Bezbedonosne službe EU zatajile

Evropa u strahu. Posmatrajući prolivenu krv i izgubljene živote na ulicama Barselone, nameće se pitanje da li su članice EU prepuštene same sebi i koje su službe u ovom slučaju zatajile.

13 mrtvih i više od 100 ranjenih, crni je bilans terorističkog napada u Barseloni. Još nisu ni utihnule sirene ambulantnih kola sa trga Las Ramblasa, a na stotinak km od Barselone se dogodio novi napad na policiju, pri kome je ubijeno petoro terorista.

Šta se dešava sa bezbednošću u Evropi? Gde je zatajilo?

Analizu i procenu bezbednosne situacije u EU za News Front dao je stručnjak za bezbednost Ilija Životić

«Teroristički napadi u Barseloni su nažalost još jednom potvrdili da nema adekvatne obaveštajno bezbednosne saradnje unutar EU. Naime ona, ispostavilo se funkcioniše i dalje samo na ekonomskom planu. U smislu bezbednosti, te saradnje unutar EU, nema. Komesar za bezbednost nema nikakvu stvarnu moć. On je samo još jedan visoko plaćeni činovnik koji izdaje saopštenja, odlazi na tribine i konferencije, daje izjave medijima.

Evropol( Evropska policijska služba — European Police Office) sa druge strane ima zanemarljiv broj ljudi koji se bave borbom protiv terorizma. Taj broj nije dovoljan ni za neko ozbiljnije planiranje, a kamoli za borbu. Oni nemaju mogućnost da obavežu zemlje članice EU da dele informacije, i tu se priča završava.

Želim da napomenem da je u ovakvim slučajevima rad na terenu, obaveštajna aktivnost osnov svega. Kada imate dobre informacije, tada imate i preventivu. Za to Španci imaju i više nego dobre jedinice koje su se izborile sa jednom pravom i izuzetno opasnom organizacijom ETA. Međutim, vraćamo se na početak. Možete imati najbolje specijalne jedinice, ali ako nemate tačne informacije gde da ih pošaljete, to je kao da ih nemate.

Primetio sam da pojedine kolege predlažu uvođenje vanrednog stanja u Barseloni. To je pre svega politička odluka do koje verujem neće doći iz više razloga.

Osnovni razlog je taj što će Španci sada nastojati da spasu ostatak turističke sezone, jer im ta grana privrede donosi veliki deo u budžetu. Ne, oni će zasigurno pokušati da ove napade skinu sa naslovnih strana u tom cilju.

Drugo, uvođenje vanrednog stanja predstavlja odraz nemoći svake vlasti da se izbori sa nekim problemom, što ni jedna vlast zbog očuvanja političke moći ne želi.

I na kraju protiv takvih mera su uvek i privrednici i tajkuni koji vlast finansiraju, jer tada se ljudi povlače u kuće, staje ekonomska potrošnja, i a time i proizvodnja.

Preporučujem svim bezbednosnim službama Evrope, više rada na terenu, angažovanje više ljudi sa poznavanjem arapskog jezika i kulture. Manje političkog, a više stručnog postavljanja na rukovodeća mesta, i dosta više finansijskih sredstava namenjenih za službe bezbednosti. Krajnje je vreme, da sistem bezbednosti ne bude prvi na udaru prilikom smanjivanja budžeta.

Jednostavno, bezbednost i štednja ne idu zajedno.»

Priredila Lola Đorđević,
Newsfront