ЕУ као главни фактор уништавaња домаће привреде

Хвалоспеви о назови евроинтеграцијама се чују сваки дан у свакој земљи Балкана, а свака од њих зна да неће ући у ту организацију ни за најмање десет година, под условом да се ЕУ не распадне. Али опет политичари, ето гурају, и говоре да ето, то је једини и прави пут и шанса, те што је још најтужније, огроман новац се улазудно троши у те сврхе.

Становништву се обећавају куле и градови и тобоже уређено назови демократско друштво у коме су педофили, хомосексуалци, наркомани и остале девијантне скупине друштва, како они из ЕУ кажу равноправни са осталим становништвом у тој тобоже демократској ЕУ. Сваким даном нас бомбардују како то мора бити усклађено са европским стандардима, па да то није по европским стандардима и тако до у недоглед. Па шта смо ми, ко смо ми? Ми нисмо у Европи и по европском стандарду, ми смо дивљаци и пали смо са неба, а они су нека узвишена бића. Ма јелте?

Како која година одмиче, а то најбоље обичан свет осећа, како цене расту, тако се траже нови услови и процедуре за било шта, а све под плаштом да се иде у ЕУ. А Европа, сиса ли сиса те наивне државе. Та ЕУ полако улази у све поре државности. На разне начине их условљава, финансијски их задужује, уценама мења законодавства тих истих држава паћеница, а све у циљу потчињености према тој организацији.

Обично становништво у новчаној вредности има исту плату уназад 15 година. Неки кажу да им се је и "повећала". Да, али пре 15 година је литра горива била 43 цента, 1 хлеб је био 30 центи, гријање за рецимо трособан стан је било 25 Е, а сада је 65Е, а колико је данас? Могли бисмо рећи да су нам плате и биле по "европским" стандардима, све док "евроинтегричари" нису узели ствар у своје руке и полако кренули у растурање и привреде и државе, и наравно "успешних" приватизација, а државне фирме од стратешког значаја као гладни пси, сви од реда су расчерупали - успешна приватизација!

И питамо се где кочи, а највећи производни гиганти су опљачкани. Да се то мало улепша и улицка, на велика врата нам уваљују разноразне ланце продаја, и говори се тобоже како је привреда у успону. А са чиме и ко да купује?

Најсмешније је када се чују неки гласноговорници после поскупљења одређених услуга или производа, па кажу, ми имамо најниже цене у односу на ЕУ. Ма немојте? Ми то нисмо знали. Најжалосније је то што се само размишља на начин "ЕУ и ЕУ и само ЕУ". Не види се ни лево ни десно, како због затупљености одређених политичара, тако и због новца који велики гиганти дају одређеним политичарима да би се политички деловало у смилсу склапања разноразних уговора, како државних, тако и приватних, и да би се урадили неки послови од "државног значаја". А мало ли их је?    

Продавнице су преплављене разноразном робом сумњивог квалитета, мада руку на срце има и квалитетне. Ваљају се месни производи стари по неколико деценија из исте те демократске ЕУ, ваљају се млека и јогурти са роком трајања од годину дана, а почели смо да увозимо и једемо и ГМО производе само то "још не знамо".

Другим речима, све власти до сада су донеле такав низ катастрофалних закона који су омогућили да увозимо највеће ђубре из ЕУ по нижим ценама од квалитетног домаћег производа, а наши не могу ни да присмрде ЕУ, па се онда вадимо на приче, они имају субвенције и тако даље. Па господо, где сте били када сте дозволили увоз? Хајде забраните га сада када сте га дозволили па да једемо домаће и правимо домаће, да покренемо ту привреду, па ћемо после гатати о робној размени. Тада вас не би питали где је плата или пензија или оброци за јавну кухињу. Ми смо мали, а они су велики и ми увозимо сав шкарт јер "морамо". Јел`?! Извозимо оно мало беде за коју су се смиловали да нам пусте.

И питају се како је лоша економија и привреда. Е, па господо када сте се улизивали свима њима из ЕУ и на силу морали смејати, ето вам га сад. Купујте сада "милке" и "нестле" уместо, "бамбија" и "мире". Купујте лук и кромпир из земаља богу иза ногу, а купус из Холандије јер наш не ваља и ми га бацамо. Али не што не ваља, него зато јер је сељак љут што је џаба радио. Молите их још за што више новчаних задужења и похвалите се како сте добили паре које ће нам праунуци враћати. Успех нема шта. А приступни фонд ЕУ, е то им је тек свима недосањани рај! Тада ће све бити мед и млеко.

Када уђете у продавницу окрените се и погледајте чији су производи.  Већином страни. Ако би свако од нас купио млеко домаћег произвођача, детерџент, шампон или домаћи кромпир, било би нам боље. То се мора мењати прво од самих нас. Замислите само када би од сутра сви почели куповати само домаће млеко и павлаку. Па те млекаре не би могле стићи направити колико треба. И ето економије, а замислите да сви купују све домаће производе. То би био процват економије, а не шарене лаже квазиполитичара.. Симпатична је једна реклама домаћег месног прерађивача која гласи: "Једите домаће, не дозволите да вам уваљују крокодиле и жирафе", и ње би се требали придржавати.

Да смо паметни, сви на овом простору, окренули би се себи и онима ко ти пружа руку пријатељства и помоћи, али правог. Не ове увијене у "донације", хвалоспеве и "аранжмане" којима се подрива државна стабилност и суверенитет.

Познато је да Србија има тренутно невиђену шансу за пласман својих производа на руско тржиште у бесцаринског режиму, а министар пољопривреде РФ Николај Фјодоров је чак изјавио да преферира воће и поврће из Србије. На исти такав начин, Репубика Србска, ако жели, може се обратити руководству РФ са молбом за извоз својих производа којих је све мање због поплаве јефтиних производа сумњивог квалитета из разних земаља ЕУ. Због ове поплаве из ЕУ страни производи су јефтинији у Републици Србској од домаћих производа, те се самим тим, и то свесно, уништава се привреда, могли бисмо рећи намерно, а већина тих увозних производа је узгајана под сумњивим околностима, што цену производње минимализује. И питамо се зашто је лоше стање у привреди. Наравно у ЕУ врло добро знају, да је куповна моћ овдашњег становништва веома мала, те искориштавају и ту чињеницу, па ето нам још једна евроинтеграција, и то захваљујући домаћим политичарима који то свестрано подржавају и дозвољавају да нам уваљују робу никаквог квалитета. Још је жалоснија та чињеница да по глави становника Републике Српске стоји један хектар обрадиве површине, а од чије искоришћености би живот итекако био на "вишој нози". Па зар не би било лепше продати "предграђу" Москве комплетан урод Републике Српске и сви весели и сретни, и то још, без да вас уцењују као "пријатељи" из ЕУ.

Па ко воли ЕУ, нек` изволи!