Srpski slučaj: Spomenica za veterane

Često ih poistovećuju sa režimom devedesetih i optužuju da su vodili unapred izgubljene osvajačke ratove. Oni kažu da su se odazvali patriotskom pozivu i da su išli po naređenju rukovodstva koje je izabrao narod. U Srbiji ima 400.000 veterana koji su učestvovali u ratovima na prostorima bivše SFRJ i neretko se osećaju kao dvostruke žrtve. Prvo su morali u rat, a sada, u promenjenoj društvenoj klimi, maltene, treba toga da se stide.

Ipak, očekuje se da će se njihov položaj do kraja godine promeniti, do kada bi trebalo da se usvoji zakon o boračko-invalidskoj zaštiti, koji je u pripremi.

– Predlog Udruženja ratnih vojnih invalida i Ministarstva za rad i socijalna pitanja je da novim zakonom svi učesnici ratova devedesetih godina dobiju nacionalno priznanje. Ono neće biti samo simbolično, jer predlažemo da se uvede pravo da kad odu u penziju sa navršenih 65 godina dobiju zagarantovanu prosečnu penziju u republici, ako je manja od proseka – kaže Saša Dujović, član Izvršnog odbora udruženja RVI.

Izuzev duplog radnog staža, koji im se računa za vreme provedeno na ratištu veterani u Srbiji nemaju sada drugih beneficija. Izuzetak je grad Beograd gde učesnici rata imaju popust u plaćanju komunalija u visini od pedeset odsto, ali to je interna odluka gradskih vlasti, a ne republičke skupštine koja bi se mogla primenjivati na teritoriji cele republike.

U Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, ističe Željko Vasiljević, predsednik Pokreta veterana Srbije i poslanik u republičkom parlamentu, veterani imaju društveni ugled i status. U Hrvatskoj ratni vojni invalidi ostvaruju 32 socijalna prava, dok u Srbiji svega 12. Tamo su odavno rešena pitanja iz socijalne i zdravstvene zaštite i sada se bave beneficijama u prosveti, dok je kod nas još na dnevnom redu stambeno zbrinjavanje. U BiH veterani imaju sličan materijalni status kao kod nas, ali daleko veće društveno priznanje.

U Srbiji ima 30.000 ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca ratova od 1990. do 1999. godine. Oni imaju najviše četiri osnova za novčana primanja u zavisnosti kojoj kategoriji invalidnosti pripadaju: pravo na ličnu invalidninu, novac za ortopedski dodatak, naknadu za tuđu negu i pomoć i mesečna novčana primanja za nezaposlene.

Ratni vojni invalidi razvrstani su u deset kategorija invalidnosti, najveća primanja imaju oni iz prve grupe, sa 100 odsto invalidnosti. Njih ukupno u Srbiji ima oko 250, i u toj, najtežoj kategoriji su lica bez obe ruke, ili obe noge, paraplegičari, slepi... Za njih se visina invalidnine kreće oko 60.000 dinara, a uz ostale naknade mesečno dobiju između 130.000 i 140.000 dinara.

– Međutim, pošto sami kupuju lekove, specijalna ortopedska pomagala, koja često naručuju iz inostranstva, neki su i pod jačim sedativima, a tome treba dodati i da je obično jedan član porodice neophodan kao ispomoć, onda ta suma i nije toliko velika – kaže Saša Dujović.

Najmanja invalidnina je iz desete kategorije sa 20 odsto invalidnosti i iznosi oko 3.000 dinara. Radi vernijeg prikaza uzmimo i srednju grupu. Četvrtoj kategoriji pripada 1.500 ljudi sa 80 odsto oštećenja, a to znači da su bez jedne ruke, ili bez jedne noge, bez jednog bubrega ili sa teškom prostrelnom ranom. Njihova invalidnina iznosi 19.000 dinara, a ako imaju prava i na tri ostala osnova primanja onda će mesečno dobiti između 30.000 i 40.000 dinara.

U Hrvatskoj je, po rečima Obrada Malbaše, predsednika Izvršnog odbora Ratnih vojnih invalida status ratnih veterana i ratnih vojnih invalida bio bolji nego u Srbiji od 1995. do 2003, ali se i kod nas poslednjih godinu-dve situacija menja nabolje.

Takođe, kako kaže Obrad Malbaša, briga prema veteranima u Hrvatskoj je prenaduvana i često više državna propaganda nego što je to zaista realnost.

– Susretao sam se sa invalidima i veteranima ratova iz devedesetih godina iz Hrvatske i BiH i mnogo sam više od njih slušao kuknjavu i jadikovke nego što su se hvalili brigom države – kaže Malbaša.

Stambeno pitanje ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca u poslednje vreme se ubrzanije rešava. Ipak, problema u velikim gradovima i dalje ima. Ostalo je nerešeno još manje od dve hiljade stambeno nezbrinutih, što po rečima Saše Dujovića i nije tako mnogo – manje od 10 odsto su lica bez stana. On navodi i reči premijera Koštunice koji je izjavio da se u naredne otri do pet godina svi problemi učesnika ratova devedesetih godina moraju rešiti.

Grad Beograd je izdvojio 50 stanova za invalide, dodeljeno je i više stanova iz Fonda boračke zaštite, a donacijom japanske vlade 206 stanova je dodeljeno ratnim vojnim invalidima. Takođe, iz Nacionalnog investicionog plana 4,5 miliona evra biće u 2008. godini izdvojeno za rešavanje stambenih problema ratnih vojnih invalida, koji su u 70 odsto slučajeva izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Malbaša je učesnik rata, bio je na vukovarskom frontu u okviru prvog dobrovoljačkog odreda, a iz rata je izašao sa 90 odsto invalidnosti.

– Nije vojska 1991. godine izvela puč pa nas poslala na ratište, nas je poslalo rukovodstvo ove zemlje koje je izabrao narod. Do nas su stizale informacije da su Srbi ugroženi, mi smo na ratište išli iz patriotskih razloga, da zaštitimo srpsku manjinu i nijedan učesnik rata – kaže Malbaša – neće vam danas reći da se stidi što je išao u rat, daleko od toga.

Rezervisti predali zahteve premijeru Koštunici

Bivši vojni rezervisti iz Topličkog okruga predali su juče zahteve kabinetu premijera Vojislava Koštunice, kojima traže isplatu punih ratnih dnevnica za period proveden na Kosovu u vreme intervencije NATO-a 1999. godine. „Očekujemo da nas tokom dana primi premijer i ostaćemo ovde koliko god bude trebalo”, rekao je novinarima rezervista Miroslav Jovanović, (35), ističući da su oni nisu došli da bi narušavali red i mir nego da bi tražili pravdu.

Jovanović je izrazio ogorčenje što je, kako je naveo, više od 500 vojnih rezervista, uglavnom nosilaca pravosudnih funkcija i povlašćenih osoba, naplatilo dnevnice po većem osnovu dok ostalih 4.500 to ne mogu da urade.

Toplički rezervisti mesec dana protestuju zbog, kako ističu, nepravedno isplaćenih dnevnica za period koji su proveli na Kosovu u vreme sukoba.