BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Staro gvožđe ili nova funkcija: Šta Rusija planira da uradi sa Međunarodnom kosmičkom stanicom?

Staro gvožđe ili nova funkcija: Šta Rusija planira da uradi sa Međunarodnom kosmičkom stanicom?
02.01.2021. god.
Uskoro ističe rok upotrebe Međunarodnoj kosmičkoj stanici, jednom od najambicioznijih i najskupljih projekata u istoriji čovečanstva. Radni vek MKS se završava 2024. godine, ali partneri već sada razmišljaju šta da se radi sa njom.


Već dvadeset godina je MKS jedino mesto koje ljudima omogućava da duže vreme borave u kosmosu. Stanica je udaljena od Zemlje 400 kilometara i čovek odavno nije išao dalje od tog ruba. Ali rok upotrebe ističe 2024. godine, MKS završava svoj radni vek, a sa obe strane okeana se priča o tome kako „čovečanstvo treba da ide napred, ka Mesecu i Marsu“, prenosi Russia beyond.

„Finansijski balast“ je izraz koji je proteklih godina često korišćen za MKS, jer se za nju troši 30-40% kosmičkih budžeta zemalja koje učestvuju u ovom projektu. Problem je u tome što zasada ne postoji funkcionalna alternativa za orbitalnu stanicu, a u njoj ima sve više „problematičnih momenata“. Pitanje je, dakle, šta da se radi sa Međunarodnom kosmičkom stanicom?

Varijanta 1: Da se potopi u okean 

U protekloj godini se tehničko stanje MKS znatno pogoršalo. U avgustu se na spoljnim zidovima pojavila pukotina usled čega je opao pritisak u stanici. Najpre je mesto „curenja“ vazduha traženo u američkom segmentu, da bi krajem septembra „Roskosmos“ saopštio da se pukotina nalazi u ruskom modulu „Zvezda“. To je ključni modul cele stanice, preko njega se mesta za spajanje kosmičkog broda sa MKS pune gorivom i dopunjavaju se rezerve vode za piće. Pored toga, ovaj modul je odgovoran za korekciju orbite (MKS je mašinerija veličine fudbalskog igrališta kojoj je potrebna neprekidna pomoć da bi ostala u orbiti).

Tada su kosmonauti začepili pukotinu onim što im se našlo pri ruci, tj. američkim plastelinom. Međutim, problem time nije u potpunosti rešen. Sredinom oktobra su kosmonauti pronašli još jedno mesto u prelaznom odseku „Zvezde“ gde možda izlazi vazduh. Otkrili su ga pomoću kesice čaja čije su kretanje u bestežinskom stanju zabeležile kamere. Ne zna se ima li još pukotina u zidovima, ali je 19. decembra MKS 
upozoren da im je na izmaku rezerva vazduha pomoću koga se može nadoknaditi gubitak. To je već opasno po život posade.

Sve je to zasada u skladu sa nedavnom prognozom ruske raketno-kosmičke korporacije „Energija“ (vodeća konstruktorska korporacija): „Već sada postoji čitav niz elemenata koji su ozbiljno načeti oštećenjima i nisu za upotrebu. Mnogi od njih se ne mogu zameniti. Prema našim prognozama, posle 2025. godine će mnogobrojni elementi jedan za drugim početi da otkazuju“, 
rekao je zamenik generalnog direktora Vladimir Solovjov.

Ne može se zameniti ni sam modul „Zvezda“, jer je proizveden u sovjetskom periodu, a proizvodnja nije obnavljana. To znači da bi se morao konstruisati od početka, na bazi drugih tehnologija, te bi se izgubilo mnogo vremena na testiranja.

Sve to upućuje na ideju da se sa Međunarodnom kosmičkom stanicom postupi isto kao sa drugim krupnim kosmičkim projektima kojima je istekao rok – da se stanica potopi u Tihom okeanu, daleko od plovnih puteva. U takvom poduhvatu objekat delimično sagori u atmosferi, a pojedini fragmenti padnu u vodu. Tako je 2001. godine, na primer, povučena sa orbite prethodnica MKS, ruska stanica „Mir“.

U SAD je pitanje ulaganja novca u održavanje zastarele stanice posebno aktuelno s obzirom da Amerikanci snose oko 70% svih troškova (dok Rusija snosi 12%). Produžavanje eksploatacije svake godine odnosi milijarde dolara koje bi se mogle iskoristiti za stvaranje nove stanice i razvoj novih projekata. Agencija NASA je već najavila da finansiranje MKS obustavlja 2025. godine sa ciljem da „oslobodi“ tu sumu. Rusija se svesrdno zalaže za nastavak eksploatacije do 2028. ili 2030. godine. Niko nema spremno rešenje sudbine kosmičke stanice, ali su zemlje koje učestvuju u ovom projektu po svemu sudeći zainteresovane da MKS ipak nastavi da kruži orbitom (mada, verovatno, u malo drugačijoj ulozi).

