Američki plan za Makedoniju: Potlači Srbiju i izbaci Rusiju

Bivša Jugoslavija je bila prethodnik za buduće američke intervencije u Avganistanu, Iraku, Libiji i Siriji. Hrvatska, Bosna i Kosovo su bile odskočna daska za zapadni koncept humanitarnih intervencija, koje su u stvarnosti bile izgovori za osiguranje i povećanja američke globalne hegemonije.

Ipak, intervencija Vašingtona na Balkanu devedesetih je imala neposredni cilj. Dok se Oto fon Bizmark, legendarni prvi nemački kancelar, narugao intervenciji na Balkanu, rečima da region „nije vredan kostiju nijednog pomeranskog grenadira“, SAD su imale drugačiji pogled na stvar.

Za Vašington, pomoć pri slomu Jugoslavije bi ne samo stvorila države klijente za SAD, već bi i oterala Rusiju sa Balkana ili u najgorem slučaju ograničila njen uticaj u regionu (istorijski, Rusija ima bliske veze zasnovane na panslovenizmu i pravoslavnom hrišćanstvu). Američko prisustvo na Balkanu bi dozvolilo SAD da proširi moć izvan regiona, kao što je kamp Bondstil na Kosovu, koji im pomaže u tome poslednjih dvadeset godina. Uzgred, to je jedna od najvećih vojnih baza SAD na svetu koja prima sedam hiljada vojnika i dosta vojne opreme.

Danas su Hrvatska, Bosna i «Kosovo» američki klijenti. Vašingtonov proces kolonizacije Balkana nije još završen. Srbija i Rusija stoje na putu SAD da potpuno zagospodari regionom.

Tokom svoje istorije Srbija je odolela stranim okupatorima, od Otomanskog carstva do Austrougarskog carstva, nemačkog Trećeg rajha. Ipak, otkako je svrgnut Slobodan Milošević 2000. u izborima u kojima su Amerikanci odigrali odlučujuću ulogu, SAD su počele da kolonizuju Srbiju.

Danas se u ključnim srbskim institucijama nalaze nadzorni zvaničnici NATO, počev od Ministarstva odbrane do Ministarstva spoljnih poslova, od sudstva do državne službe.

Ovo je dodatno ponižavajuće pošto NATO predstavnici sede u zgradi koju je NATO delimično razorio tokom bombardovanja Srbije 1999.

Kako bi se Srbija oslabila i osiguralo da neće pružati otpor diktaturi Vašingtona, SAD su ohrabrile i priznale jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova 2008, kao što su i podsticale i nadgledale nepoštene rezultate referenduma u Crnoj Gori 2006  godine. Posledica ovih ilegalnih akcija je da je Beograd izgubio kontrolu nad Kosovom i Crnom Gorom, smanjujući veličinu i autoritet Srbije.

Uprkos Vašingtonovom ubacivanju u Srbiju, potpomognutim Evropskom Unijom i ubrzanim pod trenutnim premijerom Aleksandrom Vučićem, sve više običnih ljudi shvata izuzetno štetan efekat američkog uticaja u njihovoj zemlji – politički, ekonomski, vojni i socijalni, a antizapadna osećanja u Srbiji su sada raširena.

Ohrabrena svojim povratkom na međunarodnu scenu i uspehom spoljne politike na Krimu i u Siriji, Rusija je počela da se više interesuje za Balkan. Moskva razume geostrateški značaj Balkana za rusku nacionalnu bezbednost i poput carske Rusije počinje da iskorišćava prorusko raspoloženje u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srbskoj i Makedoniji.

Makedoniju sada SAD smatraju efektivnom za održanje Amerikanaca na Balkanu, potlačivanje Srba i izbacivanje Rusa sa Balkana.

Vašington, koji aktivno traži i NATO i EU članstvo za Makedoniju, dobro zna da političke, ekonomske i kulturalne relacije između Rusije i Makedonije postpuno napreduju poslednjih godina, što se pokazalo konstrukcijom ruske pravoslavne Crkve Svetog Trojstva 2015. u Skoplju. Taj revolucionarni događaj je vodio arhiepiskop Stefan, iz makedonske pravoslavne crkve, koji je i osveštao mesto.

Iako je Makedonija nezavisna već 26 godina, to je jako krhka zemlja uglavnom zbog neumorne zajednice Albanaca, koji čine četvrtinu makedonske populacije.

Otkako su SAD bombardovale Srbiju u znak podrške tzv. Oslobodilačkoj vojsci Kosova, etnički albanskoj terorističkoj organizaciji sa snažnim vezama sa organizovanim kriminalom, Vašington gaji ekstremno jake veze sa Albancima na Balkanu – u Albaniji, Kosovu i Makedoniji.

Nadmoć SAD u regionu opstaje u velikoj meri zahvaljujući podršci koju dobijaju od Albanaca (Albanci su jedni od najvatrenijih pristalica Amerika na svetu). To je uzajamno korisna veza, takođe, jer je cilj Albanaca da oduzmu Kosovo Srbiji ostvaren pomoću NATO bombardovanja Srbije i posledičnog povlačenja vojske i policije iz ove srpske provincije, dok je ogromna politička snaga Albanaca zadobijena pomoću Ohridskog sporazuma u Skoplju 2001, nakon albanske terorističke kampanje u zemlji.

