Otkriven spomenik Stefanu Nemanji

28.01.2021. god.

U centru Beograda, kod nekadašnje Železničke stanice, svečano je otkriven spomenik Stefanu Nemanji (Prepodobni Simeon Mirotočivi), velikom županu i jednom od najvećih srbskih vladara. Predsednik Aleksandar Vučić je poručio da je od Stefana Nemanje do danas srbski narod državotvorni narod. "Bez svesti da je postojao neko pre nas, ko je imao snove koje mi danas živimo, nijedan san o budućnosti nije moguć", istakao je Predsednik. Svečanosti su prisustvovali Preosvećena gospoda Episkopi šumadijski i administrator Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke Jovan, bački Irinej, kruševački David, remezijanski Stefan i mohački Isihije.

Spomenik Stefanu Nemanji dominira trgom i gleda ka hramu Svetog Save

Spomenik Stefanu Nemanji koji je otkriven na Savskom trgu, delo je ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova. Stefan Nemanja stoji na vizantijskom šlemu. U jednoj ruci drži mač, a u drugoj Hilandarsku povelju. Spomenik je visok 23 metra i težak 68 tona.

Vučić: Spomenik je priča o nama

"Stajati ovde znači pokajanje za sve godine tokom kojih smo ga zaboravili, ali i svest da smo konačno otkrili koren iz koga je nastalo najlepše drvo koje se zove Srbija. Imali su Srbi Vlastimiroviće. Imali su Srbi Vojislavljeviće. Imali su Srbi i Vukanoviće. Imali su i Višeslava i Mihaila i Svetog kralja Jovana Vladimira. Imali su Srbi i arhonte i kneževe i župane i kraljeve i svece - pre Nemanje. Da je Srbiji podario samo Svetog Savu, mnogo bi joj podario. Da je Srbiji podario samo Stefana Prvovenčanog, mnogo bi joj podario. Podarivši nam obojicu, podario nam je Srbiju, jaku, prvi put istinski centralizovanu Državu, koja je umela da nađe svoj suvereni prostor između Istoka i Zapada, između Prvog i Drugog Rima", istakao je predsednik Vučić i dodao da je spomenik Stefanu Nemanji - spomenik velikom županu, ali i Srbiji.

"Na Hilandaru, i dan danas, niče loza, čudotvorna, sa mesta na kojem je Stefan Nemanja prvobitno bio sahranjen. U Beogradu, iz ovog spomenika, ta loza, taj put, ta svest o Srbiji, treba da nastavi da raste, da se razvija i da nam stalno govori koliko je važno imati koren, ime i identitet. I ovaj spomenik je veliki, zato što je priča o nama velika. I ovaj spomenik je težak, zato što je priča o nama često bila teška. I lep je, koliko je i priča o nama lepa. Ovaj spomenik je, dakle, i pre svega, priča o nama. O tome ko smo bili, o tome gde smo bili, šta smo radili, i najviše o tome šta smo danas i šta hoćemo da budemo", rekao je predsednik Vučić. On je naveo da smo se u prethodnom periodu trudili da Srbiju podignemo iz pepela, da obnovimo i izgradimo pruge, puteve, bolnice, škole, ali i da pokušamo da vratimo veru u sebe, u mogućnosti i snagu srpske države.

Predsednik Vučić je istakao da smo uspeli da objedinimo ono što je najvažnije, da zemlju ekonomski uspravimo, nacionalno odbranimo i duhovno povratimo i uzdignemo.

"Večeras sam posebno srećan, jer ovde, gde stojimo, iznad, nalazi se i hram posvećen Nemanjinom trećem sinu Rastku Nemanjiću, velikom i našem Svetom Savi. I baš onako kako danas na dan Svetog Save otkrivamo ovaj velelepni spomenik, tako smo za kratko vreme uspeli, ne da završimo, već da suštinski izgradimo i oslikamo najfinijim mozaikom, najlepši i najveći pravoslavni hram na svetu, Hram Svetog Save, a tako ćemo obnoviti i Hilandar i celu našu Srbiju", poručio je predsednik Vučić i dodao da spomenik predstavlja Stefana Nemanju kao odlučnog vladara koji drži mač u desnoj ruci, a Hilandarsku povelju u levoj.

