OTADŽBINA JE NAJVAŽNIJA OD SVIH RELIGIJA PESMA SLAVICE JOVANOVIĆ

 OTADŽBINA JE NAJVAŽNIJA OD SVIH RELIGIJA PESMA SLAVICE JOVANOVIĆ 

OTADŽBINA JE NAJVAŽNIJA OD SVIH RELIGIJA

Generalu Policije dr. Bratislavu Dikiću koji je tokom protivterorističke akcije 04.06.1999. godine na Kosovu i Metohiji teško ranjen  

Brušim reči rubin nebrušeni , kapljom krvi što božur zaliva,

iz krvotoka večnih božurišta , Izvorište , Istok da proklija .

Školjku koju otvoriću sada u njoj ima hiljade bisera ,

svaki biser ljubav božanstvena , ta školjka je srce i sunce što prosija .

Ne miruju zveri krvožedne , maskirane u troglave zmije ,

al ja ne dam Kosovo svetinju , ni ugravirano ime svete religije .

Opet zmija menja košuljice , ko ptica perje sklona mitarenju ,

hranilište orlušinama biće, ko na silu pokori mi zemlju .

Hteli lelek, život zaustavljen , da zanemi i pevanje ptica,

nek mu jezik upadne u grlo, nek udavi se zmija podmuklica.

Kaplje krvi pretačem u rime , koje svetu zemlju zalivaše ,

hajdučica , detelina gorka , Svetogorka na njoj isklijaše .

Gde ginuli su ljudi od neljudi , ko rasuto seme i razneto vetrom

u kljunovima ptica , iz njihove krvi iz beskrvne vene ,

rumen sa istoka umiven u suzi u ime slobode i molitve neme .

Nadživeće ljubav , veru , nadu , sve i urlik i jecaj i rat i vekove .

Krvopiji mučilište će da presedne , nadživeće Mir -nemire ,

nikad pred ratovima da ne poklekne , zamahnuće krilima beli golubovi,

gledajući sa visine poskoke, boriće se ljudi protiv okova i tamnice,

nadživeće ljubav i mir, vreme i nevreme i predstojeće vekove.

Hrabri se branitelj borio smelo, u oči smrti pogledao,

bez nogu osta Kosovo nepokoreno, ali ne kleči ,

ne klecaju kolena onima koji nogu nemaju ,

niti oni kleče, nit se domovine odriču , ni besmrtnih

mrtvih Srba iz "žutih kuća" smrti ...

Na srcu ožiljci u maskiranim vremenima

i molitva Vasiliju Ostroškom u nevremenima .

I imam  protivotrov protiv zmija otrovnica- terorista,

a to je vera, mir , sloboda i ljubav iskrena čista .

Kad se na isukane sablje osmehneš, iz pogleda pupoljci izniknu ,

ne ustukneš i ne poklekneš, kad se na njihov kukavičluk ,

hrabrošću podsmehneš, smeli branjeniče ,

kad ti  vidarica pesmom travarice ranjeniče, rane izvida ,

tebi koji boriš  se za slobodu i zoru koja zasviće

i svako goluždravo ptiče , za svako praskozorje i svaku kolevku .

Svaka kaplja tvoje krvi branjeniče, mastilo je kojim se ispisuje ime ,

ime slobode i ime mira .

Ljubav prema majci domovini , suprostavljajući se svima koji nas

označiše sa mrtvorođenima , iz kostiju krajputaša klija ,

Ljubav je najvažnija od svih religija . Otadžbina je najvažnija od svih religija !

Slavica Jovanović novinar i književnik

iz knjige "Pesmodari mira " 2015 . godine