Pod patronažom Amerike, temelji za Veliku Albaniju dobijaju svoj oblik. Oblasti koje spadaju u Veliku Albaniju su Kosovo, delovi Makedonije, poput Tetova, Preševo u Srbiji i delovi Crne Gore.

Usled istorijskih veza Srbije i Makedonije (panslavizam, pravoslavlje i oprez od teritorijalnih ambicija Albanca), unapređenjem veza između Rusije i Makedonije, antizapadnim raspoloženjem koje drastično raste u Srbiji i povratkom Rusije na međunarodnu scenu, SAD počinju da preduzimaju mere kako bi očuvale svoju dominaciju na Balkanu. I kojim sredstvima? Igrajući na kartu Albanaca.

Trenutno je u Makedoniji međunarodna kriza, u kojoj su dve opozicione strane makedonski predsednik Đorđe Ivanov i lider opozicije Zoran Zaev, koga podržavaju etnički albanske političke partije.

Ivanov neće dati dozvolu Zaevu da formira vladu, plašeći se albanskih secesionista u Makedoniji, koji mogu izvući korist i pogoršati vezu sa Skopljem u cilju Velike Albanije.

Zagovornici Velike Albanije su jasno pokazali svoje učešće u krizi u Makedoniji. Samoprozvani predsednik Kosova, Hašim Tači, pozvao je etničke Albance u Makedoniji da „preuzmu sudbinu u svoje ruke“. Odgovarajući na krizu u Makedoniji, ruski ministar spoljnih poslova je optužio SAD i EU da se mešaju u unutrašnje poslove zemlje i podržavaju „projekat Velike Albanije koja uključuje brojne oblasti država Balkana“.

Igranjem Vašingtona na albansku kartu u Makedoniji, zemlja može prestati da postoji ili da se značajno smanji njena veličina, time limitirajući rusko prisustvo tamo. Delovi Makedonije dominantni Albancima bi se mogli ujediniti u jedan entitet i uraditi ono što je i Kosovo: postati de fakto nezavisni, a onda jednog dana jednostrano deklarisati nezavisnost.

To bi moglo da bude i upozorenje Srbiji: naime, ako Srbija nastavi sa trenutnim antizapadnim raspoloženjem, onda će se Velika Albanija proširiti na Srbiju, tako što će Amerikanci ohrabrivati i naoružavati secesioniste u Preševskoj dolini, što bi dodatno smanjilo veličinu zemlje.

Uprkos novoj administraciji SAD, postoje male šanse da će predsednik Donald Tramp promeniti politiku Vašingtona na Balkanu i napustiti Albance. Tramp je štaviše pokazao punu podršku Kosovu u februaru kada je poslao poruku samoprozvanom kosovskom predsedniku Tačiju (čoveku sa vezama sa organizovanim kriminalom) čestitajući Kosovu takozvanu nezavisnost.

U pismu, američki predsednik piše: „U ime Sjedinjenih Država, drago mi je da čestitam ljudima Kosova njihov dan nezavisnosti 17. februar. Partnerstvo naše dve zemlje se bazira na zajedničkim vrednostima i interesima.

Suverena, multietnička, demokratska budućnost Kosova leži na stabilnom i prosperitetnom Balkanu koji je potpuno integrisan u međunarodnu zajednicu… Radujemo se nastavku naše široke i duboke saradnje.“

Tramp, koji poput Tačija ima veze sa organizovanim kriminalom, se neće odreći američkog uticaja na Balkanu, jer će nastavak dominacije Amerike u regionu pomoći predsedniku SAD da obezbedi nadmoćnu američku snagu, zajedno sa njegovom molbom da poveća ionako naduven budžet za odbranu i napravi najveći nuklearni arsenal na svetu.

Makedonija je zemlja u kojoj počinje da se pokazuje Vašingtonova odlučnost da ostane dominantan na Balkanu. Američko-albanska alijansa je smrtonosna za bezbednost i stabilnost ovog istorijski nestalnog regiona. Za Amerikance i Albance ovo je situacija u kojoj u svakom slučaju pobeđuju. Uz pomoć Albanaca SAD ostaje vodeća spoljna sila na Balkanu. Uz pomoć Amerikanaca albanski cilj stvaranja Velike Albanije će imati još jedan podstrek.

Predsednik Tramp počinje da igra na kartu Albanaca u Makedoniji. Učinimo „Ameriku velikom ponovo“ dobija drugačiju dimenziju.

Priredio: Dr Markus Papadopulos, izdavač i urednik „Politic First“, izdanja koje nije pristalica britanskog parlamenta. Ima doktorat iz ruske istorije i specijalizovao se za Rusiju, ostatak bivšeg Sovjetskog Saveza i bivšu Jugoslaviju.

RT,

Prevod: Srbin.info