"Od njega pa do danas smo državotvorni narod. Tim mačem pravio je i gradio, zatim čuvao Srbiju. Do Nemanje smo bili kultura oponašanja i prevođenja, od njega kultura kreacije, hraniteljstva i pisanja, a to simbolizuje Hilandarska povelja", rekao je predsednik Vučić i naglasio da i mi danas moramo da gradimo, kao što je Nemanja gradio zadužbine, svesni da je naša sadašnjost zadužbina naše budućnosti.

„Bez svesti da je postojao neko pre nas, neko ko je imao snove, koje mi danas živimo, ni jedan san o budućnosti nije moguć. Mi imamo sadašnjost, zbog Stefana Nemanje, i njegovog Rastka, a našeg Svetog Save, i zbog Stefana Prvovenčanog, zbog Milutina, Dušana, Uroša, Lazara, Vuka, Đurađa, Stefana, i zbog Đorđa, i Miloša, Mihajla, i Milana, Petra, jednog i drugog Aleksandra. Zbog ljudi koji su pričali tu priču, priču o nama, priču o Srbiji. I reč koju danas izgovaramo, reč Srbija, nije naša. Oni su je stvorili, stvarajući i nas, i to nikada ne smemo da zaboravimo. Oni su je iskovali, od Sitnice do Marice, od Kosova do Kumanova, od Cera do Kajmakčalana. Mnogo krvi i mnogo olova je u toj reči. Zato je tako teška, zato je i tako velika. Zato je tolika obaveza, za svakoga ko se usudi da je izgovori.

I nije bilo lako doći do ovog dana, do ovog čina delimičnog vraćanja tog ogromnog duga. Nije mogla Srbija, nije imala čime, nije ni znala kako. Dugo se plašila, bila kriva i sebi i drugima, i stajala pognute glave i pred svojom prošlošću i pred svojom budućnošću. I nema krivca za to, osim u nama samima. Nije bilo ni razloga, osim, opet, u nama.

Trebalo nam je vremena, trebalo nam je hrabrosti, znanja, da ponovo poverujemo u to da nismo nikakav balkanski izrod, nikakvo besno pleme bez ikakvog korena, nikakav dežurni krivac, i da opet stanemo na svoje noge, uspravimo se i setimo svakog trena te duge istorije i svakog čoveka koji nas je, kroz nju, stvarao. Trebalo nam je vremena da svima kažemo da nismo ovde da bilo kome pretimo, da nam je dosta i krvi i ratova, da razumemo, volimo, praštamo, kajemo se, ali i da nećemo ni tek tako da ne postojimo. Da imamo ime, da imamo istoriju, našu, da imamo očeve i da, kroz njih, imamo i ponos i da, zahvaljujući tome, njima, imamo i slobodu. Našu, baš kao što je i ta istorija naša i jezik, naš, kultura, naša, tradicija i vera, opet naše. Nismo ih ni od koga oteli, niko nam ih nije dao, i nemamo kome da ih vraćamo. Nećemo ništa ni od koga, zanima nas da, poput ovog spomenika, rastemo u visinu, ali niko više, i nikada više, neće Srbiju naterati da se odrekne ni imena, ni dela. Zato je ovaj spomenik, što bi rekli, golem. Zato što treba da ga vide, i da, kroz njega, vide nas. Uspravne i ponosne. Ljude spremne da rade i da grade. Prijatelje koji nikome ne žele zlo, koji ni od koga ništa neće da uzmu, ali i koji drže do sebe i koji se neće stideti, ni pred kim. Zato je ovaj spomenik i svojevrsna tačka koju stavljamo na kraj jedne priče. One o lepoj i teškoj prošlosti, one o ratovima, krvi, robovanju, oslobađanju, greškama, lošim odlukama, grobovima i ponovom uzdizanju", poručio je predsednik Vučić i dodao da je istina o jedinstvu našeg naroda jedna od naših najvažnijih priča i da danas razumemo koliko je važno da budemo jedno i jedinstveno biće, čuvamo svoj jezik, istoriju, svoju kulturu i svoju budućnost.

