Старогрчки компјутер

Почетком двадесетог века у грчким водама је пронађен такозвани антикитерски механизам, који савремени научници сматрају претком модерног компјутера. Он је омогућио обављање изузетно сложених астрономских прорачуна и радио је, између осталог, као логаритамски лењир.

Осим тога, апарат је био направљен уз употребу елемената трансмисије, коју примењујемо у савременим аутомобилима и која је откривена тек у првој половини двадесетог века.

Да ли вам нешто говори појам „антикитерски механизам“? А то је један од највећих археолошких проналазака икад начињених на нашој планети! Почетком ХХ века грчки рибари су нашли окамењене детаље који су садржали око 20 зупчаника, осе, ваљке, стрелице и три диска с натписима и астрономским симболима. Овај чудни механизам је вероватно морнарима из древних времена помагао да се оријентишу на отвореном мору рачунајући ширину. Осим тога, ово чудо прецизне механике је омогућавало израчунавање лунарних циклуса и садржало је толики број најразличитијих детаља да су људи нешто слично успели да створе тек много столећа касније, у XIX веку. Замислите, тада су у питању били I век наше ере, римски брод на весла и друштво у којем су се људи, како се код нас сматрало, плашили да се удаље од обала Грчке како се не би изгубили у морским пространствима. Зато овакав пронађени предмет може да промени наш доживљај света и општепрхваћену хронологију изума.

У овом „дигитрону“ како су уређај назвали научници који су га снимили рендгеном, откривена су четири мајушна диска с преко 2.000 натписа, која су истовремено служила као инструкција и кратко истраживање небеских тела у античко доба.

Оно што у свему томе највише чуди јесте огромна прецизност у склапању уређаја, која наводи на мисао о серијској производњи уз примену металних легура (јер преко две хиљаде година су одолевали корозији).

Другим речима, Грци и Римљани су успели да организују серијску производњу уређаја који је постао типски елемент опреме њихових бродова. Зато само његово постојање противречи званичној теорији о ниском нивоу развоја грчко-римске цивилизације. Централне полуге антикитерског механизма су функционисале слично као аутомобилска трансмисија, односно, обичан мењач, који је направљен тек у првој половини ХХ века!

После нових истраживања научници су успели да пронађу цитат Цицерона, који је стварање овог уређаја приписивао Архимеду. Пошто се овај механизам користио за одређивање фаза Месеца и Сунца и положаја звезда, он се сматра давним претком наших савремених компјутера. Није имао екран од течног кристала и тастатуру, али је могао да ради с логаритмима и поседовао је изванредну прецизност, посебно за примерак технике из I века пре наше ере.

До данас није пронађен ниједан сличан уређај, али само његово постојање допуњује слику Старог света у којем нису постојали само дигитрони, већ можда чак и електричне сијалице. А шта да кажемо о Египћанима који су осликавали пирамиде фрескама уз вештачко осветљење? Нађени су цртежи на којима уметници раде са синовима уз светлост рефлектора.

Да ли то значи да је антички свет све ово наследио од много старије древне цивилизације која је потонула на дно Атлантског океана у грандиозној катаклизми и да је неке остатке техничких знања преузела египатска цивилизација, те да су их затим ископирали Стари Грци и Римљани?

Татјана Фиљчова,