U zemlji šamana

Bajkalsko ostrvo Oljhon je poslednje utočiše severnoazijskog šamanizma. Na njega su se u doba Džingis Kana od progona sklonili mongolski šamani, a kasnije, u doba širenja budizma u Burjatiji i progona lama u 18. veku, i burjatski šamani.

Stena Šamanski kamen

Izvor: Alamy / Legion Media.

Kod izvorišta Angare, velike reke koja ističe iz Bajkalskog jezera, nalazi se stena Šamanski kamen. Dno jezera oko nje je potpuno pokriveno novčićima. U staro doba lokalni stanovnici su Šamanskom kamenu pripisivali čudotvornu moć. Ovde su vršeni obredi i prinošene žrtve, ljudi su polagali zakletve kako bi se oslobodili lažnih optužbi ili zaštitili svoju čast. Čovek koji je okrivljen za zločin ostajao bi na steni tokom noći. Ako do jutra ne bi stradao od hladnoće ili se udavio, bio bi oslobođen.

Rt Riti

Izvor: Geo Photo.

Rt Riti se nalazi na zapadnoj obali Bajkalskog jezera. Za lokalne žitelje ovo je sveto mesto koje se ne sme posećivati. Na njemu ne rastu biljke i nema naselja. Tu se završava drumski put, a obalom ne vodi nikakva staza. Stanovnici strogo izbegavaju da se nađu na rtu Riti i često ga nazivaju ukletim mestom. Treba dodati da ovaj rt pripada teritoriji Bajkalo-Lenskog rezervata, i da vam je, da biste se na njega iskrcali, potrebna posebna dozvola od uprave parka prirode.

Rt Hoboj

Izvor: Lori / Legion Media.

Rt Hoboj (na burjatskom jeziku „hoboj“ znači „očnjak“ ili „kutnjak“) je najseverniji rt na ostrvu Oljhon, jedinom naseljenom ostrvu Bajkalskog jezera. Ova stena podseća na oštar zub, a kada se posmatra sa mora liči na ženski profil, nalik na one koji su izrezbareni na pramcima starogrčkih galija. Lokalno stanovništvo ovu stenu naziva Deva. Prema burjatskoj legendi, stena je nastala tako što su bajkalski šamani u kamen pretvorili zavidljivu ženu, koja ih je molila da joj poklone isti dvorac kakav ima njen muž.

U poslednje vreme rt Hoboj je postao popularno mesto za meditaciju. Ono je zanimljivo zbog višeglasnog eha, koji nastaje tako što zvuk višestruko odzvanja odbijajući se o monolitne stene. Tu takođe možete naći retke i reliktne trave, a zimi obići pećine, bajkovito okićene prozračnim ledenicama i ledenim tvorevinama koje u tankim slojevima nanose talasi. U ovim stenama se u nivou vode nalaze pećinske dvorane duge i do 22 metra, koje je moguće posetiti jedino zimi.

Stena Šamanka

Izvor: Lori / Legion Media.

Listvjanka, tačka Bajkala
Na istoku Sibira leži čuveno Bajkalsko jezero dugo preko šest stotina kilometara. Nad jezerom se uzdiže ostrvo Oljhon, a nedaleko se nalazi grad Irkutsk. Ove dve najvažnije tačke Irkutske Oblasti privlače veliki broj turista iz celog sveta. Ali između njih se nalazi i jedno ništa manje zanimljivo mesto sa svojom sopstvenom pričom.

Jedno od najzagonetnijih mesta na Bajkalskom jezeru je stena Šamanka na rtu Burhan, koja se nekada zvala „Kamen-hram“. Ona se sastoji od belog mermera, granita i kvarca. Prvi istraživači Bajkala, među kojima je i čuveni ruski geolog Vladimir Obručev, navodili su podatak da ovo mesto kod bajkalskih Burjata izaziva sujeverni strah. Niko osim šamana nije imao pravo da se približi ovoj tajanstvenoj steni. A u slučaju da to nije bilo moguće izbeći, konjska kopita bi umotali u pustovanu vunu i kožu, kako ne bi uznemirili božanstvo Bajkala.

