Spaljena budućnost

„Uspešna specijalna operacija“ – tako se danas u Ukrajini nazivaju događaji od pre tri godine kad je 2. maja u odeskom Domu sindikata bilo spaljeno nekoliko desetina građana. Ukrajinske „patriote“ odlično znaju da je to bilo unapred planirano ubistvo. I ne žele da u istrazi, koja je formalno otvorena, budu pronađeni krivci, jer se oni danas smatraju herojima. 

Čak se daje i obrazloženje: da ih nisu na vreme ubili, i u Odesi bi postojala „narodna republika“. Međutim, to je izvrtanje činjenica: stvarni otpor u Donbasu je počeo kao reakcija na događaje od 2. maja! Onda je Kijev organizovao „Dom sindikata“ velikih razmera – kao što su u Odesi bacali kroz prozore „Molotovljeve koktele“, tako kroz prozore stanovnika DNR i LNR i dan-danas lete meci i projektili.

Dana 2. maja stanovnici istočnih i jugoistočnih oblasti su mogli da vide i da shvate kako se prema njima zaista odnose novi vlastodršci. Nada u to da će s ukrajinskim nacionalistima moći da žive mirno u jednom demokratskom sistemu u kojem će biti uzeta u obzir specifična svojstva regiona i različiti identiteti, bila je spaljena. Ono što se desilo u Odesi u drugim oblicima se svakodnevno odvija u okviru cele Ukrajine.

Majdan je simbol negiranja da oponent ima pravo na drugačije mišljenje i odlučnost da se na silu nametne izbor koji diktira ideologija ukrajinstva – radikalnog ograđivanja od Rusije i svega ruskog pod parolama evropeizacije. Od ovog negiranja u dijalogu počeo je neobjavljeni građanski rat.

Možemo čuti da ukrajinske vlasti ne ispunjavaju Minski sporazum polazeći od privatnih interesa – ide im u prilog rat koji se sporo odvija i uopšte im nije potreban razoreni i neprijateljski Donbas. To je tačno, ali treba imati u vidu da je izvršenje ovog sporazuma u datom sistemu u principu nemoguće.

Kijev ne može da pregovara s pobunjenim regionom, pošto je dijalog s „nesvesnima“ strogo zabranjen. Započeti pregovore znači započeti dijalog na nivou cele Ukrajine, prekršiti zabranu za priznanje interesa miliona građana, čije će glasove de facto izražavati predstavnici narodnih republika. A ceo sistem, i države, i njegove ideologije, formiran je na principijelnom odricanju od takvog dijaloga. Ako se odricanje povuče, srušiće se ceo sistem i biće kompromitovana sama ideologija na kojoj on počiva.

Ukrajinski nacionalizam je politički oblik radikalne rusofobije i stare zapadne tradicije predstava o Rusiji. Jedno od opštih mesta u tome kako nas Evropljani opisuju jeste da kod Rusa navodno nema javnog mnjenja. Ovo se odnosi i na davnašnje istorijske tekstove i na savremenu politikologiju. Zbog toga Zapad uopšte ne razume šta se dešava u Rusiji čudeći se njenoj nepredvidivosti. Za njega je ovo zemlja-čovek, koju ovaploćuje vladar-tiranin, koji upravlja ropskim masama. Ovakav pogled se ne bazira na proučavanju stvarnosti koja se menja, već na predstavi da je kod Rusa sve direktno suprotno onome što se dešava na Zapadu. I da nas zbog toga treba gaziti. 

 Ukrajina isto tako pokušava da se odnosi prema svojoj „unutrašnjoj Rusiji“ negirajući njeno postojanje. Nje nema i ne može biti! Zato vojnici ATO navodno ne ratuju sa stanovnicima Donbasa, već s ruskom vojskom, a nju, nevidljivu, tamo šalje moskovski tiranin koji ima samo robove koji nemaju svoje mišljenje. A žitelji Donbasa su zombirani njegovom propagandom – tamo čovek nema s kim da razgovara.

Međutim, ignorisanje stvarnosti je loša taktika. Ona je dovela Ukrajinu do rata i nastavlja da uništava državnost koju su, kao što je poznato, stvorili boljševici. Najperspektivnija republika bivšeg SSSR-a je postala najzaostalija i najsiromašnija. Svaki stabilan politički sistem treba da se zasniva na društvenoj saglasnosti, na uzimanju u obzir interesa glavnih grupa stanovništva. Odricanje od dijaloga i odricanje od priznavanja činjenice da oponent postoji predstavlja zalog raspada.

Današnja Ukrajina 2. maja u Odesi nije spalila „proruse“, već svoju budućnost.

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut

Literaturnaja gazeta
Oleg Nemenski
Sa ruskog Marina Todić,
Pravslavlje