Zločini Vidaka , oca Vuka Draškovića

 
Zločini Vidaka , oca Vuka Draškovića 



 Srbija treba da podigne spomen obeležje u Kragujevcu i na Miljevini za 25 000 pobijene nevine dece.

Pisao sam u „Pravdi“ i na portalu „Dveri“ o sudbini 25 000 dece iz Šumadije koju su partizani 1945. godine pobili i bacili u tri jame na Miljevini.
Čekao sam reakciju Srbije i vlasti, ali se niko već dve godine ne javlja.
Čekao sam i reakciju Vuka Draškovića, ali je o Miljevini i on sada zaćutao.
Ja zbog toga ne mogu ni da spavam – ni da ćutim.
Da podsetim javnost o čemu je reč…
Kosta Bulatović, nekadašnji lider Srbskog pokreta otpora kaže mi: – Zove nas Vuk Drašković u Gacko.
Pošli smo kolima Kosta Bulatović, Milorad Hadži Lazić i ja, Zlatibor Đorđević.
Našli smo se u kući Vidaka Draškovića, oca Vuka Draškovića. Posle neodržanog skupa u Foči (policija razbila skup), Vuk kaže: – Idemo za Miljevinu. Kolona automobila skreće sa asfalta ka šumi makadamskim putem ka Miljevini. Stajemo i zatičemo čobane.
Vuk Drašković drži govor. Citiram Vuka Draškovića:
„Na ovom mestu 1945. godine partizani su ubili i bacili u tri jame 25 000 Srba iz Šumadije. Niko od njih nije bio mlađi od sedam (7) godina ni stariji od petnaest (15) godina. Partizani su ih na prevaru zarobili na moru, gde su očekivali obećane brodove zapadnih saveznika. Brodovi nikako da stignu a onda se pojavio avion i bacao letke. Na njima je pisalo da je rat završen i da im se garantuje sloboda i povratak kući. Oni su se prevarili i predali.
U roku od nedelju dana svi su ovde dovedeni, ubijeni i bačeni u ove tri jame. Jame su zatim zabetonirali“ – završio je Vuk Drašković.
Bio sam šokiran ovim saznanjem. Pitam čobane – jel istina ovo što Vuk kaže?
Sve je istina, odgovaraju oni.
Posle deset godina, 2000. godine, zove me iz progonstva Milorad Hadži Lazić da se nađemo u Čačku na skupu saboraca Draže Mihajlovića. Došli ljudi sa zapada a Velja Ilić im je dao salu Skupštine opštine Čačak.
Povela se diskusija i o Miljevini. O tome šta se desilo na Miljevini govorio je jedan od učesnika i ponovio gotovo iste reči Vuka Draškovića. Ali je rekao i sledeće:
„A znate li ko je bio komandant te partizanske jedinice? Narodni heroj Vlado Šegrt.“
„A znate li ko je bio zamenik komandanta? Vidak Drašković.
Pitam samo Vuka Draškovića – da li je ovo tačno?“
Imam samo jednu molbu pokretu Dveri. Poznajem te ljude, mladi su, znam da su obrazovani, da vole Srbiju i ne pripadaju starim ideološkim blokovima.
Moja je molba da pokret Dveri pokrene široku akciju rasvetljavanja ovog našeg i ljudskog sumraka, da Šumadija i Srbija ne zaboravi 25 000 svoje dece, da im podigne spomen obeležje u Kragujevcu i Miljevini, uz pomoć grada Kragujevca.
Ima sigurno još živih svedoka koji o tome znaju dosta, pogotovo sveštenika.
Treba, naravno i Vuk Drašković da o tome kaže nešto više i detaljnije.
Moj prijatelj Milorad Hadži Lazić iz Obilića u svojoj knjizi pesama o stradanju Srba na Kosovu i Metohiji, posvetio je jednu pesmu deci iz Šumadije koja su ubijena na Miljevini.
Prenosim deo pesme:
Miljevina
Miljevina u vrh Drine
nosi staro Srbsko ime
Miljevino jamo pusta
kolika ti behu usta
Puniše te Pavelići
Nastaviše Brozovići
Napuniše komunisti
Dušmani nam uvek isti
Što proguta ti nejači
Miljevino sad zaplači
Što proguta Srbadije
Proklet da je Miljevino
Kom’ nejači nije žao
Miljevina jama pusta
ne znaju se njena usta
Napuniše nju kamena
iznad jame pustog stenja…
facebook nalog: Nadica Šešum ex Dimitrijević