„Glavni razlog takve zainteresovanosti je u tome što niko od učesnika programa nema nikakvu zamenu za MKS“, 
istakao je nezavisni ekspert i popularizator kosmonautike Vitalij Jegorov.

Varijanta 2: Da se MKS proda privatnicima 

 

U donjem delu snimka vidi se modul „Zvezda“.

NASA je 2019. godine predstavila program LEO, što je faktički komercijalizacija Međunarodne kosmičke stanice. Ako NASA prestane da plaća milijarde, to znači da će ih plaćati neko drugi. Program podstiče letove privatnih astronauta na MKS na račun privatnih kompanija, kao i izgradnju privatnih orbitalnih stanica.

„Roskosmos“ nikada nije ozbiljno razmatrao takvu varijantu, iz više razloga. Prvo, u Rusiji ne postoji privatna pilotirana kosmonautika – time se bavi isključivo država. Drugo, kako ističe ekspert za industriju Leonid Hazanov, tokom svih ovih godina MKS je najviše korišćen za istraživanje vanzemaljskog prostora i za nauku, tako da je u tome njegova osnovna funkcija. I zaista, na kosmičkoj stanici se svakodnevno vrše eksperimenti i realizuju naučni programi. „Vršenje eksperimenata na stanici je moguće samo ako to finansira država“,
 kaže on.

 

Tri modula Međunarodne kosmičke stanice: „Zvezda“, „Zora“ i „Juniti“, 2000.g.

Tako ispada da se razmatra samo kupovina američkih modula, dok ruske niko neće kupiti. Pa čak i kad bi se našao takav kupac, postoji jedan veliki problem. Ruski modul za spajanje „Zarja“ („Zora“) koji je napravljen u Rusiji zapravo je platila NASA tokom 1990-ih u okviru diskretnog američkog programa pružanja podrške ruskoj kosmonautici, i zato ovaj modul pripada agenciji NASA. „Rusija će morati da napravi novi modul za spajanje kako bi mogla da uđe u svoje module. A ako MKS nema modul za spajanje, ona privatnicima i ne treba“, smatra Jegorov.

Varijanta 3: Da se pretvori u vazdušnu luku

 

 

MKS se može iskoristiti tako što će se preurediti u hub za transport tereta na Mesec. Orbitalna lunarna stanica je samo pitanje vremena. Mnoge zemlje razmatraju njene različite varijante (uključujući i zajednički razvoj), a MKS može postati „kosmička luka za pretovar“, i to će biti jeftinije nego da rakete lete direktno na Mesec.

U tom slučaju će biti mnogo više onih koji bi poželeli da iskoriste MKS u tom svojstvu, jer lunarne programe (ili bar ambicije) imaju i kosmičke agencije, i privatne kompanije poput SpaceX, i koncern Boeing i ruska kompanija S7. Konkretno, „Roskosmos“ 
je planirao da do 2030. godine pošalje na Mesec deo ruskog segmenta MKS i da od njega tamo napravi lunarnu orbitalnu bazu. Doduše, mnogi su skeptični prema takvom planu, a i rokovi nisu mnogo realni. Verovatno je Rusija zasada više zainteresovana za sadašnji oblik i funkciju Međunarodne kosmičke stanice.

Varijanta 4: da Rusija „otkači“ svoje module 

 

Daleko češće je razmatran scenario po kome bi Rusija otkačila svoj segment MKS i nastavila da ga koristi kao deo koji sadrži nekoliko modula. Kada 2024. godine istekne sporazum o zajedničkoj eksploataciji Međunarodne kosmičke stanice, to će svim učesnicima „odrešiti ruke“, pa će svako moći da se odvoji. Takva varijanta je privlačna za Rusiju, ali je ujedno i daleko komplikovanija od svih prethodno pomenutih. Jer, sve je više problema i u tehničkom i u finansijskom pogledu.

Na primer, ključni modul „Zvezda“, kome je neophodna orijentacija i korekcija orbite, nema sopstvene žiroskope za kontrolu momenta. Uz upravljački čvor modula prispojeni su ruski teretni brodovi „Progres“ koji ponekad uključuju motore kako bi se podigla orbita stanice. ali ako se koriste samo ti motori gorivo će brzo biti potrošeno. Jegorov ističe da je spoj američkih žiroskopa za kontrolu momenta i ruskih motora za orijentaciju jedan od ključnih elemenata „bračnog ugovora“, tako da nije izvodljiv „razvod“ segmenata, tj. njihovo korišćenje u svojstvu zasebnih kosmičkih stanica.