Predsednik Vučić je zahvalio svim predstavnicima našeg naroda koji su večeras bili prisutni: rukovodstvu Republike Srpske, predstavnicima srbskog naroda iz Crne Gore, ali i mnogih drugih zemalja u okruženju i istakao da, iako živimo u različitim državama, nikome nećemo dozvoliti da nam oduzme svest da pripadamo istom rodu i istoj porodici.„Zahvalan sam svima koji su dali svoj doprinos stvaranju ovog umetničkog remek dela, od vajara Svetomira Arsića Basare, Vladimira Veličkovića i Emira Kusturice do Aleksandra Rukavišnjikova, zaslužnog umetnika Ruske Federacije i člana Ruske akademije umetnosti. Ovde, gde se simbolički spajaju ulice Nemanjina i Karađorđeva, mi danas slavimo i raskoš svojih istorijskih dometa, i obnavljanje državnosti, i prosperitetnu budućnost koju mi i naši potomci moramo vredno da gradimo. Nemanja je, za nas, bio početak. Ovaj spomenik je kraj, ali samo tog početka. Pošto od njega počinjemo mi, i svi koji posle nas dolaze. On je dokaz i da je stvorila istorija nas, ali i da smo mi u stanju da istoriju stvaramo. I to onu dobru istoriju, istoriju mira, istoriju znanja, istoriju rasta, kakvog nikada nismo imali. U ime te istorije smo danas ovde, u ime te istorije i otkrivamo spomenik. Stefanu Nemanji, ocu, rodonačelniku, tvorcu i svecu. I neka stoji ovde, uzdignut, osvetljen, i neka ga svi vide. Neka vide Srbiju, kakvu smo mi napravili. Iskreno, iz dubine duše običnog srbskog smrtnika, želim da ovo obraćanje završim rečima Svetog Save kojima se u Službi Svetom Simeonu obraća svome ocu: Moli Boga za nas, Simeone blaženi, da se sačuva stado tvoje nepovredno! Slava, i sada! Živela Srbija!“, poručio je predsednik Vučić u svom obraćanju.

Kako je patrijarh Irinej govorio o Stefanu Nemanji

Pušten je i video-snimak sa rečima blažene uspomene patrijarha srbskog Irineja. On je smatrao da je Stefan Nemanja bio veliki državnik. "Možda među vodećim državnicima tog vremena, On je znao šta je značila crkva za jedan narod". Predsednik Vučić je zahvalio patrijarhu Irineju za sve "što je uradio i što nas je gurao i hrabrio da radimo velike stvari".

Umetnički program istakao značaj Stefana Nemanje

Na svečanosti je izveden prigodni umetnički program. Muzičari obučeni u srednjovekovnu odeću izveli su muziku koja podseća na to vreme, a u ulozi velikog župana Stefana Nemanje nastupio je glumac Nebojša Kundačina.

Brojni zvaničnici i crkveni velikodostojnici prisustvuju svečanosti

Svečanosti na Savskom trgu prisustvovali su predsednik Aleksandar Vučić, premijerka Ana Brnabić, predsednik Parlamenta Ivica Dačić, ministri u Vladi Srbije, predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, zamenik gradonačelnika Goran Vesić, velikodostojnici Srpske Pravoslavne Crkve, ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan Harčenko, predstavnici diplomatskog kora, gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković, lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić i Milan Knežević i predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji i poslanik u Sobranju Ivan Stojiljković.

Spomenik je delo ruskog vajara i akademika Aleksandra Rukavišnjikova. Postavljen je krajem prošle godine na Savskom trgu. Stefan Nemanja koji stoji na vizantijskom šlemu u jednoj ruci drži mač, a u drugoj Hilandarsku povelju. Rekonstruisani Savski trg dobio je polukružni oblik sa centralnom figurom Stefana Nemanje i saobraćajem izmeštenim na obode trga. Obnovljena je i fasada zgrade stare Železničke stanice, koja će postati Muzej istorije Srbije.

SPC