Pjongjang odgovorio na rezoluciju SB UN

SB UN proširio je sankcije protiv Severne Koreje zbog toga što je lansirala raketu 12. decembra. Rezolucija je bila usvojena jednoglasno. Zauzvrat, Pjongjang je pripretio uvećanjem jačanjem vojne moći i prekidom dejstava na obustavljanju svog nuklearnog programa.Rezolucija je proširila spisak organiazcija za koje važe ranije uvedene ekonomske sankcije. One su bile uspostavljene 2006. i 2009. godine zbog toga što je Pjongjang isprobavao nuklearno oružje. Sankcije su faktički zatvorile finansijske kanale severnokorejskim kompanijama, koje rade u raketno-nuklearnoj oblasti.

Ovog puta u okvir važenja rezolucije potpao je Korejski komitet za kosmičke tehnologije i još četiri korporacije vezan za kupovinuopreme za razvoj raketno-nuklearnih tehnologija. U crni spisak je uneta severnokorejski Bank of East Land. Preko njega novčana sredstva iz inostranstva su dospevala u Severnu Koreju bez ograničenja, uspostavljenih pomoću dve prethodne rezolucije SB UN.

Rusija, kao i Kina, podržala je ove sankcije. Pri tome jasno je označila svoj stav – mere ekonomskog delovanja na Severnu Koreju treba da budu brižljivo prorađene. Radi toga stalni predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin predložio je da se aktiviraju svi postojeći mehanizmi UN. Moskva insistira na tome da članovi SB i sve zemlje kojih se budu ticale ove sankcije, jasno shvate posledice njihove primene. Direktor korejskih istraživačkih programa Ekonomskog instituta RAN Georgij Toloraja sa tim u vezi izjavio je:

- Ovaj stav je ispravan – sankcije se ne mogu primenjivati bez dovoljnih osnova. Ali plašim se da nas Amerikanci neće poslušati i da će primenjivati sankcije, između ostalog na nacionalnom nivou, što će automatski važiti i za druge zemlje.

Pjojgjang je faktički odbacio rezoluciju SB UN. Reakcija je bila predvidiva. Ona je slična stavu koji je zauzet povodom dve prethodne rezolucije SB o Severnoj Koreji. Ovog puta Pjongjang je izjavio da preduzima dejstva na jačanju svoje vojne moći. Nije isključeno ni uvećanje nuklearnog potencijala u odbrambene svrhe.

Pjongjang je upozorio da izlazi iz procesa šestostranih pregovora koji je usmeren na likvidaciju nuklearnog oružja na Korejskom poluostrvu. Pregovori uz učešće SAD, Kine, Rusije, Japana i dve Koreje vode se već 10 godina, podsetio je ekseprt Instituta za Daleki Istok Konstantin Asmolov.

- Odustajanje od šestostranih pregovora su uznemiravajući signal. Između ostalog, Severna Koreja je nekoliko ptua izlazila iz šestostranih pregovora, zalupila vratima, zatim se vraćala. Zato mislim da izvesno vreme šestostrani pregovarački proces će stati, a zatim će biti uspostavljen.

Pred usvajanje rezolucije SB UN za Severnu Koreju, Kina je upozoravala da kao odgovor na proširene sankcije Sverna Koreja može da se odluči na novu nuklearnu probu. Tako se desilo na proleće 2009. godine. Tada je ka odgovor na osudu raketne probe od strane SB, Severna Koreja izvršila drugu nuklearnu probu.

Upravo zato Kina se zalagala protiv usvajanja aktualne rezolucije. Ona je predlagala da se ograniči izjavom presedavajućeg SB UN, tačnije fomralnom osudom dejstava Severne Koreje. Međutim data rezolucija je bila rezultat dugotrajnih pregovora između SAD i Kine. Glasajući za nju, kineski ambasador u UN Li Baodun predložio je da se dopune sakncijama mere diplomatskog delovanja na Pjongjang.

Konstantin Garibov,