booking.com
Početna stranica > Novosti

Samit EU i „Tri mora“: Izazovi u politici, energiji i ekologiji

Samit EU i „Tri mora“: Izazovi u politici, energiji i ekologiji
13.06.2019. god.


Okrugli sto u Sofiji okupio je vodeće političare, stručnjake i naučnike kako bi prikazao trenutnu situaciju, izazove, saradnju i interese velikih i malih igrača u Crnom, Mediteranskom i Baltičkom moru.


Vodeći bugarski i strani političari, naučnici i stručnjaci razmatrali su stanje međuvladinih odnosa, kao i goruća energetska, pravna i ekološka pitanja koja utiču na održivi razvoj Crnog mora, Mediterana i Baltičkog regiona. Oni su se okupili na okruglom stolu na temu „Međunarodna situacija i saradnja u Crnom, Mediteranskom i Baltičkom moru – pravni, ekonomski i ekološki aspekti“, koji je održan u Sofiji 5. juna 2019. godine.
 
„Vodeni prostori su oduvek bili na dnu ogromnih ekonomskih i političkih interesa i uvek su određivali tok istorijskih globalnih događaja“, rekao je Javor Notev, potpredsjednik Bugarskog parlamenta, koji je bio zvanični gost ovog događaja.

On je istakao da oblasti i aspekti o kojima se raspravlja na okruglom stolu imaju ne samo regionalni, već i širi, evropski, pa čak i globalni značaj u smislu generisanog iskustva i originalnih rješenja u međudržavnim poslovima koje su bile uključene.

Crno, Baltičko i Sredozemno more – prelazna tačka interesa globalnih geopolitičkih igrača

U svom predavanju, govornik Georgi Pirinski, bivši poslanik Evropskog parlamenta (2014-2019) i bivši predsjednik Bugarskog parlamenta (2005-2009) posvetio je posebnu pažnju Inicijativi o tri mora, koja je prvobitno imala za cilj da služi kao politička platforma za promovisanje međusobne povezanosti CEE zemlje.
 
Pirinski je doveo u pitanje glavni cilj inicijative koju je naveo hrvatski predsjednik, a to je „Centralnu Evropu pretvoriti u okosnicu evropske snage“.




Prema njegovim riječima, put koji su privukli SAD, koji vodi ka čvrstini i konvergenciji, „ne samo da isključuje učešće jedne od zemalja koje su direktno prisutne u naznačenom prostoru tri mora – Ruske Federacije, već je eksplicitno usmjerena na ukidanje prirodnih resursa i istorijske i postojeće poslovne i komunikacijske veze zemalja centralne Evrope sa istočnim susjedom.

„Zajednička spoljna politika, bezbjednost i evropska odbrana biće jedna od ključnih tema u narednom petogodišnjem periodu mandata EK i EP“, rekao je bugarski premijer Kristijan Vigenin, koji je takođe bio među govornicima na okruglom stolu.

Prema njegovim riječima, neke zemlje EU koriste zemlje Istočnog partnerstva kao sredstvo suprotstavljanja Rusiji, o čemu svjedoče događaji u Ukrajini iz 2014. godine. Međutim, on smatra da je Evropa nedavno naučila svoje lekcije i ublažila pritisak na svoje istočne susede.

Karijerni diplomata Valentin Radomirski komentirao je goruće i zamrznute sukobe u regionima o kojima se raspravljalo na okruglom stolu. „Globalni poredak se sve više pretvara u globalni poremećaj“, izjavio je on. Prema njegovim rečima, „geografska oblast koja je istaknuta u glavnoj temi konferencije postala je tačka prelaza između linija sukoba između glavnih geopolitičkih igrača“.

„Za Rusiju, ekspanzija NATO-a izvan formata postojećih zemalja članica smatra se crvenom linijom“, rekao je Radomirski, ističući da je očuvanje regionalnih konflikata važno sredstvo u rukama velikih igrača u regionu, koje oni koriste za postizanje sopstvenih ciljeva. Međutim, Rusija ne žele da dopusti nastavak sukoba na post-sovjetskom prostoru, uključujući i Crnomorski region, jer to za Moskvu predstavljaju prijetnju sopstvenoj nacionalnoj bezbednosti.

Fleksibilnost i pragmatizam u energiji

Učesnici okruglog stola diskutovali su o energetskoj sigurnosti u regionima tri mora, postojećim izazovima i perspektivama na terenu, diversifikaciji energetskih resursa, energetskoj saradnji i energetskoj povezanosti u regionima koji se razmatraju.

Predsjednica prof. Nina Diulgerova govorila je o „politici američkih škriljaca“ u regionu, opisujući je kao „dosljednu, svrsishodnu politiku usmjerenu strateški na zamjenu ruskih energetskih resursa na energetskom tržištu EU“, koji, međutim, nije pronašlo mjesto u Bugarskoj.

Ona je istakla fraze kao što su „energetska bezbednost“ i „energetska diplomatija“ i istakla da očuvanje državnosti i stabilnosti zemlje zahteva njeno trajno i stabilno prisustvo u različitim energetskim projektima, koji bi mogli da garantuju njegovu bezbjednost.

