srbije, što je izazvalo buru na društvenim mrežama u Srbiji. Detalje o misiji političara, koji je 1999. podržao bombardovanje Jugoslavije, sada je aktuelni savetnik Aleksandra Vučića, a o čemu srpske vlasti nisu obavestile širu javnost.

Toni Bler u Beogradu


"Upravo nakon ove posete, Vučić je kao u panici počeo da govori da je neophodno razgraničenje, inače ćemo svi morati da ratujemo" - rekao je Gajić.

Istovremeno, prema mišljenju stručnjaka, ne stoje informacije koje su objavljene u nekim medijima da Rusija navodno podržava razgraničenje, te da je pitanje navodno razmatrano na samitu Vladimira Putina i Donalda Trampa u Helsinkiju. 27. jula, a Ministarstvo spoljnih poslova je nazvalo takva saopštenja "dezinformacijama".

Početkom avgusta, ministar spoljnih poslova Srbije, Ivica Dačić, izjavio je da je nastupio zgodan trenutak za kompromis, kome navodno doprinose pozicije SAD, EU i Rusije..

Međutim, Stevan Gajić je istakao da je stav Moskve, naznačen u saopštenjima Ministarstva spoljnih poslova od 20. i 27. jula, kao i u ranijim izjavama potpredsednika Državne Dume Petra Tolstoja, koji se sastao u julu sa srbskim političarima sa Kosova, te da ostaje nepromenjen. Rusija insistira na primeni Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.

«Prema Rezoluciji, celo Kosovo, a ne samo njegov severni deo, priznaju se kao teritorija Srbije, što je direktno u suprotnosti sa predlozima Vučiča o razgraničenju" — rekao je Gajić.



Pored toga, stručnjak je istakao da je položaj još jednog velikog međunarodnog igrača - Kine, i važnog ekonomskog partnera Srbije, takođe izgrađen oko potrebe za implementacijom rezolucije 1244.

To je izjavio 22. jula i kineski ambasador u Srbiji Li Mančang. Uporedio je situaciju oko Kosova, sa poslednjih sto godina borbe Pekinga za povratak Hong Konga Kini i nepriznavanja Tajvana od strane Kine, te je pozvao da se ne žuri u rešavanju tako teškog problema.

Nove pretnje

Međutim, dok ideja o razgraničenju Srba i Albanaca na Kosovu nije podržana od strane uticajnih snaga u Srbiji, uključujući i Srpsku pravoslavnu crkvu, za koju Kosovo ostaje kolevka i istorijski centar srbskog pravoslavlja, to ne podržavaju ni široki krugovi separatista.

Nakon kritika od strane opozicije 8. avgusta, "predsednik" Hašim Tači izdao je saopštenje da se nikakva razmena teritorija sa Srbima ne planira. Naprotiv, on navodno namerava da razgovara na narednim pregovorima u Briselu o mogućnosti pridruživanja područja Srbije koja su naseljena Albancima. Istog dana, kosovski parlament glasao je da ukine graničnu kontrolu na granici sa Albanijom. Nedelju dana ranije, albanski premijer Edi Rama rekao je o predstojećem spajanju diplomatskih misija separatističkog regiona i Albanije u inostranstvu.

"Ovo je čisto albanski populizam", kaže Jevgenij Koloskov.

"Sve ove priče o velikoj Albaniji koriste se za jačanje albanskog nacionalnog mita ili kao element pritiska na međunarodnu zajednicu."

Međutim, u samoj Srbiji to teži povećanju apetita Albanaca sa izjavama srbskih političara o mogućem razgraničenju po principu etničke pripadnosti, pošto Albanci žive i van Kosova.
 

«Naravno, novi albanski zahtevi su povezani sa činjenicom da se radi o pitanju ragraničenja. Oni nastoje da dobiju što više», kaže Gajić.


Međutim, politikolog je primetio da se u kontekstu razgovora o mogućim ustupcima na Kosovu intenziviraju teritorijalni zahtevi drugih suseda Srbije. Konkretno, Hrvatska traži Šarengradsku Adu na Dunavu. Istovremeno, lider muslimanskih separatista u Srbiji, Sulejman Ugljanin, 23. jula je pozvao "ministra spoljnih poslova" Kosova u Raški okrug, te da on ne smatra vlasti u Beogradu svojim.



foto: 
Reuters


"Ako Srbija ne bude sledila svoj Ustav, gde je napisano da je Kosovo deo naše zemlje, onda će apetiti svih onih koji imaju teritorijalne tvrdnje pretenzije u Srbiji samo rasti", kaže Gajić.

"Revizija granica će takođe podići sve moguće vrste separatizma".


  • Izvor
  • / vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Izlazak Ukrajine iz Dogovora o prijateljstvu i saradnji sa Rusijom moglo bi negativno da utiče na položaj Kijeva po pitanju Krima, saopštio je bivši šef Spoljno-obaveštajne službe Ukrajine general...


SAD i sistem dominacije Zapada koji je decenijama uspostavljan nije tako lako demontirati. Trenutno smo u jednom prelaznom periodu


Od susreta Vučić - Đukanović naši sunarodnici očekuju da se popravi njihov nezavidni položaj. Zabrinuti zbog egzistencije, ne mogu da se zaposle, pa odlaze iz zemlje



Ostale novosti iz rubrike »