Domeni i hosting
Početna stranica > Novosti

Dvadeset čuda prirode u Rusiji: Najzanimljiviji fenomeni koji krase najveću zemlju na svetu

Dvadeset čuda prirode u Rusiji: Najzanimljiviji fenomeni koji krase najveću zemlju na svetu
31.10.2020. god.


Od bajkovitog Bajkala za koji zna ceo svet do potpuno nepoznatih nepristupačnih mesta sa pejzažima nestvarne lepote. Izabrali smo za vas dvadeset čuda prirode koja krase Rusiju, piše Russia beyond.

Bajkal

Bajkalsko jezero sa prefiksom naj u svemu, i dubini, i količini vode. Čuveno je po svojoj flori i fauni, u njemu obitava oko hiljadu vrsta živih organizama, uključujući 27 vrsta riba. Turizam se aktivno razvija, ali i kada se maknete od najpopularnijih lokaliteta očekuje vas netaknuta priroda.

Dolina gejzira

Vrela vodena para izbija iz zemlje, a u prirodnim močvarnim basenima ponekad se mogu sresti i medvedi. I sve to na maloj površini od samo šest kvadratnih kilometara u kanjonu reke Gejzerna na Kamčatki. Usput dolina je otkrivena relativno nedavno. Geolog Tatjana Ustinova stigla je ovde 1941. godine u psećoj zaprezi sa vodičem. 2007. godine dolina je nestajala sa lica zemlje zbog klizišta, ali 2013. godine gejziri su ponovo izbili. Novo klizište očistilo je prirodnu branu.

Karelija

Lokalne stene pokrivene gustim četinarskim šumama se mogu istraživati beskrajno dugo, ali ako se željni instant utisaka treba da se uputite u planinski park 
Ruskeala. Do parka se iz Sankt Peterburga može stići za jedan dan, a pri kraju putovanja treba presesti na starinski voz.

Altaj

U planinskim masivima Altaja postoji još mnogo neistraženih staza, a ovo putovanje nikako nije za one koji preferiraju komfor. Međutim, za spartanske uslove i usiljeni marš u dužini od nekoliko kilometara uslediće nagrada u vidu pogleda na nestvarne vrhove, bistre reke i cvetne livade koji pucaju pred okom turiste. Altajom osim toga prolazi jedan od najlepših puteva u Rusiji, 
Čujski trakt.


Kuršska prevlaka

Na krajnjem zapadu Rusije nalazi se jedinstveni rezervat prirode koji na uskoj peščanoj prevlaci dugoj skoro sto kilometara krasi drveće najneverovatnijih oblika koje izgleda kao da je zaustavljeno u pozama za ples. U društvu audio vodiča ovde se može prošetati ekološkim stazama između dina i futurističkim peščanim plažama.

Manjpupunjor

Kameni gorostasi na Uralu nekada su bili planine. Međutim, pod uticajem vetrova i vremenskih prilika ostali su samo ovi stubovi. Mada, lokalni narodi Mansi prenose s kolena na koleno svoje legende o pojavi kamenih idola. Ovde se može stići helikopterom, ali i upustiti se u veliki pohod pešice i usput videti i misterioznu, po zlu poznatu prevlaku Djatlova.

Lenski stubovi

Četrdeset kilometara duž reke Lene pružaju se stubovi neverovatnih oblika. Stubovi beleže nekoliko krugova evolucije i čuvaju ostatke bića iz paleozojika. Bilo je tu i mamuta i drugih izumrlih sisara.

Planinski vrh Elbrus

Kavkaski planinski masiv riznica je čuda prirode. Vodopadi, planinska jezera, i brojna druga bogatstva ovenčani su planinskim vrhom Elbrus. Ruski Everest i najviša planina u Evropi. Odatle se može videti ceo Kavkaz i izvršiti neobični eksperiment, odsesti u hotelu-kapsuli na padini.

Kungurska ledena pećina

Sa veličanstvenih visina silazimo pod zemlju. U blizini uralskog grada Perma ispod zemlje nalazi se čitav ledeni dvorac u kome caruje večna zima. Iako snežnu kraljicu ovde nećete sresti, na svakom koraku naići ćete na pećine i podzemna jezera, snežne kristale, stalaktite i stalagmite.


Visoravan Putorana

Jedinstvena visoravan u teško dostupnom severnom Sibiru ispresecana je drevnim stazama, dubokim klisurama kojima je stotinama hiljada godina unazad tekla vulkanska lava. Predeo bogat stenama, vodopadima i neverovatnim jezerima. Površina ovog planinskog platoa iznosi skoro dve stotine pedeset hiljada kvadrtnih metara. Poređenja radi američki Grand kanjon površine je od oko pet hiljada kvadratnih kilometara.

Vulkani na Kamčatki

Pejzaži poluostrva Kamčatka zadivljuju svojom raznovrsnošću. Najimpresivniji su 
vulkani, koji po rečima turista magnetskom snagom privlače pogled. Trideset aktivnih i tri stotine ugašenih vulkana u ovom regionu uvršteni su u svetsku prirodnu baštinu Uneskoa. I dok iz nekih izbija dim, drugi izbacuju lavu.