Kroz stenu Šamanku svom dužinom se pruža pećina duga 12 i široka 4,5 metara. Upravo u njoj se nalazio centar kulta. Burjati su verovali da u ovoj pećini stanuje „ežin“ (na burjatskom jeziku „božanstvo“), gospodar Bajkala. Prema svedočanstvu stanovnika naselja Hužir, koje se nalazi nedaleko od rta Burhan, pećinu su tokom vekova posećivali šamani mnogih naroda koji su naselili drevni Sibir. Sveštenici paganskih religija i danas tu izvode rituale, vezane za čišćenje karme i skidanje prokletstva.

Rt Bogatir

Izvor: Lori / Legion Media.

Foto-galerija: Čarobno jezero Bajkal

Za sveštenike šamanskih kultova veoma je privlačan Bogatir, rt najvećeg bajkalskog ostrva Oljhon. Legendarno ime rta je Ognjeni i vezano je za priču o tome kako su prvi ruski putnici, koji su na ostrvo doplovili krajem 16. veka, iznenada ugledali ogroman stub vatre, koji se pred njima uzdizao iz bajkalske vode u nebo. Ognjena stena, navodno, nije dozvoljavala strancima da stupe na svetu zemlju ovog ostrva.

Burjatski šamani ovde vrše rituale vezane za upravljanje stihijama: vatrom, vetrom i vodom. Sve do prve četvrtine 20. veka među vođama i starešinama ovdašnjih plemena i naseobina bio je rasprostranjen običaj da se na rt Bogatir donose novorođena muška deca. Smatralo se da će boravkom na ovom mestu budući vođa ili vojnik steći posebnu fizičku i duhovnu snagu i dugovečnost.

Planina Alhanaj

Planina Alhanaj (1665 m) je jedna od budističkih svetinja Burjata. U njenom podnožju se nalazi hram Velikog dobra, a nedaleko je prirodna pećina po čijem svodu se u dubinu pruža pukotina. Iz ove pukotine kaplje voda za koju se smatra da je lekovita.

>Astrološki proračuni budističkih monaha su pokazali da upravo na ovom uzvišenju „svevišnji svet“, u kojem žive bogovi, posećuje „srednji svet“, u kojem žive ljudi. A glavni zaštitnik najviše tačke Alhanaja je božanstvo Demčog, jedan od pet glavnih Buda, čije ime u prevodu sa tibetanskog znači Večito dobro.

Uuden Sume (Hram kapije). Izvor: Lori / Legion Media.

Od drevnih vremena plemena Burjata i Mongola su ovim mestima pripisivala duhovnu moć. Na Alhanaju se nalazi 12 svetinja. Najviše poštovanja uživa Uuden Sume (Hram kapije). Ovaj prirodni lučni otvor u steni, kako smatraju lame, predstavlja prolaz koji naš svet povezuje sa Šambalom. Pod lučnim svodom se nalazi „suburgan“, mala budistička stupa podignuta 1864.

Brdo Bik

Brdo Bik se nalazi severno od reke Irkut, na zapadnoj obali Bajkalskog jezera. Povezano je sa kultom svetog pretka Burjata – Buha Nojona, zemaljskog božanstva, zaštitnika pašnjaka i stočarstva. Danas na ovom mestu šamanske i budističke obrede izvode Burjati koji žive zapadno od jezera.

Brdo Jehe-Jord

Izvor: rubur.ru.

Na desnoj obali reke Anga, samo dva kilometra od Bajkala, nad dolinom se uzdiže kurgan Jehe-Jord (visok 42 metra). On izgleda kao da je napravljen ljudskom rukom, iako do danas geolozi nisu pronašli znake koji bi ukazivali na to da su ploče koje čine kurgan doneli i složili ljudi.

Ovde se, počev od 2000, posle stogodišnje pauze, jednom u četiri godine održava prolećni Festival starosedelačkih naroda Bajkala „Jordinske igre“.

Centralni događaj festivala je višednevni ples oko kurgana Jehe-Jord. Da bi se kurgan potpuno okružio potrebno je oko 700 ljudi, a na festivalu se u proseku okupi 2-3 hiljade posetilaca. „Jordinske igre“ traju nekoliko dana, a sveto kolo se igra danju i noću. Za vreme festivala učesnici ponekad iznose i nekoliko pari obuće.

Za vreme proslave na vrh kurgana mogu da se popnu samo šamani.