Štaviše, habanje materijala i pukotine su i dalje problem koji će takođe morati da se otklanja. Sa druge strane, kosmonautika se u Ruskoj Federaciji dotira iz budžeta, a troši sve više novca. Prodaja mesta u brodovima „Sojuz“ posle uspešnog lansiranja Maskove rakete Crew Dragon može biti svedena na minimum, a i komercijalnih letova je sve manje od 2012. godine, otkako je SpaceX izbacila na tržište svoju tešku raketu Falcon 9. Povrh svega, rusko Ministarstvo finansija 
smatra da finansiranje „Roskosmosa“ u naredne tri godine treba redukovati za dodatnih 60 milijardi rubalja.

Varijanta 5: Da se napravi nova nacionalna stanica

 

 

Zasada se najviše priča tome kako Rusija umesto MKS treba da napravi sopstvenu orbitalnu kosmičku stanicu ROSS. Tu ideju zastupa lično generalni direktor „Roskosmosa“ Dmitrij Rogozin: „MKS će verovatno postojati do 2030. godine. Sada mi pristupamo stvaranju nove orbitalne stanice, već imamo dva modula u rezervi. <...> Planiramo da joj kasnije dodamo još nekoliko modula. Posle 2030. godine će Ruska Federacija napraviti novu stanicu“.

Po njegovim rečima, nova stanica će, za razliku od MKS, imati mogućnost da brodovi i sateliti u njoj dopune gorivo i tako produže rok trajanja. Planirano je takođe da se na stanici razmesti pogon za sklapanje kosmičkih aparata koji će leteti na Mesec, Mars i asteroide, i gde će biti štab koji će rukovoditi čitavom orbitalnom grupom satelita. Jedan modul će biti komercijalni, za četiri turiste. U njemu će biti dva velika prozora i bežični internet. Kako se priča, svi moduli za ROSS će biti izneti u orbitu pomoću raketa-nosača „Angara-A5“. Rusija je u decembru 2020. izvela drugo po redu lansiranje ove rakete u proteklih šest godina. Raketa je pravljena četvrt veka.

Ključna prednost buduće stanice ROSS sastojala bi se u tome što bi njen rok upotrebe bio neograničen, jer bi moduli mogli da se menjaju. Ruski eksperti se slažu da je ROSS dobra ideja, ali ujedno ističu da se ona u ovom trenutku ne može realizovati. „Ruski planovi se veoma često menjaju, i zato ja ne bih tvrdio da će rusija posle MKS napraviti sopstvenu stanicu“, kaže inženjer Aleksandar Šajenko, koji je projektovao rakete-nosače „Angara-A5“ i KSLV.

Kako stoje stvari u toj oblasti može se videti i na primeru modula „Nauka“, koji je trebalo da bude naučni modul Međunarodne kosmičke stanice u njenom ruskom segmentu, i po planu je trebaloda bude 
iznet u orbitu još pre 11 godina, ali taj plan još uvek nije realizovan.

Jekaterina Sineljščikova,
Russia beyond

 



  • Izvor
  • Tanjug
  • foto: © Roskosmos / Russia beyond/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Nakon nedavnog uspeha stizanja do Crvene planete, kineska kosmička agencija najavila je novi visoki cilj, odnosno 11 misija i slanja desetak kosmonauta u kosmos u naredne dve godine. Jang Livej,...


Japanska kosmička agencija (JAXA) potvrdila je otkriće dve vrste organskih materija na površini asteroida, prvi put u istoriji čovečanstva, u otkriću koje može da otkrije tajne života na Zemlji. Istra...

Ruski telekomunikaioni operater MTS saopštio je da njegovi korisnici mogu da pristupe prvoj 5G mreži kompanije u više od desetak oblasti oko ruske prestonice. Izuzetno brza mreža treba da pokrije...


Rusija je započela planiranje izgradnje "Venera-D", kosmičke letelice koja će biti prva koju će Moskva polasti na Veneru od sovjetskih vremena. Prvobitno planirana kao zajednička operacija sa američkom NASA-om,...

Treća vakcina protiv koronavirusa registrovana je u Rusiji i zasniva se na „savršeno konvencionalnoj“ platformi, a oni kojima je injekcija ubrizgana nisu imali neželjene efekte, rekao je za RT...


  Magnetska oluja srednjeg nivoa G2 počela je na Zemlji, navodi se u saopštenju Laboratorije za rentgensku astronomiju Sunca Instituta za fiziku Ruske akademije nauka. Ukupno posto


Ostale novosti iz rubrike »