У Србији се данас више говори о Првом светском рату

Европа ове године обележава 100. годишњицу почетка Првог светског рата. Да ли је велико интересовање за догађаје од пре 100 година у Србији, земљи која је поднела највише жртава? Између осталог, србски историчари помињу "време незнања". Односно, догађаји из Првог светског рата су заборављени. Професор факултета политичких наука београдског универзитета Сава Живанов не слаже се с тиме у потпуности.

- Мислим да је то тенденциозно речено. Напротив, мислим да су све породице имале људе који су ратовали, који су гинули. То су њихове деде или стричеви. Свака породица је имала по неколико мртвих. А с друге стране садашње прилике су такве да Запад очигледно води политику која не одговара већини становника Србије. Наша штампа је доста преносила натписе западних историчара или квазиисторичара о природи Првог светског рата. И као што знате, они су у великој мери главну кривицу пребацили на Србију и Русију. То је очигледно неприхватљиво за Србе. Као реакција на то, постоји негативан однос према Западу којег они отворено псују, указујући како је у то време Русија била уз Србију. Не могу а да не буду политички неактивни. А бити политички активан то значи бити у великој мери проруски расположен. Пише се доста о Првом светском рату, говори се доста. И мислим да се ту поново буди патриотско расположење становништва Србије, а заједно са тим и проруско расположење. Тако да обележавање годишњице иде у колосеку, иде у смеру политизације у целини, у смеру повећања поверења у Русију, љубави према Русији.

Да ли сматрате да у том успону има и улоге Русије?

- Наравно. Као што је у Првом светском рату заједничко деловање Србије и Русије довело до великог зближења, тако и сада обнављање истините слике о улози Србије и Русије у Првом светском рату доприноси зближавању. Тешко је бити оптимиста, због других околности. Сметња оптимизму је несигурност данашњице и још већа сутрашњице. То веома спутава да се изрази веома позитивна страна србског расположења која долази услед сазнања о жртвама које су поднеле Србија и Русија и да су оне опет заједно.

Како је познато, Русија у последње време све више тежи да помогне Србији да савлада њене економске тешкоће. Сава Живанов високо цени кораке Русије у том смеру. Додуше, према његовом признању, за сада је ово само почетак, те је рано да се тврди о озбиљним променама. Међутим, перспектива се ипак назире.

- Још увек је то мало, недовољно, и не огледа се непосредно на живот људи. Ту су озбиљни планови, неки већ разрађени пројекти, неке почетне акције. Али то се још не одражава на живот обичног човека. Повећање тог обима и истрајност временом ће довести до већег зближавања Србије и Русије и до отварања већих перспектива.

У овом смислу, одржану у Београду на иницијативу Фонда "Андреј Првозвани" и Центра Националне Славе конференцију "Велики рат и почетак новог света: актуелни дневни ред човечанства" Сава Живанов сматра веома корисном.

- Потребно је да заједнички на томе радимо, да се потсећамо славних и великих дана, наше блискости, наше сарадње, наше узајамне помоћи, и жеља да се то обнови.

Григориј Соколов,