Srbski internet rođen u SFRJ

18.02.2019. god.

Idući u korak sa svetom, bivša Jugoslavija je podsticala računarsko umrežavanje, pa je tako krajem osamdesetih nastala akademska mreža koja će najpre prerasti u nacionalni domen .yu, a potom će 1996. postati dostupna svim korisnicima

Na pitanje „kada je u našu zemlju dospeo internet”, mnogi bi rekli – sredinom devedesetih. A zapravo, tačan odgovor seže još koju godinu unazad, u vreme planetarnog razvoja računarskih mreža. Idući u korak sa svetom, bivša Jugoslavija je prepoznala njihov značaj i podsticala „umrežavanje”. Tako je krajem osamdesetih nastala i akademska računarska mreža, koja će najpre prerasti u nacionalni domen .yu, a potom će se 1996. priključiti na svetski internet i postati dostupna svim korisnicima.

Ove i druge zanimljivosti nedavno je predstavio dr Božidar Radenković, profesor beogradskog Fakulteta organizacionih nauka, na predavanju na Matematičkom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti. To je zapravo bila svojevrsna repriza prvog predavanja iz predmeta Računarske mreže, koje je Radenković održao studentima FON-a 1986. godine. Uz autentične slajdove iz toga doba, ovaj profesor je podsetio i na istoriju razvoja interneta u našoj zemlji, koju je i sam stvarao, piše Politika

U to vreme, tehnologija je uveliko omogućavala povezivanje računara „na daljinu” i razmenu podataka i interaktivnih poruka. Planetarnim omasovljenjem i međusobnim povezivanjem tih prvih, najčešće akademskih računarskih mreža, nastaće internet kakav danas poznajemo. Ali, u predvorju tog procesa, osamdesetih godina, računari su bili malobrojni i skupi – cene su im se merile hiljadama dolara. Zato su u umrežavanju prednjačile institucije koje su posedovale kompjutere, poput univerziteta ili firmi. Ili, u slučaju SFRJ – vojske.

„Vojska je tada imala novca i obrazovni sistem po ugledu na armije drugih zemalja. Tako su pre civilnih fakulteta, one akademski proučavane najpre na Tehničkoj vojnoj akademiji u Zagrebu, čiji sam inače veoma dobar udžbenik i sam koristio pripremajući svoja predavanja”, ističe prof. dr Radenković.

Pionirski doprinos umrežavanju je dala i privreda, pa su studenti FON-a vežbali na informacionom sistemu ondašnje Jugobanke, koji je imao oko 200 priključaka, što je, prema Radenkovićevim rečima, bio zavidan broj za jedno preduzeće. O državnim ulaganjima u razvoj novih tehnologija, uprkos narastajućoj ekonomskoj krizi, svedoči i to što je Institut „Mihajlo Pupin” tih osamdesetih godina pravio modeme svetskog kvaliteta. Uspostavljena je i javna mreža „Jupak” za prenos podataka, sa hiljadu umreženih računara. A na internetu ih je u svetu tada bilo ukupno – oko dve hiljade.

Ipak, pravi začetak domaćeg interneta je bila računarska mreža FON-a, uspostavljena 1987 – godinu dana pošto je Radenković uveo svoj predmet. Već 1989. se osniva evropsko regulatorno telo za upravljanje razvojem akademskih mreža. Tada su članicama dodeljeni nacionalni domeni, pa je Jugoslavija dobila .yu domen – za koji će prvi DNS server biti upravo na FON-u. Osnovano je i nacionalno regulatorno telo za ovu oblast (YUNAC), iz kojeg je finansirana infrastruktura za budući razvoj interneta.

Već 1991. se ostvaruje prva internet veza u Srbiji između FON-a i Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, a ubrzo se formira i Akademska mreža Srbije (1992), kao i Mreža poslovnih tehnoloških informacija Republike Srbije, čime nastaje i komercijalni nacionalni domen .co.yu. Iako se SFRJ u to vreme već raspala, a SRJ bila pod sankcijama, infrastruktura je zahvaljujući državnoj podršci i domaćoj pameti uspešno održavana.

„To su bili projekti resornog ministarstva i kroz njih je mreža redovno negovana, a u vreme sankcija su čak ugrađeni i novi optički linkovi. Zahvaljujući kontaktima koje smo imali, uspeli smo da uvedemo elektronsku poštu na svim univerzitetima. Istovremeno, formiranjem Mreže poslovno-tehničkih informacija, omogućeno je da pod pokroviteljstvom države u akademsku mrežu stupe i važna preduzeća. Tako smo dobili čak oko 4.000 .co.yu domena. Stoga, uporedo s razvojem brzog interneta u svetu početkom devedesetih, i kod nas je sve funkcionisalo jednako kao svuda. Zahvaljujući tome, priključivanje ’domaćeg interneta’ na inostranstvo se desilo prirodno i bezbolno”, ističe prof. dr Radenković.

Taj istorijski trenutak se zbio 1996. kad je nacionalna akademska mreža spojena sa svetskim internetom, čime su onlajn servisi postali dostupni korisnicima u zemlji.

Najstariji domen danas je virtuelni muzej

U vreme kada je 1985. godine prof. dr Božidar Radenković osmišljavao predmet Računarske mreže, u svetu je postojao samo jedan registrovani internet domen, na adresi symbolics.com. Kad je 1986. održao prvo predavanje, broj se povećao na šest, a iduće godine na čak 20.000 domena širom planete.Inače, symbolics.com je pripadao kompjuterskom proizvođaču koji je u međuvremenu prestao sa radom. Na toj adresi se danas nalazi „Veliki internet muzej” koji je, naravno, besplatan za „obilazak” i to – klikom miša.

Dimitrije Bukvić, Politika

Izvor
foto: D. Jevremović / Politika/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Rusija nema planove za raspoređivanje nuklearnog oružja u svemiru — Putin

Međutim, kosmička pitanja i napori da se neutrališu pretnje koje se mogu pojaviti u svemirskoj sferi treba stalno da budu u centru pažnje vlade, istakao je ruski predsednik.

DRUšVENE MREžE I DIGITALNA EPIDEMIJA

Lekari širom sveta redom upozoravaju na novu opasnu pandemiju. Ne, nije u pitanju nova varijanta koronavirusa (iako su respiratorni viusi i dalje veliki problem u mnogim Azijskim zemljama). Ovog...

RT: Šef Nase se nada miru u svemiru sa Rusijom

Agencija ne želi da „druga pitanja“ ometaju orbitalno partnerstvo

Ruski kosmonaut postavio novi svemirski rekord

Oleg Kononenko je sada proveo više vremena nego bilo ko drugi u orbiti

ZABORAVITE ELEKTRIčNE AUTOMOBILE - VODONIK JE BUDUćNOST

Vodonik je postao ključna reč u razgovorima o budućnosti transporta i smanjenju emisije štetnih gasova. Vozila na vodonik predstavljaju jedan od najvažnijih koraka ka održivoj i ekološki prihvatljivijoj mobilnosti...

ISS DOBIJA UNAPREđENJA I - SVEMIRSKE TURISTE

Međunarodna svemirska stanica (ISS) predstavlja jedno od najvećih dostignuća ljudske tehnologije i saradnje na međunarodnom nivou. Ova laboratorija u orbiti Zemlje, smeštena u svemiru već više od dve decenije,...

Ostale novosti iz rubrike »