„Nažalost, Bugarska je nepredvidiv partner u takvim diskusijama i projektima“, rekla je Diulgerova, objašnjavajući isključenost zemlje iz važnih energetskih projekata (kao što je „Triple Sam“ ili ambiciozni anti-ruski projekt Nabucco) kao rezultat „spoljni faktor“, koji igra ozbiljnu igru iza kulisa.“

Implementacija bilo kojih projekata zavisi podjednako od pragmatizma i „političke volje „, istakla je Diulgerova.

„Ukrajina je postala veoma aktivan politički instrument za SAD i zapadnu Evropu u njihovim naporima da povećaju pritisak na Rusiju“, dodala je ona.

Moderator Bojan Čukov je pokušao da razbije dva mita o snabdjevanju gasa SAD u Evropi – da američki gas ima kapacitet da zadovolji evropsku potražnju, i da se Rusija može „naljutiti“ i preusmjeriti svoje tržište na Aziju.

„U EU, najbrža zemlja koja se prilagođava novim realnostima je Njemačka, a možda je Njemačka zemlja koja bi trebala poslužiti kao naš uzor u našem dijalogu ne samo s Ruskom Federacijom, već i s našim turskim prijateljima“, naglasio je Čukov, dodajući da Njemačka ne samo da želi da bude kupac ruskog gasa, već i želi da postane energetsko čvorište za celu Evropu.

Raspravi se pridružio i bugarski poslanik Nikolaj Conkov, koji je komentarisao ekonomske i političke aspekte energetske diversifikacije.

„Treba posmatrati diverzifikaciju u kontekstu većeg geoekonomskog i geopolitičkog sukoba“ – globalno između SAD i Rusije, i regionalno – između Turske, Grčke i Bugarske“, rekao je Conkov.

Prema Conkovim rečima, izgradnjom NE Belene, Bugarska će imati šansu da postane regionalni igrač, a projekat se može posmatrati kao prilika da se kombinuju interesi SAD i Rusije, koji će služiti nacionalnim interesima Bugarske.

Ko kontroliše moć u Crnom moru, kontroliše moć u cijelom svijetu

Profesor nacionalne bezbednosti Evgenij Sačev rekao je da bugarskoj strategiji nacionalne bezbednosti namerno nedostaje „akcioni plan“. Prema njegovim riječima, ovo je pokazatelj nesolventnosti i profesionalne nesposobnosti kada je u pitanju izrada strateški važnih dokumenata kao što je Bugarska strategija nacionalne sigurnosti.

„Onaj ko kontroliše moć u crnomorskom regionu, kontroliše moć u cijelom svijetu“, rekao je on, pozivajući se na mnoge poznate svjetske stručnjake za bezbednost. Prema njegovim rečima, stvaranje dugoročno crnogorske strategije trebalo bi da bude prioritet održivog razvoja bugarske nacije i bugarske države.



Poziv za saradnju i poštovanje međunarodnog prava

Na kraju okruglog stola, učesnici su potpisali Rezoluciju – poziv, pozivajući sve zemlje koje graniče sa Crnim, Baltičkim i Sredozemnim morem da poštuju sve postojeće i aktivne konvencije, uključujući UN Konvenciju o pravu mora od 10. decembra 1982. u pokušaju očuvanja mira, reda i sigurnosti u primorskim zemljama.

Učesnici u diskusiji naglasili su potrebu za poštovanjem svih uspostavljenih pravila i međunarodnih propisa kako bi se izbjegli sukobi tokom prolaza kroz teritorije različitih zemalja, te održao konstruktivan dijalog u korišćenju pomorskih koridora, kao i rješavanje svih novonastalih pravnih presedana o striktnom poštovanju međunarodnog pomorskog prava i mehanizmima uzajamnog razumijevanja i poštovanja suvereniteta vlade.

IN4S


  • Izvor
  • foto: in4s.net/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Pre neki dan je iz MMFa stigla analiza kretanja  tržišta rada za region Jugoistočne Evrope i period od  narednih 30 godina. Kaže lepo MMF - većina zemalja ima negativan...


Da li su zbrka i žurba u Moskvi već počele da vas izbezumljuju? Ili možda razmišljate kako bi bilo da svoje putovanje u Rusiju začinite nečim posebnim? Vikend ili...

Kosmički brod "Sojuz MS-13" sa Rusom Aleksandrom Skvorcovim, italijanom Lukom Parmitanom i Amerikancem Endrjuom Morganom pristao je na Međunarodnu kosmičku stanicu (MKS), saopšteno je za RIA Novosti sa kosmodroma...


Britanska obaveštajna služba MI-6 i Centar za Vladine komunikacije Velike Britanije (GCHQ) proveravaju verziju da Rusija može biti umešana u zaplenu Irana tankera "Stena Impero", navodi "

Sa kosmodroma "Bajkonur" krenula je još jedna ekspedicija na Međunarodnu kosmičku stanicu (MKS). Članovi misije su ruski kosmonaut Aleksandar Skvorcov, astronaut Evropske kosmičke agencije Luka Parmitano i kosmo


Revolucionarna garda Irana objavila je video snimak koji prikazuje trenutak kada su njeni operativci zaplenili tanker "Stena Impero" koji je bio pod zastavom Velike Britanije. Revolucionarna garda tvrdi da je...


Ostale novosti iz rubrike »