Jezero Sasik Sivaš

Slano jezero nedaleko od krimskog grada Jevpatorije, čija boja u zavisnosti od godišnjeg doba varira od ružičaste do jarke koralne. A sve to zbog algi koje proizvode beta karoten.

 
Tiha buhta, Sahalin

Jedno od najživopisnijih mesta na udaljenom ostrvu na 
krajnjem istoku Rusije. Stenovite obale koje se nadvijaju sa dve strane štite uvalu, sprečavajući po lošem vremenu vetrove da prodru.

Kinzeljukski vodopad

Najnepristupačniji lokalitet u Sajanskim planinama. Slapovi vode prelivaju se iz jednog planinskog jezera u drugo, a onda padaju u planinsku reku. Najveća visina slobodnog pada iznosi 90 metara.

Čarska peščara

Pustinja 700 kilometara istočno od Bajkalskog jezera jedna je od najčudnijih na svetu. Trideset kvadratnih kilometara peščare okruženo tajgom, močvarama i jezerima sa izuzetno oštrim prelazima iz pustinje u druge tipove pejzaža. Osim toga gde još možete da vidite pustinju sa pogledom na snežne planinske vrhove?

Zemlja Franca Jozefa

Fenomenalni snežni pejzaži na arhipelagu u Severnom ledenom okeanu koji čini preko 190 ostrva zaustavljaju dah putnika. U zoni večno smrznutog tla nalazi se i najsevernija tačka Rusije. Na ostrvu Čamp može se naći 
kamenje savršenog okruglog oblika, jedno od najzanimljivijih čuda na planeti Zemlji. Naučnici još uvek nisu postigli saglasnost oko toga kako je ovo kamenje nastalo.

Vasjuganska močvara

Močvara u Tomskoj oblasti koja se prostire na neverovatnih 53 hiljade kvadratnih kilometara, veličine poput čitave jedne evropske države, a uz to se stalno širi. Močvara je pod zaštitom države jer je reč o ogromnom rezervoaru slatke vode. Osim toga močvarni treset usporava globalno zagrevanje.

Jezero Elton

Nekada se so iz ovog jezera nalazila na trpezi ruskih careva i uglednog plemstva. U ovom trenutku so se dobija iz susednog Baskunčaka, a Elton je prirodna znamenitost. Po vrućini voda praktično ispari, a so poput leda okiva biljke i sve što dospe u jezero. Tako da se turistima preporučuje da dobro pričvrste obuću kako ne bi zadobili opekotine od soli.

Planina Veliko Bogdo

Pored slanog jezera Baskunčuk u Astrahanskoj oblasti nalazi se neobična plania. Slana kupola prekrivena je kamenom peščarom i glinom, a u procesu erozije formirane su zanimljive rupičaste „raspevane stene“. Postoje brojne pećine i niše u kojima se mogu videti tragovi drevnih bića.

Jezero Džek London

U Magadanskoj oblasti, na području reke Kolima nalazi se živopisni lokalitet, usko izduženo jezero, čiji vijugavi pejzaž podseća na fjordove. Klima je izuzetno oštra, pa nije slučajno da je ovaj kraj u sovjetsko vreme bio poznat po odeljenjima Gulaga sa najsurovijim uslovima za rad.

Smatra se da su neobičan naziv jezeru dali geolozi, poklonici dela američkog pisca. Međutim, postoji i legenda da su članovi prve ekspedicije navodno na obali jezera pronašli knjigu Džeka Londona „Martin Idn“.

Russia beyond



  • Izvor
  • Tanjug
  • foto: © facebook.com/lena.stogova/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Veliki broj običnih korisnika interneta smatra da im društvene mreže pružaju određenu anonimnost, naročito ako imaju nalog koji nije pod pravim imenom.


Istaknuti iranski nuklearni naučnik Mohsen Fahrizadeh teško je povređen u napadu ispred glavnog grada Teherana, nakon čega je podlegao u bolnici, potvrdilo je Ministarstvo odbrane Irana. &

Mandatar Zdravko Krivokapić za potpredsjednika Vlade predložio je lidera GP URA Dritana Abazovića. Kandidat za ministra unutrašnjih poslova u novoj vladi je advokat Sergej Sekulović, dok je za ministarku...


Ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije Zlatibor Lončar izjavio je da je koronavirusom trenutno zaraženo 2.340 zdravstvenih radnika, od kojih su 62 na bolničkom lečenju, dodavši da su to...

Ministar spoljnih poslova u Vladi Republike Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas sa novoimenovanim vršiocem dužnosti direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arnoom Gujonom.


Rusija se može prizvati na duh „Mira“ (nekadašnja ruska kosmička stanica)  pokretanjem sopstvene orbitalne stanice posle 2024. godine, kao zamene za Međunaodnu kosmičku stanicu (MKS). Očekivalo se da će...


Ostale novosti iz rubrike »