U pozadini beogradskog „gej-prajda“: monstrumi vam kvare dete

Nekada su – kako je Bora Čorba to slikovito opisao u svojoj čuvenoj pesmi "Mangupi vam kvare dete" – po ulazima i dvorištima, po parkovima i skloništima, po tavanima i šupama, parkovima i klupama, vaša deca vodila ljubav. E pa, više neće, ako se bude pitao jedan od glavnih promotera ovogodišnje "gej parade" u Beogradu. Istraju li ovdašnji LGBT lobisti (i njihova nimalo beznačajna strana podrška) u svojim namerama, vaša će deca ubuduće "ponosno paradirati" ulicama srpskih gradova. Kao što je to pomenuti promoter već izdejstvovao u rodnom Amsterdamu.
 

Reč je o Franku van Dalenu (Holanđani "van" izgovaraju kao "fan", tako da prezime ovog globalno angažovanog gej aktiviste možda i nije proisteklo iz slogovne podele reči "vandal"). Frank van Dalen je poslanik holandske desničarske Narodne partije za slobodu i demokratiju u amsterdamskoj skupštini i deklasirani homoseksualac, koji je bio među glavnim organizatorima tamošnjih "parada ponosa". Njegovo najčuvenije "dostignuće", barem do 2007. godine, bilo je uvođenje u program "parade" vožnje čamcima po vodenim kanalima Amsterdama. Do 2007. godine tada se dodatno "proslavio" po neobično "obogaćenom" sadržaju ove vožnje: palo mu je na pamet, što su ostali organizatori zdušno podržali, da paradnim čamcima provoza i decu starosti od 12 do 16 godina! Za naturanje ideje o "dečijem brodu" iskoristio je 14-godišnjeg dečaka, koji je na sva usta medijima ponavljao da je već dve godine svestan svoje homoseksualnosti i da takvih kao što je on ima još mnogo među decom, koju bi zato trebalo povezati da se ne bi osećali usamljeni, a bolje prilike za to od zajedničke vožnje čamcima jednostavno nema...
 

Priča ovog neobičnog dečaka, ipak, ne bi dovela do željenih efekata, da lično Frank van Dalen nije izvršio pritisak na gradonačelnika Amsterdama. Gradonačelnik se isprva protivio ideju da se u "paradu" uključe maloletnici, ali se onda Van Dalen sastao sa njim i gradonačelnik je naprasno promenio mišljenje, te odobrio "dečiji brod".
 

Već od same ideje da se u povorci sa skaradno nakinđurenim i napadno prostačkim učesnicima "parade" nađu klinci tog uzrasta, trebalo bi da vam se digne kosa na glavi. Ko može, posle tako traumatičnog iskustva u ranom pubertetu, da kasnije ima i održava zdrav seksualan život!? Dečake i devojčice koje su jednog dana, umesto u školu, odveli na "ponosno" splavarenje amsterdamskim vodenim kanalima, ni opevani Borini mangupi više ne bi mogli da pokvare. Tačnije – poprave, ako ćemo iskreno...
 

Franku van Dalenu, međutim, ni to nije bilo dovoljno, već je izgleda preduzeo još direktnije poteze u seksualnom "prevaspitavanju" sirotih mališana. Kako, naime, javljaju holandska sredstva informisanja, majka jednog od dečaka koji je učestvovao u vožnji "ponosnim čamcima" kasnije je prijavila Van Dalena za pokušaj zlostavljanja njenog sina.
 

Holandski listovi preneli su i potresne, eksplicitne detalje optužbi. Prema tim navodima, Van Dalen je "dečiji brod" tretirao kao javnu kuću, preciznije, kao ličnu "samoposlugu" iz koje može po svom nahođenju da bira mališane.
 

Kada se, dakle, sagleda biografija Franka van Dalena, svako bi se, bez obzira na seksualnu orijentaciju, morao zgroziti nemoralom i razvratom od kojeg ne preza ovaj monstrum. Tako je bruka koja je pukla kada je objavljena vest o optužbama majke napastvovanog dečaka, juna 2008. godine dovela do ostavke Franka van Dalena na mesto predsednika holandskog udruženja LGBT osoba (COC), na kojem se nalazio godinama unazad. Kako su holandskoj štampi javljali poverljivi izvori iz samog COC, čak su i Van Dalenovi dotadašnji najbliži saradnici u gej pokretu jedva čekali da mu vide leđa, a da bi bili sigurni u njegov odlazak, pokrenuli su i pitanje ozbiljnih finansijskih malverzacija u COC koje se dovode u vezu sa njim.
 

Organizatori beogradske "parade", međutim, nisu bili nimalo zgroženi Frankovom mračnom reputacijom. Naprotiv, oduševljeno su prihvatili njegovu podršku predstojećoj "manifestaciji" u srpskoj prestonici, koju im je ovaj javno pružio na konferenciji za medije u beogradskom "Media centru", 21. jula tekuće godine. Da li su tom prilikom Van Dalenovi domaćini (Boban Stojanović iz "Kvirija centra" i Lazar Stojanović iz "Gej strejt alijanse") podelili sa novinarima nabrojane "pikanterije" iz holanđaninove biografije? Taman posla! Ljudi koji nam već godinama histerično galame o potrebi da homoseksualci poput njih postanu društveno vidljivi, nisu učinili vidljivom ni činjenicu da je Frank van Dalen u amsterdamsku "paradu" uključio i maloletnu decu, ni činjenicu da je optužen da je zlostavljao jedno od te dece, pa ni banalnu činjenicu da je napustio položaj predsednika COC-a zbog sumnji da je proneverio više od milion evra.
 

To govori da prave namere organizatora beogradske "parade" nemaju nikakve veze sa izvikanom društvenom "vidljivošću", a svakako i da te namere uopšte nisu vidljive golim okom. Ali, istini za volju, nisu preterano vešto ni sakrivene. Dovoljno je samo sagledati kakvog su promotera našli, pa shvatiti da predstojeća "parada", ako se, na sramotu i moralnu (a, nadamo se, i buduću krivičnu) odgovornost, održi, neće nikome doneti išta dobro. Ni heteroseksualnoj većini, ni homoseksualnoj manjini, a naročito ne deci Srbije.

Miodrag Zarković,