NATO: alternativa UN ili njena propast

Rezolucije UN-a povodom konfliktnih situacija u nekom delu sveta ima za Zapad sve manje značaja. I pokušaj NATO da podredi sebi međunarodnu zajednicu odavno nije novost. Jer, jednom je već dobio odobrenje Saveta bezbednosti UN. Radi se o Avganistanu, gde je upravo alijansa vodila sve vojne akcije protiv Talibana.

U okupaciji Iraka NATO nije učestvovao jer mnogi saveznici SAD, pre sega Francuska i Nemačka, nisu hteli da učestvuju u ovoj krvavoj avanturi. Stoga su Amerikanci rešili da samostalno deluju. Ali, zapravo, početak svih ovih akcija NATO-a, bio je u Republici Srbskoj i Jugoslaviji. Uprkos odluci Saveta bezbednosti UN, NATO je bombardovao suverenu državu. Misija UN je zapravo bila kontorlisana od strane alijanse. Čitava se stvar završila proglašenjem „nezavisnosti“ Kosova i potpunim poricanjem normi međunarodnog prava. Od onda Zapad se vodi sledećom mišlju: čemu zastarela struktura u obliku UN, ako vojni blok sam može da preuredi svet i da diktira svoju volju?

Rukovodilac odeljenja Evropske bezbednosti Instituta Evrope Dmitrij Danilov smatra da ove ideje zapravo postoje već čitave dve decenije:

- Do jugoslovenske krize, iz NATO-a su govorili da su spremni da učestvuju u mirotvornim misijama, pa i u Evropi, ali da ne žele biti prosto „podizvođač“ direktiva iz UN i drugih međunaordnih organizacija. Posle toga, NATO je nakon bombardovanja Jugoslavije usvojio novu stratešku koncepciju, gde su bili označeni osnovni elementi takve politike: NATO donosi samostalne odluke o sprovođenju ovih ili onih akcija i u tom smislu i van svojih teritorija i uz upotrebu oruženih snaga.

Posle raspada SSSR, jedno vreme NATO nije mogao da formuliše doktrinu i suštinu svog postojanja, a svaki vojni blok mora imati definisanog protivnika. Bilo je jasno da nema kud da se širi- ostale su samo još Ukrajina i Gruzija, Austrija, Finska i Švedska. Alijansa je onda ponovo zaključila da je tradicionalni neprijatelj Rusija i dalje glavna opasnost. I nastavila je alijansa svoje širenje na istok, prema ruskim granicama, iako su sve vreme ubeđivali da nemaju takve aspiracije. Sada, konflikt sa Moskvom koji je isprovocirao Zapad, NATO koristi kako bi se ponovo bavio prekrajenjem sveta. Čak i povodom konflikta u regiji Nagorno-Karabah, predstavnici alijanse su se ponovo oglasili.

Profesor Ruskog univerziteta prijateljstva naroda Maksim Kiseljev je uveren da će se takva politika nastaviti:

- Nije prvi put da NATO, kao i u slučaju sa Ukrajinom, pokušava da mimoiđe UN. Ali, sada je situacija sasvim nejasna, veoma napeta i podseća na ono što se dešavalo pred Prvi svetski rat, kada su sve države pogrešno tumačile korake druge strane. I čak bačena šibica sada može da postane razlog za konflikt. Kina možda može imati mnogo više razumevanja za Rusiju, u odnosu na ostale članice Saveta bezbednosti UN.

Pre nekoliko godina, generalni sekretari NATO i UN su bez mnogo pompe potpisali deklaraciju o saradnji među sekreterijatima dve organizacije. U suštini, radi se o saradnji među njima u borbi protiv savremenih izazova, kao što je terorizam. Ali u dokumentu nije bilo ni reči o liderskoj poziciji UN u smislu obezbeđivanja stabilnosti u svetu. Sa druge strane, NATO nikada nije na sebe uzimao odgovornost da će se pridržavati međunarodog prava. Na taj način, uloga UN je značajno snižena. Rusija je tim povodom iznela svoje sumnje i nezadovoljstvo. Ovo se nije dopalo drugim igračima- onima koji pomoću „meke sile“ pokušavaju da pružaju otpor novom svetskom poretku uz pomoć Zapada i njegovog vojnog bloka. Na geopolitičkom polju, jasno je, očekuju nas nova dešavanja.

Ilija Harlamov,