Filmski jezik zaštite Kosova

Vodeći srbski filmski umetnici - reditelji, scenaristi, kritičari i producenti - obratili su se ministarstvu kulture sa Inicijativom stvaranja fonda koji bi sufinansirao snimanje filmova o Kosovu i Metohiji.

Sa pokretačem Inicijative, srbskim dramaturgom i filmskim kritičarom Dimitrijem Vojnovim razgovarao je novinar «Glasa Rusije».

Kada se analiziraju srbski filmovi o Kosovu, snimljeni od kraja 80-ih godina, vide se dva pravca. S jedne strane je jugoslovenski «Boj na Kosovu» iz 1989. godine. S druge strane je, naprimer, srbski dokumentarni film «Kosma» iz 2013. godine - bez patetike, ali s živim ljudima i njihovim problemima. Ako ministar kulture Srbije Ivan Tasovac odobri inicijativu filmskih umetnika, koji prilaz toliko složenom pitanju, kao što je Kosovo, čini Vam se logičnijim?

- Mislim da naravno ti filmovi imaju svoj uticaj na društvo. Ne treba ih smatrati jednom vrstom propagande, nego kao mogućnost da kod naših građana i kod strane publike očuva svest o Kosovu i Metohiji, kao delu našeg prostora, stanovnicima ove provincije kao našim građanima i o problemima sa kojima se ljudi dole suočavaju i naravno sa kulturnom zaostavštinom koja će uvek činiti Kosovo i Metohiju delom našeg prostora.

Ovi filmovi mogu biti igrani ili dokumentarni, mogu u krajnoj liniji i animirani. Smatram da filmovi o Kosovu i Metohiji treba da budu jedna vrsta zaštićene teme. Kao što postoje neki zaštićeni žanrovi, kao, uslovno rečeno, dečiji film.

Nije tajna da je u svetskoj filmskoj umetnosti stvorena dovoljno neprivlačna «slika» srbskog naroda. Možemo, recimo, da se setimo film iz 2011. godine «U kavezu», gde su Srbi zločinci, dok su Albanci – žrtve «crne transplantologije». Podaci specijalnog izveštača PASE Dika Martija svedoče o protivnom, međutim… Kako planirate da se borite protiv takvog «imidža»?

- Da, Srbi su zaista u zapadnim filmovima negativne ličnosti, koje je lako staviti u filmove, koji ne pretenduju na demonstraciju neke istorijske istinitosti. Odnosno, to su neke «эgzotične» negativne ličnosti. To znači da će se predrasude o Srbima, koje su se ranije bazirale na određenim događajima iz prošlosti, povećavati. Odnosno, Srbe čeka ista uloga, koja je ranije pripadala Arapima, a zatim i Rusima. Kosovsko pitanje u političkom smislu ostaje otvoreno, ali u filmskom svetu, ono je, izgleda, već rešeno: Srbi su – «loši momci». Tu država mora da se umeša, i to ne samo podržavajući snimanje filmova, ali i putem otvorenih pisama filmskim producentima, u kojima bi bilo striktno navedeno da nas pokušavaju da ocrne. Svakako, filmovi ne mogu sami od sebe da promene svest ljudi, ali mogu da postanu deo sinergetskogo efekta, odnosno, stimulišu radoznalost, zahvaljujući kojoj će gledaoci poželeti da saznaju istinu.

U intervjuu «Glasu Rusije» Emir Kusturica, koji je takođe potpisao tekst Inicijative, kazao je da Srbija izdvaja «0,68% budžeta za kulturu». Što da se radi u takvoj situaciji, vredi li da se računa na sufinansiranje?

- Nama je jasno da će jedna od osnovnih prepreka biti argument da novca nema. Međutim, problem naše kulture do sada nije bio vezan isključivo za nedostatak novca. Problem je u tome koje su ideje podržavane i kakva je raspodela tog novca bila. Drugo, ova inicijativa može da se pokrene u raznim formama i pri raznim ministarstvima. Mi smo predložili Ministarstvu kulture jednu okvirnu ideju i od njih očekujemo da nam uzvrati sa konkretnim predlozima. Nas neće zadovoljiti odgovor da je ideja simpatična, a novca nema. Pre nekoliko dana imali smo ekspoze premijera Srbije u kome je izneo program svoje Vlade. On je između ostalog govorio o značaju Kosova i kulture. Mi nudimo jedan predlog koji bi mogao da poveže ta dva segmenta.

Recimo, Nikita Mihalkov i Emir Kusturica su inače veliki prijatelji. Međutim, zbog nečeg to ne obuhvata film… Da li bi Vas interesovala saradnja s ruskim kolegama?

- Apsolutno. Rusko tržište je vrlo veliko i postalo je vrlo samostalno. Ruski filmovi i autori imaju globalni domet i rezultate,  i to ne samo u pogledu umetničkog filma u kojem je ruski film uvek bio snažan, već i pogledu komercijalnog filma. Rusija svake godine ima po svoj autentični blokbaster, a istovremeno postoje filmovi koji postižu velike uspehe i na festivalama. Ruska kinematografija ima niz zanimljivih fondova koji su nama delimično i bili uzor prilikom definisanja ove inicijative. Podsetiću da Rusija ima fondove koji su posvećeni određenim temama, kao što je bio fond za finansiranje patriotskog filma. Smatramo da je saradnja srpske kinematografije i ruske začuđujuće loša, zaista nema nikakvog razloga da ruska kinematografija bude manje zastupljena u saradnji sa srbskom kinematografijom od nekih zapadnoevropskih fondova. Naročito zbog toga što je jugoslovenski film u Sovjetskom Savezu u pojedinim žanrovima imao vrlo dobru gledanost, sad imamo Kusturičinih filmova koji se redovno nalaze na repertoaru ruskih bioskopa i mislim da bi srbski filmovi vrlo verovatno bili interesantni ruskoj publici. U tom smislu treba obnoviti saradnju ruskog i srbskog filma.

Timur Blohin,